Пад малезијског авиона МХ17: Четири кључна питања деценију после трагедије

Седамнаестог јула 2014. године путнички авион Малезија ерлајнса оборен је руским пројектилом, а страдало је скоро 300 људи у њему.

Ово су четири кључна питања у вези са инцидентом, која међу многима остају неразјашњена.

Лет МХ17 летео је из Амстердама за Куала Лумпур кад је погођен пројектилом изнад региона Донбаса у источној Украјини, где је у то време беснео сукоб између милитантних група под контролом Русије и украјинске војске.

Погинуло је свих 283 путника, међу њима је било 80 деце и 15 чланова посаде.

Холандске власти покренуле су кривичну истрагу о обарању авиона и током година интервјуисале десетине сведока и проучиле стотине доказа.

Русија је негирала било какву одговорност за пад авиона, али су истражитељи пронашли везе са њеним властима.

• Рус који је оптужен да је оборио малезијски авион послат у затвор због вређања Путина
• Путин оптужен да је обезбедио ракету којом је оборен малезијски авион изнад Украјине - истрага
• Холандски суд саопштио: Двојица Руса и Украјинац криви за обарање малезијског авиона 2014.

Ко је осуђен у вези са падом авиона?

Окружни суд у Хагу је 2022. године прогласио тројицу људи кривим за умешаност у пад путничког авиона.

Сва тројица су бивши службеници Руске службе безбедности (ФСБ), а били су и део владе самопроглашене Доњецке народне републике (ДНР), проруске сепаратистичке области на истоку Украјине.

Игор Гиркин је био бивши министар одбране ДНР-а, Сергеј Дубински бивши шеф њене војне обавештајне службе, а Леонид Кравченко је радио за Дубинског.

Оптужена је и четврта особа, али је суд касније донео одлуку да нема довољно доказа за пресуду.

Сва тројица оптужених осуђени су на доживотну казну затвора, иако ниједан није био присутан у судници.

Москва није сарађивала са међународном истрагом о паду авиона, иако су и Гиркин и Дубински руски држављани.

Гиркин је завршио иза решетака у затвору, али по сасвим другој оптужници.

Бивши официр ФСБ-а оптужио је руски војни врх за неспособност током инвазије на Украјину.

Био је оптужен за екстремизам у јануару 2024. године и осуђен на четири године затвора.

Критиковање руске војске постало је кривично дело убрзо после почетка инвазије у фебруару 2022. године.

Ко је испалио пројектил?

Истражитељи предвођени Холанђанима проучили су видео и фото доказе, преслушавши стотине пресретнутих телефонских разговора.

Ови докази су им помогли да покажу да је авион био оборен пројектилом испаљеним из лансера противваздушног ракетног система Бук, са територије под контролом сепаратиста ДНР-а.

Лансер Бук је био послат из Русије.

Истовремено, суд је навео да ниједан од тројице осуђених није притиснуо дугме за испаљивање пројектила.

Истраживачка интернет страница Белингкет установила је да је дотични лансер Бук припадао Трећем батаљону руске 53. противваздушне бригаде, што сужава групу потенцијалних починилаца на тридесетак људи.

Седамнаестог јула 2014. године Буком би управљала тројица или четворица њих.

Холандски истражитељи затражили су од руских власти да саслушају команданта ове Бригаде, пуковника Сергеја Мучкаева.

Москва није одговорила на те захтеве, упркос томе што се пожалила да јој није омогућен приступ истрази.

Још једна особа која се појављивала у пресретнутим телефонским разговорима био је руски генерал-пуковник ФСБ-а Андреј Бурлака.

Докази из разговора указују на то да је Бурлака највероватније учествовао у пребацивању система Бук из Русије на исток Украјине.

ББЦ је утврдио да је генерал Бурлака одликован највишом руском почашћу - „Херој Руске Федерације&qуот; - током активне фазе оружаног сукоба у Украјини 2014-2015.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Која је била Путинова улога?

У фебруару 2023. године, месецима пошто су осуђена тројица починилаца, истражитељи су навели да је руски председник Владимир Путин био директно умешан у сукоб на истоку Украјине и у обарање авиона.

Као доказ навели су два пресретнута телефонска разговора, у којима се помињала чињеница да је одлуку да се противваздушни лансер Бук пренесе у Украјину донела „особа са највишег врха&qуот;, чиме се највероватније мисли на председника Путина.

„Постоје снажне индиције да је Путин био директно умешан у одлуке које су се тицале Бука, али те индиције не постижу високу летвицу комплетних и непорецивих доказа&qуот;, рекли су истражитељи из Заједничког истражитељског тима предвођеног Холанђанима (ЈИТ) на конференцији за штампу.

Додали су и да статус шефа државе даје председнику Путину имунитет према холандским законима и да не може да му суди национални суд док је на положају.

Путинов портпарол Дмитриј Песков коментарисао је у оно време да Русији није било омогућено да учествује у истрази и да то „није допринело њеној објективности&qуот;.

Шта ће бити са одштетом за жртве?

Године 2020, холандска влада је апеловала на Европски суд за људска права, затраживши да се Русија сматра одговорном за смрт 298 путника и чланова посаде на лету МХ17, као и за одбијање да истражи инцидент.

Тај случај је још у току.

Холандска влада тврди да је Русија одиграла кључну улогу у несрећи и да актуелна кампања дезинформисања Кремља око обарања авиона представља тешко кршење цивилних права рођака жртава.

Москва упорно негира све оптужбе против ње и активно користи случај лета МХ17 за властиту пропаганду.

Она тврди да је авион оборила украјинска војска или чак да су путници у авиону били мртви још пре обарања.

Ако Русија изгуби случај на Европском суду за људска права, могуће је да ће је суд обавезати да плати одштету жртвама.

У пракси, таква одлука ће највероватније остати симболична.

Убрзо после почетка потпуне инвазије на Украјину, руски парламент је усвојио закон о „неспровођењу одлука Европског суда за људска права&qуот;, а он је на снагу ступио 15. марта 2022. године.

Истовремено, одштета породицама жртава пада лета МХ17 не застарева.

Могуће је да ће у неком тренутку у будућности нека друга руска влада усвојити политички одлуку да учествује у таквој нагодби.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 07.17.2024)