Русија и комунизам: Пет чињеница о Лењиновом маузолеју

Лењинов маузолеј на Црвеном тргу у Москви 1. августа 2024. године слави 100. годишњицу. Од оснивања, маузолеј је био домаћин бројним свечаним и војним догађајима. Балзамовано тело Владимира Лењина у маузолеју једна је од највећих знаменитости у Москви. Ево пет чињеница које треба знати о Лењиновом маузолеју.

BBC News 01.08.2024 | Андреј Козенко - ББЦ на руском

Лењинов маузолеј на Црвеном тргу у Москви 1. августа 2024. године слави 100. годишњицу.

Од оснивања, маузолеј је био домаћин бројним свечаним и војним догађајима.

Током историје маузолеја, Лењиново балзамовано тело је одношено и враћано, а неко време је у њему било положено и тело Јосифа Стаљина, али је касније уклоњено.

Седамдесетих година прошлог века, преко Лењиновог саркофага постављено је непробојно стакло као заштита од вандализма.

Током 1990-их било је много захтева да се Лењиново тело сахрани.

Ево пет чињеница које нисте знали о Лењиновом маузолеју.

Чија идеја је била да се оснује маузолеј

Историчари су сагласни да је на идеју о очувању Лењиновог тела први пут дошао Јосиф Стаљин у лето 1923. године.

У то време, вођа тајне полиције Чеке или Чрезвичајнаје комисије (претеча безбедносних агенција КГБ-а и ФСБ-а) умро је на задатку у Харкову, а млади научник Владимир Воробјов га је балзамовао.

Комунисти који су видели тело у Москви били су одушевљени како је добро очувано.

У новембру исте године, Стаљин је сазвао састанак челника партије да разговарају о Лењиновој смрти, иако је он још увек био жив, мада смртно болестан.

Стаљин је тврдио да Лењиново тело треба балзамовати и сачувати.

Опозиционари, који су сви касније погубљени 1930-их, успротивили су се тој замисли.

Лав Троцки је изјавио да у марксизму нема места реликвијама, док је марксиста и револуционар Николај Бухарин инсистирао да би мумифицирање вође револуције било увреда за сећање на њега.

Лењинова супруга Надежда Крупска такође је тражила да се Лењиново тело не претвара у предмет обожавања.

Ипак, Стаљин, који је био на путу до оствари апсолутну власт, био је упорнији.

Он се позивао на писма радничких колектива, иако је сада немогуће утврдити да ли су то биле истинске иницијативе грађана или их је дириговала Стаљинова свита.

Главна идеја изражена у тим писмима била је да Лењин увек треба да буде са њима.

Ко је изградио маузолеј

Прва верзија Лењиновог маузолеја, који је био висок само три метра, подигнута је за мање од три дана за његову сахрану.

Архитекта је био Алексеј Шчусев, који је пројектовао и касније верзије здања.

Лењин је умро 21. јануара 1924. године, а опраштање од њега је трајало до краја марта.

Верује се да су милиони људи прошли кроз први маузолеј.

До лета 1924. године увелико се причало о балзамовању Лењина и излагању његовог тела у јавности.

Шчусев је почео да пројектује ново здање, док су научници Алексеј Воробјов и Борис Збарски радили на балзамовању.

Маузолеј је отворен за јавност 1. августа 1924. године.

Био је направљен од дрвета, али по величини и облику је подсећао на данашње здање.

Гранитни маузолеј завршен је до јесени 1930. године.

Облика сличног пантеону био је најближи Стаљиновој визији и наглашавао је јединственост и величину Совјетског Савеза (СССР).

Људи би стајали у дугим редовима да прођу поред тела вође пролетаријата у свету.

Лењин је његов маузолеј делио са Стаљином

После Стаљинове смрти 1953. године, одлучено је да се и његово тело положи у Лењиновом маузолеју.

Од почетка је било проблема: кожа на Стаљиновом телу, посебно на лицу, била је у веома лошем стању, што је отежавало поступак балзамовања.

Преко старог, постављен је нови натпис „ЛЕЊИН СТАЉИН&qуот;, који би понекад спирала киша па би се испод назирала историјска слова „ЛЕЊИН&qуот;.

Након што је совјетско руководство угушило Стаљинов култ личности и масовне репресије током његове владавине, Стаљиново тело је уклоњено из маузолеја 1961. године и сахрањено у близини зидина Кремља.

Место идеолошког култа и вандализма

После рата и до распада Совјетског Савеза, маузолеј је био место ходочашћа које су посећивали и страни достојанственици и совјетски школарци.

Током Параде победе у мају 1945. године, нацистичке заставе немачке војске бачене су на земљу испред Маузолеја у знак победе СССР-а у Другом светском рату.

На подијуму маузолеја је тадашњи совјетски лидер Никита Хрушчов поздравио првог космонаута на свету Јурија Гагарина.

Од 1950-их до касних 1970-их, Лењиново тело је било мета више од десет напада у којима је коришћено камење, чекићи и палице, па чак и молотовљеви коктели.

Обично би починиоци били ухваћени и упућивани на принудно психијатријско лечење.

Експлозивна направа која је употребљена 1973. године убила је неколико посетилаца.

Заштитно стакло изнад Лењиновог саркофага тада је замењено непробојним стаклом.

Лењинови посмртни остаци

После распада Совјетског Савеза, председник Борис Јељцин, који је презирао комунистичке идеје, изабрао је да говоре на Црвеном тргу не држи у Маузолеју, већ на посебно постављеној платформи у близини.

Почетком 1990-их, лабораторији одговорној за одржавање Лењиновог тела укинута су средства за ту намену.

Од тада је на руским телевизијским каналима емитовано неколико документарних филмова о маузолеју и одржавању Лењиновог тела.

У овим филмовима су изношене тврдње да је очувано само 23 одсто Лењиновог тела, а да остатак чине вештачки делови.

До данас, Лењинов маузолеј је остао популарна туристичка атракција у Русији.

На Гугл мапама и туристичком сајту ТрипАдвисор има просечну оцену изнад четири од пет звездица.

Коментари су разни, од „моје дете се уплашило његовог жутог лица&qуот; до „ово место треба да посети свако ко је упознат са добом Совјетског Савеза, било из прве руке или од својих бака, дека или родитеља&qуот;.

Маузолеји са балзамованим телима вођа данас постоје само у комунистичким земљама источне и југоисточне Азије.