Министарство: У прошлој години 168 пријава трговине људима, формално идентификовано 66 жртава
Према подацима владиног Центра за заштиту жртава трговине људима, у Србији је у прошлој години забележено 168 нових пријава трговине људима, што је за 30 више него 2022. године, саопштило је данас Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог.
Из тог министарства је, поводом данашњег Светског дана борбе против трговине људима, саопштено и да је у извештају Центра за заштиту жртава трговине људима "формално идентификовано 66 жртава трговине људима, што представља повећање од 6,5 одсто у односу на претходну годину".
Према том извештају, "већину идентификованих жртава чине жене, чак 72 одсто, што говори о томе да трговина људима има компоненту родно заснованог насиља".
"Сексуална експлоатација по први пут није најдоминантнији облик трговине људима. Најучесталији облик је била принуда на просјачење са уделом од 29,3 одсто, на другом месту по учесталости је радна експлоатација 22,7 одсто, сексуална експлоатација се јавља у 20 одсто случајева, принуда на брак у 14,7 одсто, а принуда на вршење кривичних дела у 13,3 одсто случајева", наводи се у извештају.
Према подацима овог центра, проценат деце међу жртвама је значајно порастао у односу на претходне две године и износи чак 62 одсто.
Просечна старост деце жртава је 12 година, док је генерално просечна старост идентификованих жртава 19 година, што је спуштање старосне границе у односу на годину раније када је била 24,5 година.
"Посебно забрињава распрострањеност експлоатације злоупотребом дигиталних технологија - чак 39 одсто жртава је последица врбовања на друштвеним мрежама, кроз понуде за посао, те је у том смислу потребно радити како на информисању јавности тако и на повећању дигиталне писмености друштвених група у повећаном ризику, како би се на време превенирале последице", наводи се у саопштењу.
Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог указало је да се Србија, својим законодавним решењима и политикама Владе одлучно бори против трговине људима, као драстичног облика кршења људских права и стављања људских бића у крајње нехуман друштвени положај.
Светски дан борбе против трговине људима установљен је Резолуцијом Генералне скупштине Уједињених нација, а обележава се сваког 30. јула у циљу подизања свести о овом проблему у јавности и оснаживања активности и мера за спречавање овог озбиљног кршења људских права.
(Бета, 30.07.2024)










