НАТО почео да шаље борбене авионе Ф-16 у Украјину

Државе чланице НАТО су данас објавиле да су почеле да пребацују борбене авионе Ф-16 у Украјину док њихови лидери у Вашингтону покушавају да превазиђу политичке неизвесности свог историјског самита.

Авиони Ф-16, из Данске и Холандије, "летец́е на украјинском небу овог лета да би осигурали да Украјина може да настави да се ефикасно брани од руске агресије", изјавио је амерички државни секретар Ентони Блинкен.

Бела куц́а је прецизирала да су се Белгија и Норвешка обавезале да ц́е обезбедити друго наоружање.

Пошто су са претходне вечери прославили 75. годишњицу западне војне алијансе, лидери држава тог савеза треба да се састану у оквиру Северноатлантског савета, највишег политичког тела НАТО, да би разговарали о условима повец́ане подршке Украјини, суоченој са све вец́им баражима руских пројектила.

Председник САД Џозеф Бајден је у уторак увече потврдио да ц́е савезници Украјини такође дати пет додатних система против-ваздухопловне одбране, укључујуц́и четири батерије типа "Патриот" чије су ракете земља-ваздух посебно ефикасне у пресретању руских балистичких пројектила.

Ове системе гласно захтева украјински председник Володимир Зеленски који је такође у Вашингтону. Он је у уторак захвалио савезницима за "снажну изјаву" подршке, позивајуц́и их да не смањују опрез док чекају резултате новембарских избора у Сједињеним Државама.

Немачка, Холандија, Румунија и Италија такође треба да дају допринос.

"Време је да изађемо из сенке, донесемо чврсте одлуке, радимо, делујемо и не чекамо новембар или било који други месец", рекао је украјински председник у уторак у говору у Институту Роналда Регана у Вашингтону.

"Русија нец́е победити", снажно је обец́ао Бајден (81) у дуго очекиваном говору после настанка сумњи (четири месеца пре америчких председничких избора) у његову способност да "брани боје демократског табора".

Русија је недавно појачала ракетне нападе на Украјину, укључујуц́и разарање највец́е дечије болнице те земље у Кијеву. Руске ракете су уништиле половину украјинских капацитета за производњу електричне енергије.

Савезници су се обавезали да ц́е обезбедити друге "Патриоте" или еквивалентне ракете "ове године" и "десетине" тактичких система против-ваздухопловне одбране "наредних месеци", рекао је амерички председник.

Више од две године од почетка руске инвазије на Украјину, та подршка се "не подразумева", подсетио је одлазец́и генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг у уторак увече током прославе годишњице Атлантске алијансе у Аудиторијуму Ендрју В. Мелона, где је пре 75 година потписан Атлантски уговор којим је основана истоимена организација.

"Нема бесплатних опција са агресивном Русијом као суседом", рекао је он, подсетивши да би "највец́и трошак и највец́и ризик био да Русија победи у Украјини".

Шефови држава и влада допутовали су у главни град САД у уторак, осим председника Француске Емануела Макрона, кога очекују тек данас. Он ц́е покушати да реафирмише своје место на међународној сцени, али су партнери Француске забринути због његовог слабљења на недавним парламентарним изборима, као и пре тога, на европским.

Самит у Вашингтону је у атмосфери политичке неизвесности у Сједињеним Државама, где председник Бајден има много посла да сузбије "побуну" посланика својих Демократа који га позивају да напусти трку за други мандат у новембру против Доналда Трампа.

Над самитом виси сенка тог бившег републиканског председника који је често био критичан према НАТО и чије примедбе као да су ослабиле принцип узајамне помоц́и предвиђен Чланом 5. уговора те организације.

"Очекујем да ц́е, без обзира на исход избора, Сједињене Државе остати снажан и лојалан савезник у НАТО", изјавио је данас Столтенберг.

Доналд Трамп се није уздржавао да коментарише овај самит, уверавајуц́и у уторак да без њега "сада вероватно више не би било НАТО". Он сматра себе заслужним за обавезу Европљана да више троше на своју одбрану.

Поред заседања Северноатлантског савета, на програму су вечерас посебне вечере за лидере и за министре спољних послова и одбране.

Премијер Мађарске Виктор Орбан који је председавајуц́и ЕУ, имац́е прилику да изнесе своје незадовољство пошто су његове посете Москви и Пекингу веома лоше прихвац́ене, посебно у Вашингтону.

Украјински председник би требало да се састане са неким од званичника, пре но што учествује на Савету НАТО-Украјина у четвртак, последњег дана самита.

Украјина је желела званичан позив за приступање НАТО, али ц́е ипак морати да сачека суочена са противљењем неколико земаља, укључујуц́и и САД.

С друге стране, требало би да поздрави то што сада има обец́ање да је приступању Украјине НАТО-у "неповратно", рекао је један дипломата, прецизирајуц́и међутим да ц́е бити додати одређени услови.

(Бета, 10.07.2024)