Синдикат: Србија у преговорима са ЕУ не отвара поглавље о социјалној политици и запошљавању

Поглавље 19 у преговарачком процесу са ЕУ, којим су предвиђене реформе социјалне политике и запошљавања ради усклађивања са европским прописима и стандардима Међународне организације рада, иако је технички спремно за отварање, скрајнуто је са европског пута Србије, наводи се у тексту на сајту Уједињених гранских синдиката (УГС) "Независност". 

Дугогодишње занемаривање Поглавља 19 је, како је наведено, још један доказ да Србија, мада то њени званичници негирају, годинама стагнира у хармонизацији односа са ЕУ и тиме избегава да се реформише. 

У преговарачком процесу са ЕУ Поглавље 19 је део Кластера три (Конкурентност и инклузивни раст) и њиме се инсистира на правичној социјалној политици, заштити запослених и унапређењу њиховог образовања. Инсистира се и на конкурентности, бољим условима рада, безбедности и здрављу на раду, повећању стопе запослености, социјалном дијалогу представника радника и послодаваца, тржишту рада једнаких могућности, борби против дискриминације и осталим стандардима.

"Однос према Поглављу 19 се утапа у политику одустајања власти од усаглашавања са ЕУ. Требало нам је седам или осам година да урадимо акциони план и када је коначно усвојен, две године касније је истекао, а на прсте једне руке се могу набројати ставке које су реализоване из тог плана", рекао је  председник удружења Центар за достојанствен рад и научни сарадник у Институту за упоредно право Марио Рељановић.

Након усвајања новог Закона о безбедности и здрављу на раду, неколико подзаконских аката који се тичу агенцијског запошљавања и парцијаних решења из појединих европских директива, оцењује Рељановић, усагашавање са ЕУ је престало.

У међувремену, ЕУ је усвојила сет нових прописа и директива којима би се могао значајно побољшати положај радника у Србији, али оне се, како се додаје, "директно косе са нашом актуелном економском политиком", па се због тога "у бесконачност одлаже доношење новог Закона о раду".

"Доношење тог закона би, у складу са правним тековинама ЕУ, ојачало положај и права радника и због тога се одлаже његово усвајање", оценио је  Рељановић и додао да "радно законодавство Србије обилује решењима која су неспојива са прописима ЕУ".

На питање шта би запослени у Србији добили применом Поглавља 19, Рељановић је рекао да би се правни и социјални статус и услови рада значајно побољшали за већину радника.

"Привремени и повремени послови, уговори о делу, сезонски рад, рад преко омладинских задруга и разни други облици које смо смислили, а који практично нигде  не постоје, морали би потпуно да се редефинишу. Људи који су на такве начине ангажовани би, највероватније, прешли у радни однос или би могли имати права која остварују радници који су у радном односу", рекао је Рељановић.

Навео је да би, осим одређивања пристојних износа за минималне зараде и побољшања безбедности и услова рада, Поглавље 19 требало да реши и проблем принудног рада, да се не понови "случај Линглонга". 

Председница УГС "Независност" и потпредседница Европске конфедерације синдиката Чеданка Андрић оценила је да Србија годинама није урадила ништа у процесу европских интеграција и да је "очигледно да у власти не постоји политичка воља да се Србија реформише и да се убрза тај процес".

Србија је, како је навела, "заглављена и у Поглављу 19, као и свему осталом на путу ка ЕУ", а Кластер 3, у коме је то поглавље је припремљен и Европска комисија је препоручила његово отварање, али је за то потребан консензус држава чланица ЕУ.

"Цео процес наших европских интеграција треба сагледавати и у геополитичком контексту. Наша позиција је сада таква, јер нисмо до краја ускладили спољну политику са ЕУ. Пре свега, замера нам се неувођење санкција Русији, а рат у Украјини је све то ставио у фокус ЕУ. Такође, Поглавље 35, које се односи на дијалог Београда и Приштине, доста тога условљава", рекла је Андрић.

Додала је да је "очигледно да Поглавље 19 није приоритет ни Србије, ни ЕУ и представља колетаралну штету, због осталих поглавља у Кластеру 3", а додатни проблем су чести избори, па су владе биле више у техничком мандату, него што су биле функционалне за израду новог радног и социјалног законодавства.

Социјални дијалог је, како је рекла, вредност ЕУ, а не техничка формалност и мора да буде функционалан и у Србији.

Потпредседник Европског покрета у Србији Владимир Међак сматра да је "отварање Кластера 3 блокирала политика".

ЕУ је Србији, према његовим речима, пружила руку 2021. године када је отворен Кластер четири (Зелена агенда и одржива повезаност), а поглавље 16 (Опорезивање) из Кластера три тада није било спремно за отварање и блокирало је поглавља 10 и 19.

Сада, како је рекао, када је Поглавље 16 спремно за отварање, ЕУ неће да га отвори, а Поглавље 19 је "колатерална штета због лоших одлука Владе Србије".

Навео је да у то време, Поглавље 16 није отворено јер је Србија увела већу акцизу на увозна алкохолна пића од акцизе на домаћа.

Подсетио је да је Србија 2008. потписала Споразум о стабилизацији и придруживању и изједначила акцизе, али је убрзо одлучила да их не укида.

"Из ЕУ нам је речено да нема отварања поглавља 16, док не укинемо акцизе. Ипак, преко ноћи, 2021. године Министарство финансија је укинуло акцизе, иако нам је 13 година сервирана прича о томе да су оне од највишег националног интереса и да се њима, наводно, штите интереси српског сељака, произвођача ракије", рекао је Међак.

Додао је да је Србија укинула те акцизе раније, Поглавље 19, које је важно за запослене, а које нема никаве везе са акцизама, било би отворено, јер је спремно. 

Министарка за европске интеграције Тања Мишћевић рекла је да је "Кластер 3 још од децембра 2021. године технички спреман за отварање, али се одлука о његовом отварању не доноси из искључиво политичких разлога".

"Поглавље 19 је део Кластера три који је потпуно спреман за отварање и Европска комисија, у три годишња извештаја заредом, даје препоруку да је он технички спреман за отварање", рекла је Мишчевић.

Осим Поглавља 19 у Кластеру три су још седам преговарачких поглавља: 10 (Информационо друштво и медији), 16 (Опорезивање), 17 (Економска и монетарна политика), 20 (Предузетништво и индустријска политика), 25 (Наука и истраживање), 26  (Образовање и култура) и 29 (Царинска унија).

(Бета, 25.07.2024)