Преминуо Ранко Бугарски – лингвиста и заступник тезе о „заједничком језику”

Чувени професор преминуо је у 92. години.

BBC News 14.08.2024

Један од највећих југословенских лингвиста, Ранко Бугарски, преминуо је данас у 92. години, преноси агенција Бета.

Бугарски је био доктор лингвистике и професор на Филолошком факултету у Београду, у пензији.

„Он је наш луцидни водич кроз вербалне магле, односно неуморни тумач и критичар предрасуда о језику и култури манипулација језиком и културом, следбеник најбоље традиције просветитељског интелектуалног ангажмана,&qуот; рекао је Иван Чоловић, уредник едиције 20. век за коју је Бугарски објавио 15 књига.

Током каријере бавио се истраживањем опште лингвистике, контрастивне и примијењене лингвистике, социолингвистике, терминологије, теорије превођења.

У радовима о језичкој политици заступао тезу о српскохрватском као лингвистички гледано једном полицентричном стандардном језику попут енглеског, са више варијанти у различитим нацијама и државама.

„Видим га као један полицентричан стандардни језик са више националних варијанти, што је у европским и светским оквирима уобичајена појава, а не неки овдашњи специјалитет&qуот;, говорио је.

Разлика је, како је указивао, „само у томе што се другде то углавном прихвата као сасвим нормално, док се код нас користи као добродошао повод за национализмом задојене политичке препирке&qуот;.

Један је од потписника Декларације о заједничком језику 2017, а годину дана касније објавио је књигу Говорите ли заједнички (КСКС век) коју описује као „позив на прилагођавање националистичких језичких и идентитетских политика у Србији, Црној Гори, Босни и Херцеговини и Хрватској језичкој стварности&qуот;.

„Он је био изразити стручњак, радио је до последњег дана и нештедимице делио све оно што зна, са једном врстом скромности која одликује велике умове &qуот;, рекао је писац Владимир Арсенијевић, који је испред удружења Крокодил, један од иницијатора Декларације о заједничком језику.

У интервјуу недељнику Време 2018. осврнуо се на кампање „очувања српског језика и ћириличног писма&qуот;.

„У случају српског језика, очување у суштини значи конзервирање боље прошлости, величање његовог наводно угроженог вуковско-ћириличног наслеђа, док у други план одлазе слабости у његовом данашњем функционисању - да и не говоримо о његовом адекватним профилисању као инструмента модерног живота у будућности&qуот;, рекао је Бугарски.

Ко је био Ранко Бугарски

Рођен је у Сарајеву, 1. јануара 1933. где је, 1957. завршио студије англистике на Германској групи језика Филозофског факултета у Сарајеву.
Докторирао је на Филолошком факултету у Београду 1969.
Предавао је на бројним универзитетима у Европи, САД и Аустралији.
Аутор је бројних радова из англистике, опште и примењене лингвистике, социолингвистике и других дисциплина, као и 20 књига.
Био је члан бројних домаћих и међународних лингвистичких удружења и друштава, између осталог и и председник Европског лингвистичког друштва.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 08.14.2024)