Животна средина: Шта је азбест и да ли је опасан

Материјал, који се више не користи због канцерогених својстава и даље облаже цеви за воду у деловима Београда и Војводине, али надлежни и стручњаци са којима је ББЦ разговарао кажу да нема разлога за панику.

Азбест је у 20. веку био популаран као „изолациони материјал&qуот;, каже Константин Илијевић, доцент на Хемијском факултету у Београду, за ББЦ на српском.

„Међутим, научници су уочили да се азбест круни, ослобађајући ситне честице које могу да изазову здравствене проблеме&qуот;, објашњава.

Србија је једна од 70 земаља у свету које су забраниле употребу свих врста азбеста, показују подаци Међународног секретаријата за забрану азбеста.

Но, заостао је у деловима београдске водоводне мреже - у дужини од скоро 400 километара.

Највећи број азбест цементних цевовода је у београдским општинама Чукарица, Палилула и Земун, кажу из ЈКП „Београдски водовод и канализација&qуот; у писаном одговору за ББЦ на српском.

„Кварови на азбест цементним цевоводима су чести и често компликовани за санацију, па се планира њихов замена у зависности од расположивог финансијског и оперативно-техничког капацитета&qуот;, навели су.

Градске власти су најавиле замену свих дотрајалих цевовода, али из овог предузећа нису одговорили на питање о распореду и темпу замене и управљањем ризицима приликом замене.

ББЦ новинари су израчунали да би темпом од 10 километара годишње замена цеви трајала близу четири деценије.

• Азбест: Необична историја „магичног минерала“ који изазива рак
• Замисли жељу - да канализација не иде директно у београдске реке
• Противградна заштита у Србији: Да ли ради и колико је ефикасна
• Шта раде и чему служе општине у Србији

Шта је азбест?

Азбест је природни минерал који се појављује у природи и има га у талозима стена на читавој планети, од италијанских Алпа до Аустралије.

Популарност у грађевинској индустрији стекао је због изолационих особина и отпорности на ватру.

„Има влакнасту структуру, а сачињен је од финих иглица, од свега неколико макрометара&qуот;, каже Илијевић.

„Проблем са азбестом је што се лако круни, честице се разносе, а када уђу у људски организам, могу да продру дубоко&qуот;, додаје.

Иглице су толико ситне да људски систем за дисање, „почев од длака у носу&qуот;, не може ефикасно да их исфилтрира, као што тело то „свакодневно ради са прашином коју удишемо&qуот;.

Тело их региструје као „страно тело којег покушава да се ослободи&qуот;.

„Али, пошто су тако мале, најчешће не може да их избаци и ту могу да се створе упале, које повећавају ризик од појаве канцера&qуот;, објашњава хемичар.

Илијевић истиче да „ако сте некада удахнули азбест, то не значи да сте осуђени на смрт&qуот;.

„Међутим, вероватноћа за развој болести је већа него код људи који нису долазили у контакт са азбестом&qуот;, упозорава.

Где су азбестне цеви за воду и шта када пукну?

У Србији, азбестно-цеметне цеви заостале су у појединим деловима Београда и Војводине, пише РТС.

„Азбестно-цементне цеви не утичу на квалитет воде за пиће, јер вода није у директном контакту са азбест-цементом јер постоји изолација унутрашњих зидова цеви у виду цементне кошуљице или специјалних емулзија&qуот;, ирекао је Бранимир Севић, извршни директор „Водовода&qуот;.

„У београдској води за пиће никада нису нађени токсични тешки метали, канцерогене супстанце, као ни азбестна влакна&qуот;, додао је.

Један од проблема азбестно-цементних цеви што су крте и лако пуцају, рекао је Севић.

Из ЈКП „Београдски водовод и канализација&qуот; нису одговорили на питања ББЦ новинара о поступању приликом пуцања азбестних цеви и да ли се у том случају раде додатне анализе воде.

„Када дође до напрснућа цеви, азбест може да дође у контакт са водом и тако до наших славина&qуот;, каже Илијевић.

„Да је вода у Београду опасна, имали бисмо епидемију рака, али свакако саветујем да пустите да истекне што више воде ако је било несташица&qуот;.

Постоје и филтери за славине и бокале, који служе за елиминацију азбестних честица и других нездравих материја из воде, указује.

Погледајте видео: Пожар на депонији у Ужицу

Како се одлаже азбест у Србији?

Из „Водовода&qуот; кажу да се отпад настао заменом азбестних цеви „одлаже у складу са Законом о управљању отпадом&qуот;.

Одлагање азбеста у Србији је прописано и Правилником о поступању са отпадом који садржи азбест.

Пре одлагања, отпад се третира како би се спречило разношење азбестних влакана и прашине у животну средину.

Затим се одлаже на депоније, спакован у видљиво означене касете, специјално намењене одлагању азбестног отпада.

„Пакује се како би се спречио контакт са водом и другим гасовима, као и да би се спречило разношење азбестних честица&qуот;, објашњава Илијевић.

Стручњаци и еколошки активисти често апелују да се уклони јаловиште бившег рудника азбеста у Страгарима код Крагујевца, називајући га „вишедеценијским еколошким проблемом&qуот;.

Поред овог, постојао је рудник азбеста Корлаће на Копаонику, али оба су већ дуго затворена.

• Хоће ли се у Србији ипак копати литијум
• Протести у Србији због најава рударења литијума: У Београду најављен велики скуп за 10. август

Широм Балкана су протеклих година организовани протести и подношене су кривичне пријаве због сумњи људи да су били изложени непрописно одложеном азбесту.

Један од најпознатијих случајева је насеље на Новом Београду где су станари годинама протестовали јер су зидови зграда били обложени азбестом.

У другом делу Београда, на Белим водама, постојало је 'Азбестно насеље', а градске власти су годинама решавале проблем станара.

Становница Берана, града на северу Црне Горе, поднела је јула 2023. године кривичну пријаву због, како је тврдила, паљења азбеста који је скинут са крова Клинично-болничког центра.

У Задру, у Хрватској, мештани су 2020. године протестовали зато што се приликом одлагања чак 78 тона грађевинског материјала који је садржао азбест, подигла прашина.

Материјал је тада наводно истоварен са легендарног брода „Галеб&qуот;, који је Јосип Броз Тито користио за службена путовања.

Брод је године послат у Краљевицу, у бродоградилиште између Задра и Ријеке, где је преуређен у музеј.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Које земље у свету су повукле азбест из употребе?

Широм света, азбест се 1960-их и 1970-их користио као грађевински материјал.

Већ 1980-их, појављују се сумње да азбест штети здрављу, а америчка Агенција за заштиту животне средине (ЕПА) је 1989. године пронашла доказе да је азбест штетан по здравље и затражила забрану употребе у овој земљи.

САД, трећа земља на свету по броју становника, делимично је ограничила употребу азбеста тек марта 2024.

Азбест је и даље легалан у већем делу света, па и у неким од најмногољуднијих земаља, попут Кине, Индије, Индонезије, Пакистана и Нигерије.

• Становници канадског Азбеста „продисали&qуот; - променили име града
• Азбест: Необична историја „магичног минерала“ који изазива рак

Око трећине држава у свету је у потпуности забранила употребу азбеста.

Међу њима је и Србија, која је забрану коришћења азбеста у свим производима увела 2011. године.

Од 2005. године је коришћење забрањено у свим земљама чланицама Европске уније.

Међутим, поједине земље у којима је употреба забрањена и даље га производе, попут Бразила, који је четврти највећи произвођач азбеста у свету.

Русија, где је овај материјал легалан, највећи је произвођач азбеста на светском тржишту.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 08.13.2024)