Триста година самоће

Некако сам се спасао и Матије Бећковића који је, надам се, рекао све што је имао да каже. Полако изумиру и потрошачи његових мисли, тако да производи најзапосленијег српског ума остају сами са собом и крећу се непознатим путањама посусталог духа. У недостатку нових великих мислилаца о свему, видљиво је да човек који овде влада, поред тога што има скоро апсолутну моћ, у исто време је и знаменити мислилац. Он своје неупоредиве мудрости дели људима које затиче на