Синхуа: Реформатор Си Ђинпинг
Кинески лидер Си Ђинпинг представља низ нових реформи које ће трасирати раст друге највеће економије на свету током четвородневног политичког састанка руководства Комунистичке партије Кине (КПК) који је почео у Пекингу у понедељак ујутру.
На отварању Треће пленарне седнице 20. Централног комитета КПК, Си је, као генерални секретар комитета, представио радни извештај у име Политбироа уз излагање о нацрту одлуке о даљем темељном продубљивању реформи и унапређењу кинеске модернизације, пише Синхуа.
Сматра се да је текућа седница равноправна са претходним „трећим пленумима“ посвећеним реформама, укључујући онај из 1978, када је Денг Сјаопинг покренуо реформе у Кини и њено отварање према свету.
Уочи текућег пленума, Си је промовисао реформе, позивајући на „еманципацију ума, ослобађање и развој друштвених продуктивних снага и ослобађање и унапређење друштвене виталности“, како би „дали снажан подстицај и институционалне гаранције за модернизацију Кине“.
То је подигло очекивања у вези са новом рундом темељних реформи и умирило забринутост око тога да ли кинеске реформе „стагнирају“ или кинеска економија „губи снагу“.
Откако је Си преузео највишу функцију пре више од једне деценије, Кина је ушла у „нову еру“. Економска снага земље се повећала, а њен међународни престиж је наставио да расте. Реформе су обележје ове ере.
Ипак, суочена са мноштвом старих и нових изазова, Кина је сада у критичном периоду за убрзање темпа реформи.
РЕФОРМЕ СЕ НЕЋЕ ЗАУСТАВИТИ, ОТВАРАЊЕ НЕЋЕ ПРЕСТАТИ
Си се сматра још једним изузетним реформатором у земљи, после Денга Сјаопинга. Та два лидера суочавала су се са истом мисијом – да модернизују Кину, али у битно другачијим условима.
Када је Денг покренуо реформе и процес отварања у касним 70-им годинама 20. века, БДП по глави становника Кине био је мањи од 200 долара. Његов подухват реформи и отварања започео је готово од нуле.
Године 2012, када је Си изабран за генералног секретара Централног комитета КПК, Кина је постала друга највећа светска економија, са БДП-ом по глави становника од преко 6.000 долара. Али раст је мењао брзине и многе предности, укључујући ниске трошкове рада, почеле су да се смањују.
Уместо да спава на ловорикама својих претходника, Си се посветио наставку реформи, иако је знао колико ће тежак тај процес бити.
„Лакши део посла обављен је на задовољство свих. Оно што је остало су тврде кости које је тешко сажвакати“, рекао је Си.
Током протекле деценије, спроведено је више од 2.000 реформских мера, што је земљи омогућило да елиминише екстремно сиромаштво, промовише интегрисан урбано-рурални развој, бори се против корупције, подржи привреду, подстакне иновације и покрене „зелену револуцију“.
Захваљујући овим реформским мерама, кинеска економија није само одржала снажан раст, већ га је и више него дуплирала од 2012. године, што је учврстило глобални статус Кине као земље која знатно доприноси расту.
Међутим, потребни су додатни напори, јер се Кина сада суочава са непрекидно растућим потребама људи за бољим животом, као и са великим изазовима као што су силазни економски трендови након пандемије Ковид-19, ризицима повезани са сектором некретнина, дуговима локалних власти и појединим малим и средњим финансијским институцијама.
Са циљем обезбеђивања боље будућности за земљу и њен народ, Си је нагласио реформе и отварање према свету као „значајна средства“ за реализацију модернизације Кине и продужетак развојног чуда земље.
Поновио је важност реформи током групне студијске седнице Политбироа Централног комитета КПК у јануару. Неколико недеља касније, на годишњим седницама врховног законодавног и политичког саветодавног тела у земљи, истакао је потребу за продубљивањем реформи у различитим секторима.
{Имаге2}
Си Ђинпинг разговара са представницима пословног и образовног сектора на симпозијуму у Ђинану, у источној кинеској провинцији Шандонг, 23. мај 2024. Си је председавао симпозијумом и одржао важан говор 23. маја 2024.
„Реформе су покретачка снага развоја“, рекао је Си у мају приликом инспекције у источној кинеској провинцији Шандонг. Током те посете сазвао је и симпозијум како би чуо мишљења пословних лидера и научника о начинима за даље продубљивање реформи.
„Сасвим је јасно да реформе у великој мери окупирају Сијеве мисли и мислим да он добро разуме сва питања везана за реформе“, изјавио је Хуанг Ханћуан, председник Кинеске академије за макроекономска истраживања, који је учествовао на симпозијуму као гостујући говорник.
Претходно је Си рекао члановима америчких пословних, стратешких и академских заједница, који су посетили Пекинг овог пролећа, да Кина планира и спроводи „низ значајних корака усмерених ка свеобухватном продубљивању реформи“. Кина ће стално подстицати пословно окружење које је тржишно оријентисано, засновано на законима и интернационализовано, казао је Си, додавши да ће то створити шири простор за развој америчких и других страних компанија.
Си је одувек био доследно предан реформама.
Године 1969., када још није имао ни пуних 16 година, Си је послат у село Лијангђијахе у североисточној кинеској провинцији Шанси да ради као пољопривредник. Тамо је искусио глад. У то време, главна амбиција овог младића била је да се постара да сви становници села имају довољно хране.
Сијево снажно заговарање реформи такође проистиче из тежње народа за бољим животом. Све реформске мере које је увео као партијски руководилац у Лијангђијахеу, које су укључивале употребу биогаса и отварање ковачнице и самоуслуге, биле су усмерене ка побољшању живота житеља села.
На Сијеву посвећеност реформама утицао је његов отац, Си Џонгшун, стари револуционар и поборник реформи и отварања према свету. Старији Си је 1978. именован за високог функционера у јужној кинеској провинцији Гуангдонг. Он је допринео стварању првих специјалних економских зона у земљи, укључујући Шенџен, Џухаи и Шантоу.
Исте године, Си Џонгшун је млађем Сију, који је тада студирао на престижном Универзитету Цингхуа, поверио задатак да спроведе теренско истраживање о систему уговорне одговорности домаћинстава, који је уведен у источној кинеској провинцији Анхуи. Млађи Си направио је много бележака које су испуниле целу једну свеску, а ту свеску и дан-данас чува.
Сијева репутација реформатора постајала је све јача са напретком његове политичке каријере.
У раним 80-им годинама 20. века, иницирао је реформске експерименте у сиромашном округу Џенгдинг, у провинцији Хебеи, започевши пробну примену система уговора о сеоском земљишту – првог таквог система у тој северној провинцији.
Чланак објављен у часопису „Цхина Иоутх“ („Кинеска омладина“) 1985. детаљно је описао преображај тог округа. Цитиране су речи окружног партијског секретара из суседне провинције, који је посетио Џенгдинг: „Овде не чујете људе да скандирају ’Реформе!’, али реформе се одигравају свуда.“
„Када се присетим тих година, једно од наших постигнућа било је ослобађање нашег начина размишљања“, рекао је Си, осврћући се на реформе које је предводио у Џенгдингу.
После Џенгдинга, Си је послат у Сјамен, специјалну економску зону у провинцији Фуђијан, где је предводио успостављање прве кинеске мешовите банке – Сјамен интернешенел банке. Након успона на позицију гувернера Фуђијана, Си је спроводио реформе колективног власништва над шумама, које су касније уведене и у другим деловима земље. Та иницијатива се сматра још једним револуционарним кораком у кинеским руралним реформама, после система уговорне одговорности домаћинстава.
Током трајања мандата партијског руководиоца источне кинеске провинције Џеђијанг, Си је предложио иницијативу за промоцију развоја кроз индустријску модернизацију. Активно је подржавао приватне компаније и охрабривао привреднике да „дођу директно“ у његову канцеларију да траже помоћ. Такође је донео реформе у Џеђијангу које су надилазиле економску и политичку сферу, покривајући и културне, социјалне и еколошке аспекте.
Си као реформатор био је занимљив одређеним истакнутим међународним личностима. У септембру 2006, тадашњи министар финансија САД Хенри Полсон посетио је Кину, одабравши Хангџоу – главни град Џеђијанга – као своју прву станицу. Назвао је Сија „савршеним избором“ за његов први састанак у Кини, описујући потоњег као „типа који уме да утера лопту у гол“.
Полсон је касније рекао да је током другог састанка са Сијем, 2014. године, кинески лидер изјавио: „Мене превасходно занимају реформе и са њима повезана питања.“
Године 2007, као партијски руководилац Шангаја, Си је предвидео потребу за реформама како би се економија града усмерила ка развоју базираном на иновацијама, побољшала његова конкурентност као међународног финансијског центра и ојачала његова улога кинеског предводника у реформама и отварању према свету.
{Имаге3}
Си Ђинпинг полаже венац испред бронзане статуе Денга Сјаопинга у парку Лијанхуашан у Шенџену, у јужној кинеској провинцији Гуангдонг, 8. децембар 2012.
Дошавши на највишу партијску функцију 2012, Сијева прва домаћа инспекција одвела га је у Шенџен, као и његовог оца пре њега. Тамо је положио венац на бронзану статуу Денга Сјаопинга у парку Лијанхуашан и том приликом објавио чврсту преданост реформама: „Реформе се неће зауставити и отварање неће престати!“
Трећа пленарна седница 18. Централног комитета КПК, одржана под Сијевим вођством 2013, сматра се прекретницом, слично Трећој пленарној седници 11. Централног комитета КПК 1978. која је започела еру реформи. Скуп из 2013. обележио је свитање нове ере реформи.
Током те седнице, Си је навео низ изазова за даљи развој Кине, укључујући корупцију, неодржив развој и еколошка питања. Нагласио је да „кључ решавања ових проблема лежи у продубљивању реформи“.
На седници је одобрена одлука о „појединим важним питањима у вези са темељним продубљивањем реформи“. Шпанска дневна штампа је коментарисала да је Си покренуо најдубље економске, друштвене и административне реформе у Кини у последњих 30 година.
Више од месец дана касније, Кина је саопштила одлуку о формирању Централне руководеће групе за свеобухватно продубљивање реформи, којом је руководио сам Си. То је био први пут у партијској историји да је на централном нивоу успостављено руководеће тело искључиво посвећено реформама. Касније је та група прерасла у Централну комисију за свеобухватно продубљивање реформи, и даље са Сијем на челу.
„Си је имао коначну реч када су у питању тешке и важне реформе“, рекла је особа блиска процесу одлучивања. Тај функционер је такође открио да је Си детаљно прегледао сваки нацрт великих реформских планова, вршећи корекције реч по реч.
ИЋИ У ПЛАНИНУ УПРКОС ТОМЕ ШТО ТАМО ИМА ТИГРОВА
Реформе које предводи Си базиране су на пажљивим разматрањима проистеклим из његове дугогодишње праксе, са читавим пакетом врхунских пројеката.
Искористио је древну кинеску пословицу да се „одбаци застарело у корист новог“ као позив на акцију, верујући да су реформе и иновације урођени културни гени кинеске нације.
Си има јасну визију правца реформи. Упозорио је да не треба копирати политичке системе других земаља, рекавши једном приликом да би реформе које поричу социјалистичку оријентацију само водиле у „ћорсокак“.
„Оно што се не може променити мора одлучно остати непромењено“, изјавио је, истакавши неопходност да се подржи свеукупно партијско руководство у унапређењу реформи.
За оно што треба да се промени, Си је затражио чврсто делање, позивајући на стварање услова за реформе чак и тамо где још не постоје. Задаци који се морају обавити укључивали су уклањање свих недостатака који ограничавају виталност пословних субјеката и ометају пуну активност тржишта.
Са обимом, распоном и интензитетом без преседана, Сијеве реформе су покриле, између осталог, области економије, политике, културе, друштва, екологије, партијског развоја, националне одбране и војске.
Развио је методологију реформи у новој ери, која истиче правилно бављење односом између еманципације ума и тражења истине у чињеницама, између напретка у целини и пробоја у кључним областима, између врхунског пројектовања и „преласка реке уз помоћ опипавања камења“, између смелости и одржавања стабилног темпа, као и балансирање реформи, развоја и стабилности.
{Имаге4}
Си Ђинпинг посматра град из парка Лијанхуашан у Шенџену, у јужној кинеској провинцији Гуангдонг, 14. октобар 2020. Си је присуствовао свечаном скупу поводом прославе 40. годишњице формирања Специјалне економске зоне у Шенџену и одржао је важан говор 14. октобра 2020.
Ставио је акценат на спровођење реформи на систематски, холистички и координисан начин, уз поштовање пионирског духа народа. Званичницима је такође речено да „успоставе ново пре него што укину старо“ и обезбеде одговарајуће време и интензитет реформи за најбоље резултате.
„Исправио је менталитет мерења успеха развоја простим растом БДП-а и омогућио да реформе заиста дотакну личне интересе неких људи“, рекао је један функционер из Шансија.
Подсетио је да је Си захтевао више истрага са циљем заустављања нелегалне градње вила од стране инвеститора у дослуху са локалним функционерима на планинском венцу Ћинлинг, резервату природе. То је такође одражавало тадашњи локални отпор реформама на пољу екологије.
Си је гурао реформе упркос потешкоћама и морао је да пробије блокаду личних интереса појединаца. „Треба нам храброст да ’пођемо на планину, знајући добро да тамо има тигрова’ и да непрекидно померамо реформе напред“, рекао је он.
Непуних 20 дана од ступања на дужност генералног секретара, Си је надгледао формулисање „одлуке од осам тачака“ за побољшање рада партијских и владиних функционера, са циљем решавања хроничних проблема са бирократијом, као што су привилегије званичника, екстравагантни банкети и други облици расипања новца пореских обвезника. Тај потез је касније хваљен као прекретница за кинеску управу.
На основу тога, Си је започео антикорупцијску „олују“ без преседана. Борба против корупције је благотворна за прочишћавање „политичког екосистема“, као и „економског екосистема“, и подстиче увођење реда на тржиште и враћање тржишта у његово право стање, рекао је Си.
Кампања „нулте толеранције“ на корупцију наставља се пуном паром. Током протеклих годину дана, узбуркала је више сектора, укључујући финансије, снабдевање житарицама, здравство, развој и производњу полупроводника и спорт.
Стотине високих владиних званичника, високих чиновника банака и директора болница, па чак и личности као што су председник Фудбалског савеза Кине и бивши селектор мушке фудбалске репрезентације, биле су предмет истраге или су против њих поднете оптужнице.
Си је заговарао неопходност партијских реформи, тражећи „најтемељнију самореволуцију“.
Под његовим вођством, изграђен је комплетан и ригорозан систем партијског самоуправљања и уобличен је сигуран систем партијске регулативе. Побољшао је систем инспекције и успоставио национални систем надзора, како би „затворио моћ у институционални кавез“.
Такође је иницирао реформу партијских и државних институција без преседана.
Та реформа је најупадљивији део свеопштег процеса реформи у земљи, коментарише Ли Ђунру, бивши потпредседник Партијске школе Централног комитета КПК. „Си користи реформе како би се ухватио укоштац са јединственим изазовима са којима се партија суочава и изградио снажнију и моћнију марксистичку политичку странку“, додао је Ли.
Таква реформа додатно је размонтирала личне интересе појединаца. Си је позвао на решеност да се „увреди неколико хиљада, уместо да се изневере 1,4 милијарде Кинеза“.
Лансирао је самореволуцију партије како би водила друштвене промене. Партија је преузела иницијативу да уклони институционалне недостатке у социјалном развоју да би откључала продуктивне снаге, како је објаснио Лиу Бингшијанг, професор у Партијској школи Централног комитета КПК.
У том погледу, Си се залагао за пуно унапређење управљања заснованог на закону, тежећи да реши дуготрајне проблеме са моћи јачом од закона и личним односима јачим од правних принципа.
Једном приликом се побунио против феномена да „новац може да купи изузеће од казне и чак купи живот“. Другом приликом је рекао: „Социјалистичка тржишна економија је економија базирана на кредиту и владавини права.“
Наложио је формулисање и ревизију низа закона, укључујући Антимонополски закон, који пружа правну основу за систем оцене фер конкуренције.
Правни систем за права интелектуалне својине је такође побољшан. У типичном случају, америчка кошаркашка легенда Мајкл Џордан добио је судски спор у Шангају 2020. против једне кинеске компаније, којој је наређено да прекине са употребом „Qиао Дан“ – кинеског превода презимена „Џордан“ – у свом називу и називима својих робних марки.
Сијеве реформе нису само довеле до економске трансформације. Он тврди да суштина модернизације лежи у модернизацији народа. Охрабривање „културног самопоуздања и националног поноса“ међу Кинезима постало је један од кључних циљева реформи.
Године 2012. Си је унео „културно самопоуздање“ у главни извештај 18. Националном конгресу КПК. Касније је тај концепт интегрисао у „Четири врсте самопоуздања“ социјализма са кинеским карактеристикама, описујући културно самопоуздање као „темељнију, дубљу и трајнију снагу“.
Сијеве реформе такође значе обраду марксизма ради прилагођавања новој ери, уз интегрисање његових основних начела са специфичностима кинеске реалности и фине традиционалне културе. Резултат тога је да су кинеске реформе добиле свеж филозофски значај.
У својој новогодишњој поруци 2017, Си је рекао да је „главни оквир реформи, налик ’четири греде и осам стубова’ куће, суштински успостављен у разним областима“. За оне упознате са традиционалном кинеском архитектуром, то значи да је кућа добила облик и може се даље усавршавати.
Си је усмерио реформе ка свеобухватном циљу: подржавање и побољшање система социјализма са кинеским карактеристикма и модернизација кинеског система и капацитета за управљање.
Остварење тог циља несумњиво подразумева дуг процес пун изазова.
САМО РЕФОРМАТОРИ МОГУ ДА НАПРЕДУЈУ, САМО ИНОВАТОРИ МОГУ ДА РАСТУ
У години када је Си преузео највишу функцију, годишња стопа економског раста Кине пала је испод осам одсто по први пут од 1999.
Дужничка криза у Европи нанела је озбиљну штету кинеској спољној трговини, а регулисање некретнина повукло је домаћу потражњу надоле. Аналитичар једне стране банке тврдио је да се „кинеска економија суочава са најкритичнијим тренутком у последњих скоро 30 година“.
Непоколебљив, Си је утврдио у ком правцу реформе треба да иду. Био је уверен да развој и даље представља кључ решавања свих проблема и поставио је подстицање развоја као главни приоритет своје реформске агенде.
Си је истакао да је кинеска економија ушла у нову фазу развоја и предложио је нову развојну филозофију која укључује иновативан, координисан, зелен, отворен, заједнички раст. Започео је структурну реформу на страни понуде, погурао економију ка висококвалитетном развоју и кренуо у стварање новог развојног обрасца.
Обраћајући се званичницима на тему значаја реформи за оптимизацију структуре понуде, Си је навео пример кинеских туриста који у иностранству купују „паметне“ даске за ве-це шоље и апарате за кување пиринча, јер не могу да нађу такве иновативне или квалитетне производе на домаћем тржишту. Истовремено, поједини домаћи произвођачи имали су потешкоће у проналажењу купаца.
После више година структурне реформе понуде под Сијевим надзором, нова генерација производа направљених у Кини ужива све већу популарност и на домаћем и на страним тржиштима. Ту спадају кућни апарати који штеде енергију, паметна електроника, спортска опрема направљена од нових материјала и велики путнички авиони.
Успешно је решен проблем превеликог капацитета у неким секторима. На пример, до краја 2022. челична индустрија је елиминисала застарели вишак капацитета од око 300 милиона тона, што је више него дупла целокупна производња сировог челика у Индији те године.
Да би подстакао структурну реформу на страни понуде, Си је са великом далековидошћу пружио лични пример. Пре 10 година, већина кола на кинеским путевима била је бензинска. Током инспекцијске посете великом кинеском произвођачу атомобила САИЦ Мотор 2014. године, Си је нагласио важност развијања производа који задовољавају различите потребе и истакао је значај возила с погоном на нове изворе енергије за јачање позиције Кине у аутомобилском сектору.
{Имаге5}
Си Ђинпинг се упознаје са развојем возила са погоном на нове изворе енергије током инспекције компаније САИЦ Мотор у Шангају, источна Кина, 24. мај 2014.
У деценији која је уследила, Си је постао велики љубитељ електричних аутомобила, посећујући аутомобилске компаније и лабораторије и показујући велико интересовање за испробавање нових домаћих модела. Охрабривао је произвођаче аутомобила да се усредсреде на квалитет производа и негују тржишну конкуренцију.
Индустрија нове енергије је заправо део Сијеве визије „нових квалитетних продуктивних снага“. Ова нова фраза, коју је Си први пут поменуо током прошлогодишњих локалних инспекција, брзо је постала популарна у кинеској економији, али Си је релевантну праксу започео много раније.
Још током 70-их у селу Лијангђијахе у провинцији Шанси, Си је постао прва особа у целој провинцији која је увела употребу постројења за производњу биогаса, што се може окарактерисати као „нове квалитетне продуктивне снаге“ тог времена, како би становницима села обезбедио чисту замену за дрво за огрев и керозин, који су коришћени за кување и осветљење.
Као велики поборник марксизма, Си сматра појам продуктивних снага „главним узроком свих друштвених и политичких промена“.
Развој нових квалитетних продуктивних снага, чија су обележја иновације и висок квалитет, представља позив на акцију од стране кинеских доносилаца одлука да се плови на новом таласу технолошке револуције која се одиграва у областима као што су вештачка интелигенција, синтетичка биологија, нанотехнологија и квантна информатика, уз помоћ реформи. Такође је усклађен са развојном стратегијом заснованом на иновацијама коју је Си предложио.
У недостатку јаке иновативне способности Кине, видео је Ахилову пету овог економског гиганта.
„Само реформатори могу да напредују, само иноватори могу да успеју и само они који и реформишу и иновирају побеђују“, рекао је он.
Под његовим вођством, реформа у области науке и технологије напредовала је невиђеним интензитетом.
Подстакнут низом мера за иновације, нови систем за мобилизацију ресурса широм земље је искоришћен да би се олакшала кључна технолошка открића, успостављена је прва група националних лабораторија у земљи, а главна улога предузећа у иновацијама је ојачана.
Ефекти су очигледни, у рангирању по Глобалном индексу иновација, који је објавила Светска организација за интелектуалну својину - Кина је скочила са 34. места 2012. на 12. место прошле године.
Подаци објављени 2023. године показали су да је Кина 2022. године први пут претекла Сједињене Државе као земља број 1 по доприносу истраживачким чланцима објављеним у Нејчер индекс (Натуре Индекс) групи висококвалитетних часописа из области природних наука.
Упркос годинама америчког сузбијања и санкција за чипове, кинески телекомуникациони гигант Хуавеј успео је 2023. године да лансира своје нове паметне телефоне високе класе. Многи су то видели као доказ да покушај обуздавања кинеског технолошког сектора од стране неких западних земаља има мале шансе да успе.
Ипак, има још много посла да се уради. Си је упозорио: „Основна истраживања су извор научно - технолошких иновација. Иако је Кина направила значајан напредак у основним истраживањима, дистанца између нас и међународног напредног нивоа остаје очигледна“, додао је.
Он је позвао на даље институционалне реформе за јачање основних истраживања, као и на подршку оригиналним иновацијама и бржем развоју стратешких, најсавременијих технологија које померају границе.
ОСЛОБАЂАЊЕ МОЋИ ТРЖИШТА
Си је преузео партијско вођство две деценије након што је успостављен концепт изградње социјалистичке тржишне економије.
Међутим, пословање је и даље представљало изазов. Године 2014, посланик који је присуствовао одржавању „две седнице“ на локалном нивоу открио је да је за један инвестициони пројекат, од куповине земљишта до завршетка свих административних процедура за одобравање, потребно више од 30 владиних дозвола и преко стотину печата. Цео процес је трајао најмање 272 радна дана.
Си се оштро противи гломазним владиним процедурама. Док је радио у граду Фуџоу, у Фуђијану он је био пионир механизма који је омогућио да се све процедуре за одобравање инвестиционих пројеката заврше у једној згради.
Као највиши лидер земље, он се заложио да „тржиште игра одлучујућу улогу у расподели ресурса и да влада своју улогу обавља боље“.
Током година, Државни савет, или кинески кабинет, је отказао или делегирао властима нижег нивоа овлашћење за издавање административних одобрења за преко 1.000 ставки и смањио број инвестиционих ставки које подлежу одобрењу централне владе за преко 90 процената. „Нека виталност која ствара богатство буја и нека моћ́ тржишта буде у потпуности ослобођена“, рекао је Си.
Резултати реформи су изузетни, јер је Кина две године заредом од стране Светске банке рангирана као једна од 10 највећих економија са најзначајнијим побољшањем пословног окружења.
У 2019. години почела је изградња Теслине гига-фабрике у Шангају у јануару, а до децембра је произвођач аутомобила већ почео да испоручује прву серију кинеских електричних аутомобила Модел 3 направљених у фабрици. Такав брзи развој добио је похвале од стране извршног директора Тесле Илона Маска. У мају ове године, прва прекоморска фабрика америчке компаније Мегапак (Мегапацк) пробила се у Шангају, још једном као снажан доказ „брзине Кине“.
Добро упознат са изазовном ситуацијом са којом се суочавају приватна предузећа, Си је дао инструкције за оснивање бироа за развој приватне привреде под главним економским планером земље како би се пружила помоћ́ приватним предузећима која се суочавају са потешкоћама.
Си је такође нагласио потребу за промовисањем финансијских реформи како би се олакшало финансирање приватних предузећа. Он је нагласио важност подстицања приватног капитала да уђе у индустрије и секторе у које улазак није изричито забрањен законима и прописима.
По Сијевим упутствима, систем негативне листе за приступ тржишту је свеобухватно примењен, омогућавајући улазак у области које листа изричито не забрањује. До краја 2023. године, број регистрованих привредних субјеката у земљи достигао је 184 милиона, што је више него троструко у односу на 2012. годину.
Од 2012. до 2023. број приватних предузећа у Кини се више него учетворостручио, а удео приватних предузећа у укупном броју предузећа порастао је са мање од 80 одсто на преко 92 одсто.
Током тог периода, приватне банке су добиле одобрење за оснивање, почела је да ради брза пруга коју контролише приватни капитал, приватним инвестицијама је дозвољено да уђу у сектор истраживања и производње нафте и гаса, а приватна ракетна компанија је постигла успех у лансирању ракета са мора.
Си је такође покренуо тржишно оријентисане реформе за државна предузећа. У 2017. години, Чајна уником (Цхина Уницом), као прво државно предузеће са централном администрацијом у индустрији телекомуникација које се отворило приватном капиталу, увело је „у реформу мешовитог власништва“ 14 стратешких инвеститора, укључујући интернет гиганте Тенцент, Баиду, ЈД.цом и Алибабу.
Трогодишњи акциони план за реформу државних предузећа је даље конвертовао та предузећа у друштва са ограниченом одговорношћу или компаније ограничене акцијама. Око 38.000 друштвених предузећа основало је одборе директора.
Међународни медији су приметили да кинеска реформа напредује у корак са променама ситуације.
Трговински рат који воде Сједињене Државе, глобална пандемија и повећане геополитичке тензије тестирале су отпорност кинеске економије. Земља такође трансформише свој модел економског развоја.
Си је навео Кину да убрза изградњу новог обрасца развоја, који узима домаће тржиште као ослонац, а истовремено омогућава домаћим и међународним тржиштима да се међусобно оснажују.
Кључна подршка овој стратегији је успостављање јединственог националног тржишта. Да би се то постигло, спроводи се низ реформи како би се елиминисао локални протекционизам и уклониле регионалне баријере.
Ли Ђунру, ветеран међу теоретичарима Партије, рекао је да је Си нацртао нове „тачке“, „кругове“ и „појасеве“ на мапи Кине док је унапређивао међурегионалну координацију и подстицао развој нове области Сјонган, делте реке Јангце и подручје Великог залива Гуангдонг-Хонгконг-Макао, поред других.
Си је удвостручио напоре отварања како би подстакао реформу и поставио „институционално отварање“ као приоритет. У једном од таквих потеза, Кина је укинула ограничења страног власништва за брокерске куће, компаније за управљање фондовима за улагање у хартије од вредности, фјучерс компаније (футурес цомпани) и компаније за животно осигурање.
Кина се залаже за приступање Свеобухватном и прогресивном споразуму за транспацифичко партнерство, пошто влада настоји да испуни високе стандарде постављене споразумом и обавезује се на праксе које превазилазе постојеће политике приступа тржишту.
{Имаге6}
Године 2013. Си је успоставио прву пилот зону слободне трговине у Шангају. Тренутно је број таквих зона достигао 22, при чему је цела тропска острвска провинција Хаинан постала лука слободне трговине.
Још један значајан реформски корак који је предузео Си је успостављање Чајна интернешенел импорт експо (Цхина Интернатионал Импорт Експо), прве светске изложбе на националном нивоу са фокусом на проширење увоза.
Такође је покренуо сајам за олакшавање трговине услугама и изложбу са излагањем глобалних потрошачких производа, приказујући своју визију либерализације трговине и економске глобализације.
Кина је сада главни трговински партнер више од 140 земаља и региона и задржала је своју позицију друге по величини светске дестинације за директне стране инвестиције.
У међувремену, Си је опрезан у погледу непрописног ширења капитала, тржишне манипулације и тежње за огромним профитом у одређеним областима, чувајући се од ризика налик америчкој кризи субприме хипотека.
Предложио је постављање „семафора“ за токове капитала, како би се осигурало да се „финансијски магнати“ не понашају бескрупулозно, а да се и даље омогући капиталу да правилно функционише као производни фактор.
То указује да кинеска реформа више није фокусирана само на раст, већ разматра уравнотеженији приступ.
Координација развоја и безбедности истиче се у Сијевој кампањи за продубљивање реформи у свим аспектима. Кина остаје једина велика светска економија без финансијске кризе у последње четири деценије.
ПРИХВАТИТИ ПРИОРИТЕТЕ НАРОДА КАО СВОЈЕ
Си наглашава да је крајњи циљ кинеске реформе побољшање благостања народа.
Он се обавезао да ће приоритете народа преузети као личне приоритете и деловати по њиховим жељама, што је велика разлика у односу на приступ „капитал на првом месту“ који се често виђа у капиталистичкој економији.
У 2017, Си је истакао да је после скоро 40 година реформи и отварања, главна контрадикција са којом се суочава кинеско друштво претрпела значајне промене. „Оно са чиме се сада суочавамо сада је контрадикција између неуравнотеженог и недовољног развоја и све већих потреба људи за бољим животом“, објаснио је он.
Као одговор на ову промену, он се залаже за координисан и заједнички развој и обавезује се на постизање визије Денг Сјаопинга о „заједничком просперитету“.
Када је Си преузео кормило 2012. године, постојале су значајне разлике између источних и западних региона Кине, а неједнакост у богатству била је велика.
Он је трансформисао стратегију за смањење сиромаштва, имплементирајући нови приступ под називом „циљано елиминисање сиромаштва“.
Појединци и села која су потврђена као сиромашна су регистровани и креиран је досије у националном информационом систему за смањење сиромаштва. У међувремену, осиромашени су пресељени из негостољубивих крајева. Владе су промовисале индустрије у складу са локалним условима и организовале часове обуке за сиромашне како би помогле у повећању њихових прихода. Преко три милиона службеника је послато да буду стационирани у одређеним селима како би се осигурало да су мере за смањење сиромаштва у потпуности и добро спроведене.
Под Сијевим вођством, Кина је искоренила апсолутно сиромаштво у својим руралним подручјима, проблем који је постојао неколико хиљада година.
{Имаге7}
Кинеске реформе почеле су у руралним областима касних 1970-их, а Сијеве реформске иницијативе у вези са пољопривредом, руралним подручјима и пољопривредницима обухватају шири спектар промена.
Он је успоставио добар механизам за стабилну производњу житарица како би осигурао да „снабдевање Кине храном остане чврсто у њеним рукама“, побољшао пословно окружење у селу и промовисао руралну ревитализацију у целости.
Почетком 2000-их, Си је у једном академском раду предложио смеле реформе система регистрације домаћинстава како би се елиминисали различити друштвени и економски диспаритети, као и подела урбаног и руралног тржишта рада изазвана системом. У то време било је много контроверзи око тога да ли треба укинути ограничења регистрације домаћинстава или не.
Централна влада је 2016. године представила план да се градски боравак одобри за око 100 милиона људи из руралних подручја као и за других сталне становнике без регистрације локалног домаћинства, и тај циљ је испуњен пре рока.
Током инспекцијског путовања у Шангај 2023. године, Си је посетио станове у којима су живели радници мигранти. Био је срећан када је сазнао да се мигранти насељавају у метрополи.
„Супер! Останите, скрасите се и тежите бољем животу“, рекао је он.
Под Сијевим вођством, Кина је укинула систем преваспитавања кроз рад, који је био у функцији више од пола века, подигла праг за ослобађање од пореза на доходак са 3.500 јуана на 5.000 јуана месечно и поставила принцип усредсређен на људе за развој сектора некретнина – „Становање је за живот, а не за тржишне шпекулације“.
Као одговор на демографске промене, Кина је прилагодила своју политику планирања становништва и породице. Реформе су спроведене да би се обезбедило боље и праведније образовање. Поред тога, Си је предводио успостављање највећег система социјалне сигурности на свету и покренуо реформе у основним услугама неге старијих. Данас је број људи обухваћених основним осигурањем за старост и основним здравственим осигурањем у Кини премашио милијарду, односно 1,3 милијарде.
Уз уверење да је „здравље људи примарни показатељ модернизације“, Си је позвао на проучавање и промовисање праксе у граду Санминг у Фуђијану како би се погурала реформа здравствене заштите.
Си је заговарао свеобухватно укидање маржи на лекове и медицински потрошни материјал које су биле на снази више од 60 година, чиме би се смањили трошкови пацијената. Владине службе су поступиле по његовом позиву и формирале радни тим за преговоре о ценама лекова и потрошног материјала са фармацеутским компанијама.
У широко дистрибуираном онлајн видеу о тим преговорима о ценама 2021. године, представници Националне администрације за безбедност здравствене заштите инсистирали су да „ниједна мањинска група пацијената не би требало да буде напуштена“ и успели да смање цену лека који спасава животе за ретку болест са око 700.000 јуана по ињекцији на 33.000 јуана по ињекцији кроз осам рунди интензивних преговора.
Тај лек је тада уврштен у кинески каталог медицинског осигурања, пруживши наду за преко 30.000 пацијената широм земље. Слично смањење цена за стотине лекова је за неколико година кумулативно уштедело јавности око 500 милијарди јуана медицинских трошкова.
Си је унапредио реформе у руралном здравственом систему како би обезбедио да људи на огромним сеоским подручјима имају приступ приступачном медицинском лечењу. Кампање су значајно смањиле случајеве сиромаштва изазваног болешћу. Скоро сви људи са ниским примањима и појединци који су тек изашли из сиромаштва у руралним областима сада имају здравствено осигурање.
Сијева реформа у сектору културе наглашава обогаћивање „духовног света“ народа као суштински услов за кинеску модернизацију. Ово укључује пречишћавање планирања и политика културне индустрије, и неговање нових културних пословних облика и образаца културне потрошње.
Као резултат тога, филмска индустрија је доживела брз развој последњих година. Број биоскопских платана у Кини порастао је са око 13.000 у 2012. на преко 86.000 на крају 2023. године, највише у свету. Њујорк тајмс је раније ове године известио да кинеска филмска индустрија производи више висококвалитетних филмова који имају одјек код домаће публике.
Си је такође обновио образовни систем, који се директно односи на проширење фонда талената и научно - технолошки напредак.
Залагао се за промоцију равномерног развоја обавезног образовања, смањење тешког оптерећења ученика како би се обезбедио њихов свеобухватан развој и изградњу модерног система стручног образовања и модерног универзитетског система.
Удео националних фискалних расхода који се издваја за образовање остао је изнад четири процента БДП-а више година узастопно, што га чини највећим уделом опште јавне буџетске потрошње Кине.
{Имаге8}
Још једна револуционарна реформа коју је предводио Си десила се у еколошком домену.
Када је Си постао генерални секретар Партије 2012. године, загађење животне средине било је једна од најчешћих притужби у јавности. Почетком те године, загађење кадмијумом је утицало на реку у аутономном региону Гуангси Џуанг, угрожавајући безбедност воде за пиће за више од милион људи.
Неколико запажених инцидената типа „није у мом дворишту“ догодило се током године широм земље изазваних изазивајући забринутост због индустријског загађења.
Си, познат по храбрим и одлучним еколошким иницијативама у Сјамену за чишћење језера Јунданг и у Хангџоу за заштиту Западног језера, основао је Министарство за екологију и животну средину, поставио еколошку и заштиту животне средине као неприкосновену „црвену линију“, увео еколошке инспекције од стране централних власти и затражио од локалних званичника да буду одговорни за заштиту река, језера и шума као „главни руководиоци“.
Под Сијевим вођством, Кина је постала земља са најбржим побољшањем квалитета ваздуха, највећим повећањем шумских ресурса и највећом површином пошумљености на свету. Земља је такође задржала стабилну позицију светског лидера у инсталираним капацитетима за производњу електричне енергије из воде, ветра, сунца и биомасе.
Кина је такође развила највеће светско тржиште кредитима од емисија угљеника и обећала да ће постићи неутралност угљеника након достизања врхунца емисије угљеника у много краћем временском периоду у поређењу са развијеним земљама.
„Зелени и ниско-угљенични и развој су неминовност данашњице и они који то следе - напредоваће“, рекао је Си.
Си верује да је исправљање неодрживих метода раста од суштинског значаја за одрживи развој кинеске нације и за заштиту Мајке Земље, „нашег јединог дома“.
ХРАБРО НАПРЕДОВАЊЕ
„Ниједна друга земља у свету не може свеобухватно да унапреди реформе на исти начин као што то чини данашња Кина, уз посвећеност својим обећањима и осећај хитности“, наводи се у извештају сингапурског листа Лианхе Заобао.
Према Еделман Труст барометру из 2023. године, истраживању које је спровела консултантска кућа Еделман, укупан ниво поверења за Кину био је 83, по чему је на првом месту међу свим земљама обухваћеним истраживањем.
Кина је била једина земља међу испитаницима која је изразила оптимизам у погледу економских изгледа, наводи се у истраживању.
Посматрачи верују да ће се, са Сијем као кормиларом реформи у новој ери, социјалистичка тржишна економија коју је најавио Денг Сјаопинг, несумњиво наставити и напредовати. Си је упалио мотор који неповратно покреће Кину путу ка модернизацији.
Денгове реформе и његова изјава да је „развој апсолутни принцип“ ослободиле су и развиле кинеске друштвене производне снаге, катапултиравши земљу на позицију глобалне економске силе.
Си је сматрао да је висококвалитетни развој непопустљиви принцип нове ере и покренуо је свеобухватну и систематску трансформацију у Кини, која је у великој мери допринела поновном балансирању светске економије.
Прошле године, кинеска економија је порасла за 5,2 одсто, доприносећи једној трећини глобалног раста. Земља остаје снажан глобални мотор раста.
На састанцима са страним владама и пословним лидерима ове године, Сијева порука је била доследна: Кина је посвећена унапређењу реформи, а то ће створити прилике за цео свет.
Током посете Француској у мају, Си је рекао тамошњим предузећима да ће кинеска реформа обезбедити шири тржишни простор за све земље. У Србији је посетио смедеревску железару, чијем је оживљавању помогао кинеским улагањима пре око осам година, сачувавши радна места за преко 5.000 локалних радника.
Фабрика је водећи пројекат Иницијативе Појас и пут (БРИ) која носи Сијев потпис. Инспирисан древним Путем свиле, Си је 2013. предложио иницијативу за реформу и унапређење глобалне развојне сарадње.
Осмислио је БРИ као модерну мрежу која повезује земље кроз побољшану трговину, развој инфраструктуре и међуљудску размену.
За једну деценију, БРИ је привукла учешће три четвртине земаља света, помажући у отварању 420.000 радних места и подизању десетина милиона људи из сиромаштва у тим земљама.
Од прошле године трећи пленум 20 седнице ЦК КП Кине прати све веће ишчекивање. Људи у Кини и широм света помно прате које главне реформске мере треба да буду представљене и процењују потенцијални утицај таквих мера.
Пре пленума, Си је обећао низ „стратешких, иновативних и водећих реформи“ како би се „постигла нова открића у важним областима и кључним секторима“.
Постоје разлози за оптимизам. Такав оптимизам се заснива не само на огромној економској и тржишној величини Кине, већ и на јединственом водству Партије са Сијем у средишту. КП Кине има храбрости за само-реформисање и способна је да планове претвори у конкретне акције.
Како неки људи у иностранству сумњају или чак страхују у вези са кинеским реформама, развојем и њиховим импликацијама, Си често говори да Кина нема намеру да мења или доводи у питање постојећи светски поредак. То је само активније учешће у глобалном управљању и залагање за праведнији и равноправнији светски поредак.
„Кинеска модернизација је понудила нови избор и има далекосежне импликације за земље у развоју“, рекао је Жозе Рикардо дос Сантос Луз јуниор, извршни директор компаније са седиштем у Сао Паулу која повезује кинеске и бразилске предузетнике.
У раним данима Денгове реформске ере, покојни кинески лидер је изјавио да је циљ кинеске реформе и отварања био да „сустигне време”.
Данас, размишљајући о скоро пола века напретка, Си је истакао да кинеска реформа и отварање не само да су унапредили њен сопствени развој, већ су дали и значајан допринос глобалном миру и напретку.
Настављајући Денгово наслеђе и са јаким осећајем одговорности, Си води Кину на путу модернизације који не само да ствара економска чуда и могућности за развој, већ и истражује нови облик људске цивилизације.
„Наша модернизација је и најизазовнија и највећа. Ово је пут без преседана, али наставићемо да га истражујемо и храбро напредујемо“ , рекао је Си.
(Бета, 19.07.2024)
