Блиски исток: Шта је либански Хезболах и хоће ли ући у потпуни рат са Израелом
Шиитска политичка, војна и социјална организација има велику моћ у Либану, али се у западним и арапским државама сматра терористичком организацијом.

Либански Хезболах и Израел годинама спорадично размењују ватру, али су сукоби интензивирани од октобра прошле године од почетка рата израелске војске и палестинских екстремистичких група у Појасу Газе, предвођене Хамасом.
Ракетни напад протеклог викенда за који Израел окривљује Хезболах у којем је погинуло 12 деце и младих на Голанској висоравни, територији под израелском окупацијом, нагло је појачао страх од новог рата на Блиском истоку.
Био је то најсмртоноснији инцидент на и око северне границе Израела у девет месеци скоро свакодневне размене ватре Израела и Хезболаха.
Посматрачи кажу да су до сада обе стране имале за циљ да обуздају непријатељства без преласка границе и да не улазе у потпуни рат.
Али сада се страхује да би последњи напад Хезболаха могао да доведе до тога да ситуација измакне контроли.
- Израел и либански Хезболах све ближи рату
- Голанска висораван - место историјских судара Израела и Сирије
- Шта је Хезболах и зашто се нашао у вашингтонском споразуму
- Хасан Насралах, вођа Хезболаха близак Ирану и човек који држи Либан у шаци
Шта је Хезболах?
Хезболах, или Божја странка, шиитска је политичка, војна и социјална организација која има велику моћ у Либану, али се у западним и арапским државама сматра терористичком организацијом.
Овај покрет има снажну подршку Ирана, једне од највећих сила на Блиском истоку.
Израел и Хезболах имају дуги историјат сукоба који сеже деценијама уназад.
Од 1992. године ову војно-политичку организацију предводи Хасан Насралах.
Хезболах се појавио уз финансијску и војну помоћ Ирана током израелске окупације Либана почетком 1980-их и као сила за одбрану либанских традиционално обесправљених шиита на југу, иако њени идеолошки корени сежу све до шиитске исламистичке обнове у Либану 1960-их и 1970-их.
После повлачења Израела 2000. године, Хезболах је одолевао притиску да се разоружа и наставио да ојачава војно крило - Исламски отпор.
Група је постепено постајала и кључни играч у либанском политичком систему, преко сопствене партије Блок лојалности отпору и практично стекла моћ вета у кабинету.
Током година Хезболах су оптуживали за низ бомбашких напада и атентата, углавном против израелских и америчких мета.
Израел, заливске арапске државе, Арапска лига и западне земље, предвођене Америком, прогласили су Хезболах за „терористичку организацију&qуот;.
Погледајте видео на нашем Јутјуб каналу: Шта повезује Америку и Блиски исток
хттпс://ввв.иоутубе.цом/ватцх?в=аИлрМу97ГксЕ
Хезболах, одани савезник сиријског председника Башара Ал Асада, послао је хиљаде екстремиста да се боре за Асада током сиријског грађанског рата покренутог 2011. године.
Како се сукоб заоштравао, показали су се одлучним у помагању да провладине снаге поврате територију коју су изгубиле од побуњеника, посебно дуж планинског дела либанске границе.
Израел често напада мете у Сирији повезане са иранским и милитантима Хезболаха, али ретко јавно признаје.
Хезболахово присуство у Сирији, међутим, продубило је унутрашње напетости у самом Либану.
Његова подршка сиријском шиитском алавитском председнику и чврсте везе са Ираном продубиле су и непријатељства са заливским арапским државама, предвођене главним регионалним ривалом Ирана - Саудијском Арабијом.

После изненадног напада палестинске милитантне групе Хамас на Израел 7. октобра 2023. године, у ком је страдало најмање 1.400 људи, дошло је до прекограничне размене ватре између Хезболаха и Израела.
Док је Израел покретао ваздушне нападе из одмазде на Газу, убивши хиљаде људи, група је саопштила да је „потпуно спремна&qуот; да допринесе борби против Израела.
Хезболахов војни, безбедносни и политички утицај, као и социјалне услуге које пружа устоличиле су његову репутацију државе у оквиру државе, парирајући владиним институцијама и добијајући оштре критике ривала.
На неки начин, његова снага сада превазилази ону либанске војске, а његова позамашна количина наоружања употребљена је против Израела у рату 2006. године.
Неки Либанци сматрају Хезболах претњом по стабилност земље, али је он постојано популаран у шиитској заједници.
Ко је вођа Хезболаха, Хасан Насралах?

Шеик Хасан Насралах је шиитски свештеник који води Хезболах од 1992. године.
Одиграо је кључну улогу у њеном претварању у политичку, али и војну силу.
Одржава блиске везе са Ираном и његовим врховним вођом, ајатолахом Алијем Хамнеијем.
Они датирају из 1981. године, када га је први ирански врховни вођа, ајатолах Рухолах Хомеини, именовао за свог личног представника у Либану.
Насралах се годинама није појављивао у јавности, наводно из страха да ће га Израел убити.
Међутим, Хезболах га и даље поштује и сваке недеље држи говоре које преноси телевизија.
Колика је војна снага Хезболаха?

Хезболах је једна од најопремљенијих, недржавних војних снага на свету.
Иран га финансира и снабдева наоружањем и другом војном опремом.
Шеик Хасан Насралах тврди да има 100.000 бораца, иако независне процене варирају између 20.000 и 50.000.
Многи су добро обучени и прекаљени у борби и борили су се у сиријском грађанском рату.
Процењује се да има 120.000-200.000 ракета и пројектила, према истраживачком Центру за стратешке и међународне студије.
Већину његовог арсенала чине мале, невођене артиљеријске ракете земља-земља.
Али претпоставља се и да поседује противваздушне и противбродске ракете, као и навођене ракете способне да погоде дубоко унутар Израела.
Ово је много софистицираније од онога што у Појасу Газе има Хамас на располагању.
Да ли би Хезболах могао да зарати са Израелом?
Раније спорадичне борбе ескалирале су 8. октобра - дан после изненадног напада Хамаса на Израел.
У знак солидарности са Палестинцима, Хезболах је тог дана пуцао на израелске положаје.
Од октобра, Хезболах лансира ракете на северни део Израела и израелске положаје на Голанској висоравни, испаљује противтенковске ракете на оклопна возила и напада војне циљеве експлозивним дроновима.
Израелска војска узвраћа ваздушним ударима, тенковском и артиљеријском ватром на положаје Хезболаха у Либану, углавном на југу земље.
Уједињене нације кажу да су напади приморали више од 90.000 људи у Либану да напусте домове, а око 100 цивила и 366 бораца Хезболаха убијено је у израелским нападима.
У Израелу, званичници кажу да је због напада Хезболаха 60.000 цивила морало да напусти домове и да је 33 људи убијено, међу којима 10 израелских цивила.

Корени Хезболаха
Тешко је одредити тачне корене Хезболаха, али његови претходници појавили су се после израелске инвазије на јужни Либан као одговор на нападе палестинских екстремиста 1982. године, кад су се шиитски лидери присталице војног одговора отцепили од водећег покрета Амал.
Нову организацију, Исламски Амал, војно и организационо значајно је помогла иранска Револуционарна гарда са седиштем у Долини Бека.
Она се наметнула као најистакнутија и најефикаснија шиитска милиција која ће касније оформити Хезболах.
Ове групе су покренуле нападе на израелску војску и његовог савезника Јужну либанску војску (СЛА), као и на стране силе у Либану.
Верује се да су оне биле одговорне за бомбардовање америчке амбасаде и касарну америчких маринаца 1983. године, у којима је укупно страдало 258 америчких и 58 француских војника, као и да су навеле западњачке мировне трупе на повлачење.
Хезболах је 1985. године најавио оснивање објављивањем „отвореног писма&qуот; које је идентификовало САД и Совјетски Савез као главне непријатеље Ислама и позвао на „уништење&qуот; Израела, за који је тврдио да окупира муслиманску територију.
Позвао је и на „успостављање исламског система на основу слободне и директне селекције људи, а не на основу присилног наметања&qуот;.
Споразум из Таифа 1989. године којим је окончан грађански рат у Либану и који је позвао на разоружавање милиције, навео је Хезболах да преименује војно крило у „Исламски отпор&qуот; посвећен окончању израелске окупације, омогућивши му тако да задржи сопствено наоружање.
Пошто је сиријска војска наметнула мир Либану 1990. године, Хезболах је наставио герилски рат на југу Либана, али је почео да игра активну улогу и у либанској политици.
- Бејрут и Балкан: „Либанци су као феникс који се диже из пепела&qуот;
- Корак по корак кроз минска поља у Либану
- Шта је израелска Гвоздена купола
Први пут је успешно учествовао на националним изборима 1992. године.
Кад су се израелске трупе коначно повукле 2000. године, Хезболах је покупио заслуге за њиховог протеривање.
Група је одолевала притиску да се разоружа и задржала војно присуство на југу, наводећи као оправдање стално израелско присуство на Шеба фармама и другим спорним територијама.
Хезболахови екстремисти су 2006. године покренули прекогранични напад у ком је убијено осам израелских војника а још двојица су отета, изазвавши масовни израелски одговор.
Израелски борбени авиони бомбардовали су упоришта Хезболаха на југу и у јужним предграђима Бејрута, док је Хезболах испалио око 4.000 ракета на Израел.
Током 34-дневног сукоба погинуло је више од 1.125 Либанаца, већина цивила, као и 119 израелских војника и 45 цивила.
Хезболах је преживео рат и изашао из њега осокољен.
Иако је од тада освежио и проширио арсенал, регрутујући велики број нових бораца, није било крупних нових жаришта у граничној области, којом сада патролирају миротворци Уједињених нација и либанска војска.

Утицај
Кад је либанска прозападњачка влада 2008. године покушала да угаси Хезболахову приватну телекомуникациону мрежу и смени шефа обезбеђења на аеродрому у Бејруту због везе са групом, Хезболах је одговорио заузимањем већег дела престонице и покретањем борби против ривалских сунитских група.
Да би окончала унутрашње сукобе у којима је страдало осамдесетак људи и који су довели Либан на ивицу новог грађанског рата, влада се повукла, а дељење власти је омогућило Хезболаху и његовим савезницима да ставе вето на било коју одлуку кабинета.
На изборима 2009. године, Хезболах је освојио десет посланичких места и остао у влади народног јединства.

Касније исте године, генерални секретар Хезболаха генерал Шеик Хасан издао је нови политички манифест који је желео да истакне „политичку визију&qуот; групе.
Избачено је помињање Исламске републике која се појављује у манифесту из 1985. године, али је задржан чврст став према Израелу и САД-у и уверење да Хезболах мора да задржи оружје.
Група и њени савезници су 2011. године довели до пада владе народног јединства предвођене Садом Хариријем, сунитом који је уживао саудијску подршку, уз упозорење Хезболаха да неће мирно трпети оптужбе да су четворица његових чланова учествовала у убиству Хариријевог оца Рефика 2005. године.
У децембру 2020. године, Специјални трибунал за Либан Уједињених нација осудио је у одсуству на доживотну казну затвора припадника Хезболаха Салима Ајаша због учешћа у том убиству.
Хезболах и његови савезници наставили су да буду део наредних влада, у којима имају позамашан утицај.
ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 07.29.2024)
