Сећање на Рајка Јовичића: Воденица опевана ко девојка

"На потоку усред гаја воденица меље стара, тихо вода јазом хуји, воденичко коло бруји. Од јутра до мрака пуна је момака јер ту брашно меље и ушур узима лепа воденичарка. Девојчица брашно меље, од брашнајој лице беље, сваким даном све је више момчадије што уздише. Окреће се коло, така, тика, така, сваком помељару запела за око лепа воденичарка. Воденица чекетала, чекетала па престала, удаде се лепа цура са миразом од ушура. Сад певају птице око воденице јер