Изолација и усамљеност могу убрзати когнитивни пад

Кинески истраживачи су недавно открили да упорна друштвена изолација или усамљеност могу убрзати когнитивни пад и довести до вец́ег ризика од когнитивног оштец́ења.

Друштвена изолација је објективно одсуство друштвеног контакта и смањена друштвена мрежа. Насупрот томе, усамљеност представља субјективну процену тога како појединци налазе задовољство у својим друштвеним везама, пише Синхуа.

Истраживачи са Јужног медицинског универзитета и Кинеског центра за контролу и превенцију болести проучавали су повезаност промена у социјалној изолацији, усамљености или обоје, са когнитивним функцијама код старијих особа.

Они су анализирали податке од 7.299 старијих одраслих особа у кинеском Лонгитудиналном истраживању здраве дуговечности и дефинисали четири обрасца промена за друштвену изолацију и усамљеност: без промена, инциденталне, пролазане и упорне.

Открили су да су инциденти, пролазна и упорна социјална изолација повезани са убрзаним когнитивним падом и вец́им ризиком од когнитивног оштец́ења. Упорна усамљеност је била повезана са убрзаним когнитивним падом и вец́им ризиком од когнитивног оштец́ења.

Краткорочна или упорна социјална изолација са истовременим различитим статусом промене усамљености убрзала је когнитивни пад и увећала ризик од когнитивног оштец́ења.

Студија је објављена у часопису Алцхајмер у деменција (Алзхеимер'с & Дементиа).

(Бета, 16.07.2024)