Рио Тинто у Србији: Лондон за рудник литијума, стипендисти Велике Британије забринути

Усавршавали су се у Великој Британији, стечена знања примењивали су у Србији и Европи, сада се противе плановима британско-аустралијске компаније Рио Тинто да отвори рудник литијума.

Више од 20 стипендиста Чивнинг програма британске владе потписало је отворено писмо Едварду Фергусону, британском амбасадору у Србији, забринути, јер је подржао пројекат отварања рудника литијума.

„Верујем да би за већину грађана Србије позитивни ефекти овог пројекта били минимални, а за немалу групу негативан утицај значајан&qуот;, каже Милош Брчкало, стручњак у области обновљивих извора енергије и бивши Чивнинг стипендиста, за ББЦ на српском.

Србија може безбедно и одговорно да развије пројекат Јадар уз помоћ европских партнера, одговорио је амбасадор.

Фергусон, који је преузео амбасадорску дужност у Београду средином 2023. године, позвао је бивше стипендисте на разговор.

Чивнинг програм омогућава студентима широм света да студирају годину дана у Великој Британији, и до сада је у овом програму учествовало више од 60.000 људи.

• Рио Тинто у Србији: „Подржала бих исти пројекат и у мојој земљи“, каже немачка државна секретарка за ББЦ
• У Немачкој развијена најмање три пројекта са литијумом, каже геолог
• Рио Тинто у Србији: Буна против рудника литијума - ухапшени активисти ослобођени
• Иза кулиса протеста против копања литијума: Горње Недељице, две године касније

Откуд отворено писмо?

Постоје еколошки ризици којима треба управљати приликом отварања рудника литијума, али ово је шанса за Србију да постане лидер у зеленој транзицији, рекао је амбасадор Фергусон у јулу 2024. за Јуроњуз.

Зелена транзиција је низ мера које Европска унија планира како би до половине овог века ниво угљеника у атмосфери био једнак ономе из 1990.

За Владу Шаховића, стручњака у области људских права, ова подршка била је „изненађујућа&qуот;.

„Из његове изјаве стекао сам утисак да не постоји нека доза критичког осврта, иако је ова тема тренутно поларизујућа у нашем друштву&qуот;, објашњава разлоге због којих је потписао отворено писмо за ББЦ на српском.

Шаховић, који се усавршавао у Уједињеном Краљевству током 2019. и 2020, страхује да ће „извршна власт врло благонаклоно гледати ка инвеститорима и потенцијално наштетити локалном становништву и средини&qуот;.

„Стручњаци које сам имао прилике да слушам и радови које сам читао, говоре у прилог томе да је много мање питање да ли ће бити неке опипљиве штете него колика ће она заправо бити&qуот;, каже.

У отвореном писму амбасадору стипендисти између осталог издвајају рад домаћих стручњака објављен у научном часопису Сциентифиц репортс.

У овом раду наводи се да је током истражних радњи на подручју где се планира рудник дошло до цурења воде са високим концентрацијама арсена, бора и литијума, што је допринело загађењу воде и пољопривредног земљишта.

„Загађена земља око пробних бушотина буди сумњи и забринути смо шта ће се десити ако би се рудник отворио&qуот;, каже професорка Јелена Бајат, још једна од потписница отвореног писма, за ББЦ на српском.

„Овакви рудници литијума никада се не отварају у насељеним местима већ су удаљени од њих&qуот;, додаје Бајат, која предаје на Технолошко металуршком факултету у Београду.

Аутори рада скрећу пажњу да би пројекат довео до деградације земљишта и ерозије тла, што је у супротности са „РИО&qуот; конвенцијом Уједињених нација чији је циљ одрживо управљање земљиштем, наводи.

За њу је веома важно сачувати воду, као „један од најзначајних ресурса у будућност&qуот; и „пољопривредно земљиште које може донети вишеструко већу добит од пројекта Јадар&qуот;.

„Чак и најмања сумња да ће пољопривреда, као и резерве воде, у овом плодном делу земље бити угрожени, довољна је да се одустане од пројекта&qуот;, каже Бајат, која је добила Чивнинг стипендију пре 20-ак година.

Њен колега Милош Брчкало, који се усавршавао на Кембриџу у области одрживог развоја, верује да би Рио Тинто „био у стању да технички изведе овакав пројекат зарад добити својих деоничара, што је за једну компанију потпуно оправдано&qуот;.

„Оно што ме врло брине је правни контекст у ком се пројекат већ налази пошто је прошао кроз Владине две уредбе и недавне одлуке Уставног суда.

„Тај контекст је постао више дневно-политички него правни&qуот;, каже Брчкало.

Правилници и закони које ће Србија донети у будућности по свој прилици биће у складу са ЕУ регулативом, али ће њихова примена остати само мртво слово на папиру, верује.

„Већ сада је примена закона селективна и подложна политичким утицајима.

„Брине ме што ће се из оваквог почетног стања даље развијати систем контроле који би следећих бар пола века требало да гарантује безбедно и одговорно управљање процесима и значајним оперативним ризицима&qуот;, каже.

• Најважније питање о литијуму и батеријама на које немамо одговор
• Битка за литијум: Кина и Америка се споре око јужноамеричког богатства
• Литијум у центру пажње: Кина развија огромно налазиште у Боливији

Шта је рекао амбасадор?

„Одлука о томе да ли треба наставити пројекат Јадар или не, била је и биће у потпуности у рукама власти у Србији&qуот;, написао је амбасадор у одговору стипендистима достављеном ББЦ-.ју на српском.

Овај дипломата, који као некадашњи амбасадор у БиХ добро познаје регион, наводи да британска влада подржава остварење рудника литијума.

„Пошто је седиште Рио Тинта у Лондону, британска влада има снажан интерес да пројекат буде успешан, како економски тако и еколошки&qуот;, навео је.

Влада Србије стала је иза пројекта Јадар, који је био обустављен све до лета 2024, што је покренуло еколошке протесте широм земље.

Свестан сам забринутости о потенцијалним еколошким ризицима у вези пројекта Јадар, написао је амбасадор.

Он сматра да ће израда студије о утицају на животну средину рудника литијума, коју Рио Тинто треба да преда Влади, разјаснити могуће последице рудника.

„Уверавања која сам добио од руководства и геолошких стручњака Рио Тинта, као и чврсте гаранције ЕУ у области заштите животне средине, учвршћују моја уверења да Србија може безбедно и одговорно да развије пројекат Јадар уз помоћ својих европских партнера&qуот;, написао је.

Амбасадор је навео и да би пројекат Јадар био „највећа страна директна инвестиција у историји Србије&qуот;.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Погледи и даље различити

Србија и Велика Британија прихватиле су да буду обавезане Архуском конвенцијом, која гарантује учешће јавности у доношењу одлука о животној средине, наводи Влада Шаховић.

Због тога се не слаже са амбасадором да одлука о пројекту Јадар треба да буде у потпуности у рукама власти у Србији.

Неопходно је уважити ставове грађана о ископавању литијума, додаје.

Иако економска добит и зелена транзиција, коју амбасадор помиње, „нису занемарљиве теме, потенцијални негативни ефекти су такви да не могу да буду одбачени искључиво финансијском аргументацијом&qуот;, сматра.

„Уколико постоје шансе да ће пројекат угрозити здравље људи и биодиверзитет региона, да ли потенцијална добит може да се квантификује на било који релевантан начин?&qуот;, каже.

За Јелену Бајат проблематично је и изношење минералних сировина из земље.

„То није добро за Србију, ниједна ЕУ земља не би пристала на то.

„Требало би да избегавамо све технологије које потенцијално могу да угрозе воду и земљиште и да се бавимо оним што на безбедан начин може да нам донесе добит&qуот;, сматра.

Милош Брчкало такође није убеђен у довољну финансијску добит за Србију, јер се „оваквим пројектом не оставља могућност учешћа државе и као сувласника, који би делио и добит и ризике&qуот;.

Он се слаже са амбасадором да би „коначна одлука о пројекту требало да буде суверена одлука Републике Србије&qуот;, али као „израз воље њених грађана&qуот; заснована на анализи развоја, економског раста и утицаја на животну средину.

„Оно што се одговору амбасадора не каже је да то, нажалост, у овом тренутку није случај&qуот;, закључује.

Погледајте видео:

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 08.22.2024)