Преминуо академик Милан Лојаница

Лојаница је дипломирао 1962. године на Архитектонском факултету у Београду а за редовног професора изабран је 1988. године.

Аутор је више од 20 пројеката великих градских целина и сложенијих реконструкција у оквиру градских зона Београда, Новог Сада, Ваљева, Панчева, Љубљане, Загреба, Осијека, Требиња и Варшаве.

Упоредо са пројектантским радом бавио се истраживањима у области теорије архитектуре, па његова библиографија садржи преко педесет научних и стручних радова, три монографске студије, четири стручне публикације.

Члан САНУ постао је 2003. године а био је и члан Академије архитеката Србије, Инжењерске академије Југославије, Академије инжењерских наука Србије, Савеза архитеката Србије, Асоцијације српских архитеката, Удружења архитеката Београда и Инжењерске коморе Србије.

У два наврата је добио Октобарску награду Београда (1971, 1982), Награду Врховног савета града Варшаве за унапређење архитектуре и урбанизма (1972), Признање студената Београдског универзитета за допринос развоју универзитетске наставе (1973), Велику награда Савеза архитеката Србије за укупно дело (1982).

Лојаници је 2010. године уручена Награда удружења универзиетских професора и научника Србије, наредне године Повеља Асоцијације српских архитеката за животно дело, 2016. године Награда Инжењерске коморе Србије за животно дело а дбе године касније Повеља Савеза инжењера и техничара.