Научница: Не треба жртвовати густо насељене области рудницима

Научни саветник у Институту за хемију, технологију и металургију Сања Сакан оценила је да није могуће применити технологију екстракције литијума и бора из јадарита, а да то не представља велики ризик по животну средину, наводећи да говори као научник али и патриота коме је пре свега стало до науке и народа.

"Мислим да не треба жртвовати цео тај крај. Ја нисам против напретка, научник сам, али када се улази у велике пројекте, мора да се укалкулише ризик. Не треба жртвовати густо насељене области да би се отварали рудници и фабрика, по свету се то ради у слабо насељеним и ненасељеним деловима, раздвајају се рудници од места где су постројења за екстракцију, прерада се чак ради у другим земљама", рекла је Сакан, у унтервјуу за НИН, која је недавно са таквим ставовима иступила на скупу председника државе Аелксандром Вучићем са грађанима у Малом Зворнику.

На питање да ли је могуће да то буде раздвојено и у овом случају, или да јаловиште буде у неком другом делу земље, одговорила је да је овде предвиђено да све то буде на једном месту.

"Србија је зелена, пуна воде, такво нешто код нас није могуће. Ризик је јако велики. То нису само Недељице, то је гомила села, проблем је много шири него што се представља. То је проблем и за будуће генерације на том подручју", додала је Сакан.

Навела је да, "где год да буде то јаловиште, говоримо о крају који је богат водом" и упозорила да "ви не можете знати шта ће бити за 20, 30 година. Ту у околини је био рудник Столице, па се после толико година појавио велики проблем када је пукла брана на јаловишту".

"Ми имамо искуство да то може да се деси. У природи ви немате херметизовано затворени систем. Имате подземне и површинске воде, микроорганизме и нико не може да гарантује да ће кроз одређени број година све то да буде сигурно. Ја причам као научник. Ишчитала сам много литературе, магистрирала на акцидентима на реци Тиси. Ми смо на ушћу Тисе уочили последице због рудника у Румунији", објаснила је Сакан.

"Када се токсични елементи налазе било где, како год они били везани", додала је "може да дође до њихове мобилизације и да настане велики проблем".

"А депонија треба да буде у близини насељених места, у близини Дрине... Питање је колико је велики ризик да се све то уништи. Јако је велики улог, треба предвидети све ризике, причати о њима и истаћи да је проблем велики, поготово што је у питању нова и јединствена технологија. А знамо колике проблеме могу да изазову токсични елементи. Они никада не могу да буду трајно имобилисани. Увек неки процеси могу да доведу до њиховог покретања", рекла је Сакан.

По њеном мишљењу, највећи проблеми овог пројекта су технологија екстакције литијума, отпадна јаловишта и транспорт, и то тим редом.

Подсетила је да је са групом колега пратила проблеме везане за истражне радње у Јадру узимајући узорке воде, земљишта и седимента, како би дошли до закључка да ли је страх људи оправдан. Навела је да су резултати показали да око истражних бушотина постоје повећани садржаји и литијума и арсена и бора.

На питање о сумпорној киселини, Сакан је одговорила да је она изузетно јака, чак и када се разблажи.

"Проблем је ту сама прерада, кажу да ће бити све херметизовано, затворено, али је проблем што се ради о огромним количинама сумпорне киселине коју, ако ништа друго, треба довести у постројење за екстракцију, затим треба складиштити, а колико се само акцидентних ситуација дешава током транспорта", упозорила је Сакан и истакла да је као хемичара "брину те огромне количине сумпорне киселине, као и огромна количина воде која ће се користити у процесу".

(Бета, 22.08.2024)