Здравље: Лични пратиоци деце са потешкоћама у развоју, „као члан породице"

Кристина игра важну улогу у животу десетогодишњег Јакова Младеновића.

Сваког дана она са њим пакује ђачки ранац и води га до школе.

До школе се држе за руке и причају, а потом му она помаже на часовима, седећи са њим у клупи.

Јаков је дечак из Ниша, од рођења је слеп, а 24-годишња Кристина је његов лични пратилац.

„Ми је доживљавамо као члана породице и јако смо се везали за њу&qуот;, говори Јаковљева мајка Јована за ББЦ на српском.

• Сигуран простор у Србији за децу са проблемима у понашању под будним оком 'анђела чувара'
• Млади са инвалидитетом: Шта доноси крај школовања у Србији
• Родитељи деце са инвалидитетом коначно добијају новац који им држава Србија дугује

Услуга личног пратиоца у Србији доступна је деци са потешкоћама у развоју током школовања од 2015. године.

Плаћају их локалне заједнице, а додељује их Центар за социјални рад.

Ипак, према подацима Државне ревизорске институције (ДРИ) из 2020, трећина градова и општина, углавном на југу и истоку земље, нема довољно буџета за ову врсту социјалне заштите.

У 2019. години личног пратиоца имало је 2.234 деце, а у Београду је на листи чекања било њих 393.

Да ли се нешто у међувремену променило из ДРИ-ја нису одговорили до објављивања овог текста.

Горан Ројевић, дефектолог, каже да је улога личног пратиоца вишеструка.

„Он је мост између детета и вршњака, а помаже и родитељима.

„Наставном особљу пружа пример како и на који начин треба радити и опходити се са дететом&qуот;, додаје за ББЦ на српском.

Нит која спаја децу са вршњацима

Породица Младеновић живи у Нишу, највећем граду на југу Србије.

Јована је до Јаковљеве пете године била на боловању.

Није се враћала на посао.

Знала је да њен син не може сам, а требало је водити рачуна и о старијој ћерки.

Желела је да јој син иде у редовну школу, а опет, страховала је како ће се уклопити.

Тог 1. септембра 2014. године Јаков је пошао у исту школу као и његови вршњаци из краја - заједно са личним пратиоцем - Кристином.

„Многе школе немају могућности да запосле додатне педагошке асистенте и дефектологе који би помагали деци са потешкоћама у развоју, а наставници колико год да су вољни, нису довољно стручни.

„Зато су нам лични пратиоци веома важни. Док је наша Кристина са Јаковом у школи, могу да завршим друге ствари по кући&qуот;, каже Јована.

Подаци извештаја Дечијег фонда Уједињених нација (УНИЦЕФ) Национални извештај о инклузивном образовању у Србији за период 2019-2021. године, показују да у школама има тек 260 педагошких асистената.

Осим што му помаже у свакодневним активностима, Кристина је Јакову помогла да се зближи са другарима из разреда.

„Битно је да се упозна са другом децом, да виде да је он попут њих, само што свет посматра на другачији начин.

„Он је врло друштвен, комуникативан, рецитује, воли да пева, понекад вам се чини да причате са одраслим човеком&qуот;, додаје.

'Мирнија сам, неко брине о њој док је у школи'

Личног пратиоца има и његова суграђанка, деветогодишња Нађа Станимировић.

По рођењу су јој дијагностификовали аутизам, као и њеном старијем брату Душану.

Деци са овим неуроразвојним поремећајем потребна је стална пажња, брига и нега, прича њихова мајка Марија.

„Ви морате да будете ратник, да у сваком тренутку размишљате корак унапред, како бисте били спремни на све.

„Код нас је све то пута два&qуот;, каже она за ББЦ на српском.

Марија попут многих родитеља деце са аутизмом не ради, зато јој је, како каже, лични пратилац, велики спас.

Та врста помоћи није била доступна када је њен син Душан полазио у школу.

За разлику од Нађе, он отежано прича, повученији је, те га је уписала у специјалну образовну установу.

Водила га је у школу, чекала после часова - била је и мајка и лични пратилац.

„Колико год ми желели, не можемо све да постигнемо и ми смо људи, уморимо се, а треба да будемо орни и свежи за децу&qуот;, додаје.

Нађа је живахна и радознала девојчица, која се брзо прилагођава, али је Марија увек на опрезу, јер како каже, никад не зна шта може поћи по злу.

Сазнање да ће њена ћерка имати помоћ променило је живот ове породице - постало је мало једноставније.

„Сада сам мирнија, знам да неко брине о њој док је у школи, да није сама и то нам много помаже&qуот;, додаје.

• Вежбе за јачање мишића и осмеха: Како деца са сметњама у развоју тренирају у Београду
• „Системско злостављање&qуот; у домовима за децу и младе са сметњама у развоју - шта каже држава
• „Корак напред, три уназад&qуот;: Живот са дијагнозом ретке болести у Србији

'Постану саставни део живота'

У тој улози готово девет година је и дефектолошкиња Наташа Воденичар из Београда.

Прве сусрете са децом са неком врстом инвалидитета имала је током студирања.

Хтела је да се што више усаврши и помогне им колико је могуће.

„Они постану саставни део нашег живота. Вежете се за њих, јер сте са њима по неколико сати.

„Лепо је гледати и пратити њихове успехе, радујете се када видите да су срећни, задовољни и прихваћени&qуот;, каже она за ББЦ на српском.

И даље памти да је имала трему када је први пут требало да оде по дете и одведе га у школу.

„Трудила сам се да све што радим, радим зарад детета и да оно буде у центру пажње&qуот;, додаје.

„Ми смо део четвороугла - родитељи, дете, просветни радници и лични пратилац&qуот;.

Ко може да буде лични пратилац?

Да би неко могао да постане лични пратилац мора да прође низ провера и обука пре него што добије дозволу да ради са децом.

Углавном су то педагози и дефектолози.

У Београду ту услугу спроводи организација Дечије срце.

Инклузија је у Србији започета 2008. године, што значи да свако дете може да похађа било коју школу, али се са њом јавила и потреба за додатном социјалном подршком ученицима са сметњама у развоју - личним пратиоцем, објашњава дефектолог Горан Ројевић који годинама води Дечије срце.

„Деца са сметњама у развоју не могу увек да испрате вршњаке, због чега се додатно повлаче у себе, избегавајући активности у којима би и могли да учествују.

„Лични пратиоци су зато ту, да им помогну да се уклопе, социјализују, ослободе и осамостале.

„Важно је да дете осети да је прихваћено и да се не разликује од осталих у разреду&qуот;, додаје.

Центар за социјални рад процењује колико породица може да изађе на крај са потребама детета и на основу тога одређује да ли им је лични пратилац потребан или не, објашњава Ројевић.

Нађа Станимировић је за три године имала неколико личних пратилаца.

Њена мајка каже да је проблем што су они слабо плаћени, због чега многи одустају.

„Деца их брзо заволе, навикну се на њих, просто такви су, посебно наша деца, тако доживљавају свет.

„Свака промена за њих је стресна и захтева нова привикавања, што ствара додатни стрес&qуот;, додаје.

Услугу личног пратиоца у Београду је користило око 700 деце.

У Нишу 70 породица има право на овај вид социјалне подршке.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања до објављивања овог текста није одговорило на питање ББЦ на српском колико има личних пратилаца у Србији.

Погледајте како је Стефан из Ниша слухом заслужио дипломе и освојио медаље

Јаков има физички инвалидитет и све док се школује имаће пратиоца, док је код деце са менталним инвалидитетом пратња могућа до 18. године.

Протеклих година у Нишу је јако мало породица остваривало ову услугу, али Јована Младеновић примећује да се ситуација мења.

„Мислим да многи родитељи нису знали да имају право, било је некако тајновито, а то нам толико значи и од велике нам је помоћи.

„Треба што више о томе да се прича&qуот;, додаје.

Јакова и његову Кристину су сви прихватили, што његову мајку посебно радује.

Његова суграђанка Нађа Станимировић личног пратиоца има још од предшколског.

„Васпитачица је другој деци на тако леп начин објаснила ко је она, да су се сви одмах спријатељили, што нам је било јако важно&qуот;, каже њена мајка Марија.

Ове године, њена ћерка није имала личног пратиоца неколико месеци.

„Сва деца су се трудила да јој помогну, да буду уз њу, да јој буде боље, бринули су.

„Деца су чудо, прихватају брзо и много више разумеју, него што ми мислимо&qуот;, додаје.

У међувремену, Нађа поново иде у школу са редовним сапутником - личним пратиоцем.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 07.25.2024)