Животна средина: Када ће Београд добити фабрику за пречишћавање отпадних вода

Четири пута сам једва зауставила потребу да повратим.

Несносан смрад - мешавину цркотине и трулежи - појачава спарина врелог јулског дана.

Ђубре је свуда унаоколо: одећа, играчке, флаше и усамљена дрвена столица на обали, а у води плута жабокречина и пластика.

Овде се Топчидерска река улива у рукавац Саве, поред Моста на Ади у Београду.

Прелазим метални понтон преко речице и на десетак метара одатле су сплавови окружени зарђалим бурадима и чамцима који се љуљушкају у пенушавом муљу.

Овде задах прераста у мирис станичног клозета.

„Го*нара и мост на го*нари, ето шта је ово&qуот;, каже ми један од мештана, показујући на реку, високи мост и оближњу црпну станицу где се скупља канализација.

• Зашто су воде Србије загађене и како да их заштитимо
• О смећу, сплавовима и загађењу: Када ће Сава и Дунав у Београду бити чисти
• Лекови у рекама широм света опасност по јавно здравље, упозоравају научници

Деценијама се фекалије директно уливају београдске реке на стотинак места.

Процењује се да је количина воденог отпада у двомилионском граду на ушћу Саве у Дунав за годину дана једнака запремини 60.000 олимпијских базена.

Иако су све градске власти различитих политичких партија најављивале фабрику за пречишћавање отпадних комуналних вода - ниједна још није изграђена.

Да ли је опасно за људе?

Нема разлога за панику, али је потребно решити питање отпадних вода, каже Константин Илијевић са Хемијског факултета у Београду.

„Постоји изрека 'разблажење је наше решење за загађење', она је у суштини тачна, јер имамо среће што је Дунав у Србији јако велика река, те количину загађења које испуштамо може да разгради, ако му дате довољно времена&qуот;, каже Илијевић за ББЦ.

Добро је што европски суседи пречишћавају воду, те Дунав у Србију стиже мање загађен, указује он.

Дунав, друга најдужа европска река, у Београду упија фекалије многих домаћинстава, што из канализације, што из септичких јама које користи трећина становника.

Посебно је лоше у делу где се Миријевски поток излива у дунавски рукавац код Аде Хује, недалеко од марине у Вишњици, назван у медијма „плутајућа депонија&qуот;.

„Ово није питање живота и смрти, већ система вредности - колико је вама важно да се не купате у фекалијама&qуот;, каже Илијевић.

Када је његов немачки колега пре неколико година препливао цео Дунав, прескочио је само Београд - управо због загађења.

Погледајте тај видео:

Шта су отпадне воде?

Све које испуштамо из домаћинстава, фабрика, или са пољопривредног земљишта.

Комуналне отпадне воде дом су за различите супстанце, а нису све токсичне, нити имају директан утицај на људско здравље, попут азота и фосфора.

,„Али због хранљивости, кад се нађу у рекама, доводе до бујања алги и живота.

„Ово представља озбиљне проблеме за екосистеме, јер нарушава равнотежу&qуот;, додаје Илијевић, научник који се бави хемијом вода.

Услед загађења, биљке и микроорганизми у води потроше кисеоник, кога током лета иначе мањка, што може да доведе до помора рибе.

Крајем јула се управо то десило у каналу реке Визељ, притоке Дунава, где су мештани београдског насеља Ковилово данима гледали како мртве рибе плутају по води.

Међутим, у отпадним водама су и отровне супстанце, попут средстава за чишћење и кућну хемију, као и лекови или дроге.

„Само део се метаболише у нашим организмима, већи део тога се избацује из бубрега.

„Кад то умножите на два милиона становника, и стигне до река, утврђено утиче на живи свет&qуот;, каже Илијевић.

Закључци једне студије су показала да хормони у антибеби пилулама могу утицати на неке врсте риба да добију одлике женског пола, подсећа он.

Лети, када ниво Саве опадне, непријатан мирис се осети и неколико километара низводно, у новоизграђеном луксузном насељу Београд на води, каже Бранислава Сушић која чисти шеталиште уз реку.

„Вода не делује прљаво, али не бих се окупала, искрено речено&qуот;, каже она уз осмех.

„Скупљамо ђубре које река нанесе на бетонску обалу, „колико можемо&qуот;, додаје.

Проблем читаве земље

Пре него што Србија постане чланица Европске уније, дужна је да пречишћава 90 одсто отпадних вода у градовима, а сада је тек на неких 15 одсто, наводи агенција Ројтерс.

Анализа стручњака са Природно-математичког факултета у Новом Саду показује да „у Србији постоји педесетак постројења за третман комуналних отпадних вода, од којих отприлике трећина реално није у функцији, а преостала (уз неколико изузетака) само формално раде&qуот;.

„Резултати тог рада ни у смислу заштите животне средине, нити у економском нису задовољавајући&qуот;, наводи се у студији начињеној по захтеву Министарства инфраструктуре.

Велико Село и велике најаве

Надлежни решење виде у изградњи фабрике за прераду отпадних вода и најављују постројење у Великом Селу, на десној обали Дунава, и Крњачи, на другој страни.

Изградња у Великом Селу би могла да почне крајем 2025. или почетком 2026. године, каже Горан Весић, министар инфраструктуре.

„Велико Село је највећа фабрика за прераду отпадних вода, она покрива милион и по људи у Београду&qуот;, каже за ББЦ, мада је слично најављивао и 2020. и 2023. године.

Док је био градски менаџер, он се бавио овим питањима заједно са београдским предузећима Водовод и канализација, али готово ништа није урађено.

„То је заиста ишло споро, зашто - не знам, али мислим да смо сад нашли начин да направимо те две велике фабрике&qуот;, каже Весић.

За фабрику у Великом Селу се очекује повољан кредит од Француске, а кинеска компанија Цмек укључена је у изградњу интерцептора којим се канализација прикупља од Ушћа и целим београдским током Дунава и доводи до будућег постројења за прераду.

Весић најављује да би требало потом изградити још три мање фабрике у околини Београда.

Градске власти најављују још једно постројење и предлажу Крњачу, београдско насеље на левој обали Дунава.

Тешко је поверовати, али домаћинства са те стране реке - попут делова Котежа и Борче, углавном немају канализацију.

„Очекујемо да у току лета добијемо извођаче и за канализацију и за постројење за пречишћавање отпадних вода у насељима на левој обали Дунава&qуот;, рекао је у мају.

Александар Шапић, градоначелник Београда, очекује да ће током лета бити изабрани извођачи радова и за канализацију и за постројење на седмом по реду тендеру.

Претходних пет година исти јавни позив није успевао, јер је „цена била прениска&qуот;, објашњава Шапић за ББЦ на српском.

Корак испред државе су приватни инвеститори, па је у септембру 2023. отворено прво индустријско биолошко постројење за прераду отпадних вода, вредно пет милиона евра.

Ова фабрика користи воду из Дунава у производњи, и по пречишћавању је враћа у реку.

Од јануара 2026. све компаније које у производњи праве отпадне воде биће дужне да их пречисте пре испуштања, рекла је министарка животне средине Ирена Вујовић.

'Није научна фантастика, али не даје политичке поене'

„Београд је вероватно једина престоница у Европи у 21. која нема постројење за пречишћавање отпадних вода&qуот;, као ни решено питање канализације, каже Анђела Рувидић из опозиционог Зелено левог фронта.

Планови постоје годинама, студије су урађене, али нема политичке воље, тврди инжењерка хидротехнике.

„Власт најављује и гради помпезне куле, али ово је испод земље, не види се и не могу да добију јефтине политичке поене&qуот;.

Изградња постројења „није научна фантастика&qуот;, али је теже кад се иде ка оваквим „мегаломанским пројектима&qуот;, додаје Рувидић, одборница у београдској скупштини.

Решење није једно огромно постројење за цео Београд, јер би онда морало све да се споји и уради комплетна канализација, сматра она, као и неке њене колеге.

„Има више смисла да се на више места дуж река изграде мања постројења која би се лакше каналисала&qуот;.

Погледајте видео: Једре и чисте реке

Зашто се толико чека на фабрику?

Камен спотицања је неопходна значајна површина за градњу базена и реактора таквих фабрика, као и огромна количина воде, каже Константин Илијевић.

Иако су постројења скупа за градњу, могу и да донесу зараду, на пример прерадом комуналних вода у биогас који се користи за огрев и енергију.

„Кључни потрошач у вашој кући је бојлер, а онда ту топлу воду бацате у животну средину, уместо да се релативно лако искористи.

„И муљ који остаје после прераде воде је богат нутријентима, супстанцама које се користе за ђубрење&qуот;, напомиње Илијевић.

Неколико је нивоа пречишћавања воде - први, да се физички уклони што већи број честица и смањи загађење, други, да се омогуће биохемијски процеси у воду, у великим базенима под утицајем микроорганизама, који ће тако пречистити воду слично као у природи.

Терцијарни ниво је највиши степен обраде, где су уклањају преостали азот и фосфор до 70 одсто, наводи се у Водичу за пречишћавање отпадних вода Наледа.

Београд на води и у води канализација

На самом доку Београда на води затичем и Алекса из Угриноваца како намешта риболовачки штап.

Каже да већ 14 година пеца у Београду на различитим местима - око Аде Циганлије, на Новом Београду и у Земуну, али да вода „нигде&qуот; није чиста.

„Сад кад бих дозволио варалици да падне на дно или бих извадио уложак, или кесу, или ово ћебе које је ту годину дана&qуот;, каже и штапом мрда по муљавој води.

Откако је 2015. почела градња Београда на води, сваке године је све мање рибе и улова, каже Алекс.

„У Дунаву је некад била кечига, сад је више нема, остало је мало буцова, сомова, шаран се ретко виђа&qуот;, каже 28-годишњи тату мајстор.

Скреће ми пажњу да по води плутају зелени неправилни комади фекалија, док стојимо тик уз велику бетонску цев из које се излива канализација.

Недалеко одатле, људи шетају променадом и тинејџерке сликају селфије уз мурал и реку.

Некада се купао у Сави, али сад не би ушао, каже, „ни да му плате&qуот;, каже.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 08.02.2024)