Синиша Павић: Талентовани сценариста који је „добро разумео време у ком смо живели"

Један од најплодоноснијих сценариста у последњих неколико деценија, Синиша Павић, преминуо је у 92. години у дому у Власотинцу.

Вишеструко награђивани аутор, иза себе је оставио неке од најпознатијих југословенских серија - „Позориште у кући&qуот;, „Отписани&qуот;, „Врућ ветар&qуот;, а писао је и сценарије за филмове „Тесна кожа&qуот;, „Лаф у срцу&qуот;, као и „Вишња на Ташмајдану&qуот; из 1968. који је рађен по његовој књизи.

Серијом „Бољи живот&qуот;, за коју је писао сценарио крајем осамдесетих година, започеће нова телевизијска ера, где не само да публика у више десетина епизода прати судбину једне породице, већ и њихових реприза које се и данас емитују на Радио-телевизији Србије.

Међу њима су и Павићеви „Срећни људи&qуот;, „Породично благо&qуот;, „Стижу долари&qуот;, „Бела лађа&qуот; и као последња - „Јунаци нашег доба&qуот;.

Синиша Павић је добро разумео време у ком је живео и то је тајна његовог успеха, каже глумац Војин Ћетковић.

„Уз велики таленат, то је био разлог што су серије биле толико гледане.

„Његови ликови су прилично реални, ма колико деловало да су у неким јаким бојама, они су били из времена у ком смо живели&qуот;, објашњава Ћетковић и додаје да то повремено недостаје савременим серијама.

• Преминуо лингвиста Ранко Бугарски
• Милан Лане Гутовић - Одлазак генија сатире
• Цане Курбла, Курчубић - преминуо глумац Иван Бекјарев
• Преминуо глумац Жарко Лаушевић: „Судбина попут античке трагедије&qуот;

Ћетковићева прва велика улога у ТВ серији била је лик младог голмана Бранда у Павићевом „Породичном благу&qуот;.

„Рекли су ми, ако будеш добар у првих десетак епизода, Синиша ће ти расписати улогу и тако је и било, играо сам у скоро свакој епизоди те велике серије&qуот;, препричава уз осмех.

Убрзо је уследио мање леп период, када је током НАТО бомбардовања 1999. Ћетковић отишао у војску, али тада му је Павић показао и какав је човек.

„Он ме нашао и питао 'Сине, како могу да ти помогнем', то је један од ретких људи који ме је тада назвао и упитао да ли ми нешто треба.

„Памтићу га и као човека и као великог сценаристу&qуот;, каже Ћетковић за ББЦ на српском.

Вест о његовој смрти растужила је и великанку југословенског и српском глумишта Светлану Бојковић, која је била звезда више Павићевих серија - од Емилије Попадић у „Бољем животу&qуот;, до сестре Антоније у „Срећним људима&qуот;.

„Оставио је за собом велико и значајно дело које је драгоцено и које ће трајати да нас подсећа какви јесмо и како нам иде у животу&qуот;, каже Бојковић.

Ликови из серије „Срећни људи&qуот;, која је обележила деведесете у Србији, три деценије касније су хит и на друштвеним мрежама.

Исечци у којима су, између осталих, Радмила Савићевић као Риска и Велимир Бата Живојиновић као Арханђел имају десетине хиљада прегледа.

Шојић, Пантић, Шурда, Ђоша, Тика Шпиц као слика домаће стварности

Дубоко је проникао у менталитет балканског човека и створио лепезу ванвременских ликова, чије досетке људи генерацијама знају напамет.

Један од таквих је Срећко Шојић, необразовани, лакоми директор државног предузећа, који у капитализму постаје још богатији и наставља каријеру у политици, а глумио га је деценијама Милан Лане Гутовић.

Као у огледалу, засмејавао је публику и поштеним, али вечно неуспешним, породичним човеком попут Димитрија Пантића ког су играли Никола Симић и касније Петар Краљ.

Шојић и Пантић остаће примери многих балканских приватизација и транзиција.

Овековечио је и вечно ојађеног љубитеља грчке музике, берберина са ниским притиском - Шурду кога је тумачио Љубиша Самарџић.

„У свакоме од нас постоје и Шурда и Шојић.

„Да нисам правио глупости као Шојић или да нисам био незадовољан као Шурда, вероватно ти ликови не би били уверљиви&qуот;, испричао је Павић за Новости.

Животни пут

Рођен је у Сињу, у Далмацији, 22. јануара 1933. године.

Отац му је био морнар у Аустроугарској и учествовао је у побуни у Боки Которској 1917, испричао је у једном интервјуу.

Када је Синиша имао пет година његова породица се преселила у Београд, где ће провести ратне и поратне године.

Пошто је рођен на територији данашње Хрватске, а живот провео у Србији, додуше деценијама у заједничкој држави, примећивао је сличности Срба и Хрвата.

Осим кратког памћења, Хрватима и Србима је заједничко одрицање од свега што је добро, попут великих уметника.

„И једни и други нападамо своје најбоље људе и то баш у ономе у чему су они били најбољи.

„Примера ради, Крлежа је прокажен у Хрватској јер је он то хрватско, пургерско друштво изврнуо на поставу, али се овде замерио Србима јер негде неки његов литерарни јунак каже 'ти цигани српски', и онда се то поистоветило са ставом аутора, што је бесмислица&qуот;, рекао је Павић својевремено.

• Мирослав Крлежа, „ходајућа енциклопедија“, писац око чијих ставова се и данас ломе копља
• „Ви пуцате у правду, живела слобода“: Како је окончана побуна морнара Аустроугарске у Боки Которској

Дипломирао је на Правном факултету у Београду 1956. и радни век провео као судија.

Пре него што се запослио у суду био је незадовољан пословима које је радио, баш као главни лик серије „Врућ ветар&qуот;.

Лоши послови које је морао да ради после факултета, да би помогао оцу, инспирисали су га за бројне комаде и унео је себе у многе.

„У 'Дипломцима'сам пренео искуство током приправничког стажа у великом предузећу 'Инвест-импорт', а позоришни комад 'Полтрон' сам написао на основу онога што сам доживео у предузећу 'Србокотекс' које се бавило откупом коже&qуот;, рекао је писац.

Добитник је награде Доситеј Обрадовић за животно дело 2020. године.

Павић је у пензији провео четврт века и последње године је живео у Власотинцу, на југу Србије.

Супруга Љиљана Павић била му је и сарадница на сценаријима.

Власотинчанима се одужио промовисањем њиховог дијалекта кроз ликове Ђоше и Тике Шпица у серији „Породично благо&qуот;.

„Био је наш суграђанин, наш пријатељ, власотиначки зет, човек који је поред своје супруге толико заволео Власотинце да је у њему провео последње скоро три деценије&qуот;, поручио је председник општине Братислав Петровић.

Сценариста ће у овом граду бити и сахрањен.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 08.16.2024)