Kad je Vladanka spasla Ružicu

– Bio je vreli letnji dan, sudbinski i za Ružicu i za mene. Shvatila sam koliko je tanana linija između života i onostranog. Krenule smo iz Padove u posetu mojoj sestri, koja živi u okolini Vićence, ne sanjajući kakva nas zla kob čeka u zasedi. U gostima smo uživale, pričale, smejale se, šalile, jele lubenicu. Odlučile smo da krenemo nazad. Njoj je odjednom pozlilo u automobilu. Rekla mi je da joj je muka i da otvorim prozor. Na sreću, imale smo vodu. Zaustavila