Пријатељство: Смањује ли се број блиских људи како старимо

Корен, гране и лишће.

Звучи као час биологије, али није.

Тако Леа Алувић, 52-годишња историчарка уметности из Хрватске, описује врсте пријатеља.

„Пријатељства која опстају и после толико година су корени, лишће су људи који се у нашим животима задржавају кратко, док су гране симбол оних који су ту, али могу и да оду.

„Мој корен су пријатељи са факултета, ти односи трају деценијама и са њима делим све - и добро и лоше&qуот;, говори она за ББЦ на српском.

Иако по природи лако разговара са другима, њен круг блиских људи се временом знатно сузио.

• Зашто је младима у Србији све теже да стекну пријатеље
• Шта је пошло наопако за миленијалце
• Ако сте усамљени, нисте сами: ово осећање погађа и старе и младе

Ради се о природном процесу, који углавном почиње у средњем добу, када „сводимо рачуне&qуот; и битнији нам је квалитет односа, а не њихов број, објашњава Јелица Петровић, психолошкиња.

„Бирамо људе са којима имамо емоционалну размену, из којих 'црпимо добру енергију' и са којима нам је пријатно&qуот;, каже за ББЦ на српском.

'Не знам како бих без њих'

Глас Лее Алувић на помен речи пријатељ добија посебну боју.

„Веома су важни у нашим животима и не знам како бих неке ситуације пребродила да их није било.

„Волим да вербализујем проблеме и са најбољом другарицом водим честе 'терапеутске' разговоре, а то много значи&qуот;, додаје.

Њене најближе пријатеље, на које у сваком тренутку може да се ослони, упознала је још на факултету, а неколицина је из детињства.

С годинама је однос јачао, иако сви живе различите начине живота.

„Они са децом не живе истом динамиком, те се виђање проређује, али то не утиче на квалитет наше везе.

„Немогуће је да све буде исто као када сте били млађи, суштина је важна, а она је остала иста&qуот;, закључује поносно.

Сваке године са три пријатељице иде у Љубљану, главни град Словеније, где им живи четврта чланица дружине.

„Тим пролећним сусретима чувамо однос&qуот;, каже.

Да пријатељства делотворно утичу на здравље и спречавају развој појединих психолошких проблема попут депресије и анксиозности, показују истраживања.

„Повезивање са другима је основна психолошка потреба, а како смо старији то је све израженије, али и теже да се испуни.

„Важно је о каквом односу је реч. Можете да будете окружени хиљадама људи, а да се опет осећате усамљено&qуот;, објашњава психолошкиња Јелица Петровић.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Поверење и разумевање

Јелени Павловић из Краљева, града на западу Србије, током година се смањио круг блиских пријатеља.

Велико друштво из средње школе се проредило после уписа на факултет, а пријатељство је наставила са четворо, петоро.

Сличан је био и број колега са факултета са којима се свакодневно и интензивно дружила.

По завршетку студија, и тај круг се додатно разредио.

Неки су се иселили из земље, поједина пријатељства је и сама прекинула јер јој више нису одговарала.

Промениле су се и животне околности, родитељство је умањило време за дружење, каже.

Пријатељства која су опстала настала су управо током средњошколских дана.

„Имају чврсту основу, постојана су и знам да могу да их назовем изненада после неколико месеци, а да ће они покушати да буду уз мене.

„Не морам да им објашњавам, знају ме, а и ја њих&qуот;, каже ова 35-годишњакиња за ББЦ на српском.

Сличну ситуацију Јелена примећује и код других, а верује да је томе допринела и пандемија корона вируса.

„Тада се смањио број људи са којима смо у контакту, а када се изгуби, потребан је напор да би се веза одржала.

„Пријатељство захтева улагање, а већ дуже време нисам спремна за ту врсту улагања&qуот;, каже.

У дану када има обавеза на послу, а код куће око детета, чак и ако има времена за позив или виђање, бира да буде сама и одмара, објашњава.

• Пријатељи који су добри за ваш мозак
• Да ли су миленијалци стварно нарциси
• Зашто је генерација З склона конзервативизму

'Доста смо кила соли заједно појели'

Пријатељска слика Дејана Мијаиловића је знатно другачија.

Прошле су четири деценије, а он се и даље дружи са великим бројем пријатеља из основне и средње школе.

Иако се не виђају учестало као некада, свакодневно су у контакту, у чему су им знатно помогле друштвене мреже, каже.

„Неограничено се поштујемо и верујемо једни другима, спонтани смо и тај осећај је предиван. Славимо јубиларне, прослављамо рођендане деце.

„У њиховој кући се осећам као у мојој и знам да у било које доба дана могу да дођем - често у шали кажемо да смо 'доста килограма соли појели заједно', алудирајући на разне ситуације кроз које смо скупа прошли&qуот;, говори овај 56-годишњак за ББЦ на српском.

И он примећује да се временом поједини повлаче, што описује као природни процес.

У друштву има инертнијих који би радије да су код куће, али их други подстакну на излазак, па после често кажу да им је драго што су се видели.

„С годинама долази и одређена затвореност. Људи хоће да се осаме, одлазе на село, постају помало асоцијални, али када се врате, виде шта губе и колико је важно бити окружен пријатељима&qуот;, додаје Михајловић.

Психолошкиња Петровић потврђује да је код повученијих људи израженије да се смањује број пријатељстава с годинама, али да се ипак ради о индивидуалном процесу.

Недавно истраживање које је радила са старијим људима из Војводине показује да већина испитаника квалитет живота мери по развијености друштвене мреже.

Удаљеност се јавља и услед неразумевања и искључивости.

„Ако поштујем твој избор, поштуј и ти мој, немој да ми намећеш нешто, то прави пријатељи никада неће да ураде.

„Они знају какав си, поштују твоја интересовања којима се можда не би ни бавили&qуот;, сматра Мијаиловић.

Ту су и познанства настала последњих година, која су такође важна „али зна се ко су прави пријатељи&qуот;, додаје.

Слично размишља и Леа Алувић.

„Они су вам то лишће које ће отићи, али вас додатно оплемењују и шире видике.

„Имате и људе са којима нисте толико присни, а са којима путујете заједно, јер имате исти хоби, или идете на концерт омиљеног музичара - они су моје грање&qуот;.

Иако се њен друштвени круг проредио, у гласу нема горчине.

„Када сте млађи, важније вам је да сте део групе, да негде припадате и не размишљате да ли са тим људима делите интересовања.

„Блиски ставови касније постају приоритет, спознали сте себе, знате шта вам прија и сходно томе се са неким зближавате или разилазите&qуот;, додаје ова Загрепчанка.

Док су многа пријатељства почињала у основним и средњим школама, опстајући деценијама, попут Дејанових или Леиних, млади, посебно генерација З,рођени између 1997. и 2012, имају проблем како да их стекну и одрже.

Код њих су, чини се, заступљеније гране и лишће, него корен.

Погледајте и ову причу

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 07.30.2024)