Prizor sa beogradskih ulica koji me svaki put uzdrma do srži i čini da budem ponosna što sam deo ovog grada

Znaš onaj momenat kad sediš u kolima na beogradskom mostu u 5 popodne i osećaš se kao kap vode u jednom moćnom gigantskom talasu, u sinhronizovanoj celini koja se kreće u istom ritmu? Traka pored, suprotni pravac, iza i ispred, svaka od tih duša sa tobom dele momenat olakšanja na kraju radnog dana i ushićenja od pomisli na dolazak kući, na tuš i odmor, na trčanje u omiljenoj gradskoj šumi, na odlazak na piće sa ekipom, ili na večeru sa onim kojeg voliš… Dok se