Из пишчеве бележнице Миодраг Булатовић у Острогу (1)
Дневник 17.07.2024 | Тањуг
Док Буле говори о страхотама Голог отока, ја се присјећам многих прича страве и ужаса које ми причаху моји најближи, голооточки мученици Илија, Лука, Љубица, Љубомир Ђурић, и не само они. У том тренутку испричах му како су их свезане одвели из Брскута, огњишта Ђурића, а мало ниже на мјесташцу Ћетково гувно прате их комшије и другови који су мијењали кокарду за петокраку, пјесмом: „Ој, Стаљине, стара бако, не вара се Тито лако...”
Причах му још много тога. Причах. Ћути Буле. Ћути и налакћен на сто протрљава чело. С времена на вријеме, оно мало власи врати гдје им је и мјесто. „Због таквих стокапића наш духовни и морални идентитет ће брзо нестати. Нестати, а то значи да ће велики народ пристати да не буде то што је, да није спреман ништа да одбрани, нити било чему да се супротстави. Све ће продати зарад ништа. Све. И душу. И децу, а ако затраже њихове газде основаће и нови Голи оток за
