BBC vesti na srpskom

Рио Тинто у Србији: Све што треба да знате о бору, пратиоцу литијума у долини Јадра

Један од производа најављеног пројекта „Јадар" компаније Рио Тинто требало би да буде и 160.000 тона борне киселине на годишњем нивоу.

BBC News 26.08.2024  |  Грујица Андрић - ББЦ новинар
Jedinjenje bora
Веселин Милуновић/Хемијски факултет у Београду

На мала врата, у сенци литијума чије се ископавање најављује у долини Јадра у западној Србији, у свакодневни речник, на транспаренте током протеста против рударења и у изјаве званичника, ушуњао се бор.

Једињења овог хемијског елемента налазе се у минералу јадариту, што је потврђено и у документацији пројекта „Јадар&qуот; аустралијско-британске компаније Рио Тинто.

Према плановима објављеним на сајту фирме, поред основног производа литијум-карбоната, циљ Рио Тинта је и производња 160.000 тона борне киселине на годишњем нивоу.

Људи свакодневно уносе бор преко хране и воде, може да се купи и као додатак исхрани и „није посебно опасан по човека&qуот; у малим количинама, каже Мајкл Инглесон, професор неорганске хемије на Универзитету у Единбургу, за ББЦ на српском.

„Код сваког хемијског елемента, штетност зависи од једињења бора са којим долазимо у додир, количином и начином на који му се излажемо&qуот;, додаје.

Користи се и за лекове, а Инглесон наводи да научници испитују нову терапију у борби против резистенције на антибиотике на бази бора.

Бор се користи за израду стакла и керамике, у легурама са другим металима, у фармацеутској индустрији и производњи нуклеарне енергије.

Највећи светски произвођачи бора и његових једињења су Турска, Сједињене Америчке Државе и Чиле, док највеће резерве, уз Турску и САД, има и Русија, наводи се на сајту британског Краљевског хемијског друштва.

Његова заступљеност у земљиној кори је око 0,0008 одсто, а Инглесон каже да се не ради „ни о честом, ни о ретком&qуот; елементу.

„У једном тренутку амерички научници су једињења бора чак разматрали као замену за гориво мотора аутомобила, а анализом су утврдили да на планети имамо довољно бора да фосилно гориво потпуно заменимо горивима на бази бора&qуот;, објашњава професор неорганске хемије.

„Неке од проблема никада нису успели да реше и није дошло до преласка на борна горива, али кључни закључак је био да би било довољно бора у земљиној кори за такав подухват&qуот;, наглашава он у писаном одговору за ББЦ на српском.

У документима америчке Централне обавештајне агенције (ЦИА) још из 1955. године наводе се тврдње да су Совјети истраживали бор у намери да га употребе као гориво за борбене авионе и пројектиле.

„Најчешћа заблуда&qуот; која прати бор у Србији, али и у другим земљама, јесте тврдња да је реч о тешком металу, каже Душан Вељковић, ванредни професор Хемијског факултета у Београду, за ББЦ на српском.

„Иако то чујете у медијима, чак и од неких стручњака, бор уопште није метал, већ спада у малу групу хемијских елемената које називамо металоидима.

„Они имају особине између метала и неметала&qуот;, прича Вељковић.

Металоиди или семиметали, попут бора, имају сјајну површину и високе тачке топљења као метали, али су лошији проводници од њих, а са неметалима их повезује тенденција изградње јаких неорганских киселина.

У овој групи су и силицијум, германијум, арсен, антимон, телур и астат.


Десетине хиљада људи протестовали су због најављеног рударења литијума и бора:


Шта је бор?

Овај металоид означен је симболом „Б&qуот; и пети је у периодном систему елемената, што значи да је пети најлакши хемијски елемент.

Бор су открили и први пут изоловали француски хемичари Жозеф-Луј Гај-Лусак и Луј-Жак Тенар 1808. године, а нешто касније Хемфри Дејви у Великој Британији, наводи се у енциклопедији Британика.

Чист бор има облик тамног праха, али се у природи најчешће може наћи у једињењима са кисеоником, односно бор-оксидима.

Бор је „прилично инертан&qуот;, што значи да не реагује бурно са другим елементима, каже професор Душан Вељковић.

Али, једињења која гради и у чијем саставу се најчешће налази у природи, далеко су реактивнија, додаје.

„Та једињења се добро растварају у води и локално могу да се нагомилају и експлоатишу, што је случај и у Србији, пре свега у виду руда са силицијумом, литијумом или натријумом&qуот;, додаје овај стручњак.

У ретким случајевима научници изолују чист бор.

„Тешко се добија рударењем и то је могуће врло сложеним хемијским поступцима, где се ради са оксидима бора на врло високој температури у контакту са магнезијумом&qуот;, каже Вељковић.

За шта се користи бор?

Док производња горива од бора досад није заживела, масовно се користи у индустрији стакла, хемије за домаћинство и пољопривреди.

„Највећи део борних једињења користи се за производњу посебних врста стакла и керамике, које су јако отпорне на високе температуре и механичке ударе, као и детерџената и прашкова и инсектицида, јер та једињења веома токсична за инсекте, а нису толико токсична за људе&qуот;, каже Вељковић.

Нека једињења бора, попут бор-карбида (Б4Ц), имају употребу и у нуклеарним истраживањима.

„Могу да апсорбују неутроне, што је јако згодно за контролу, односно успоравање нуклеарних реакција у реакторима&qуот;, објашњава Вељковић.

У ограниченим количинама, бор се користи и у металопрерађивачкој индустрији за повећање чврстоће метала, као и у производњи микрочипова и магнета, наводи се у енциклопедији Британика.

Да ли је штетан за људе?

Услед концентрације у земљишту и води, преко биљака и животиња, одређене количине бора свакодневно завршавају у људском организму.

„Оптимално је да у килограму земљишта имамо 1,5 до два милиграма бора и, ако се пређу те границе, може да дође до великих проблема, пре свега до сушења биљака&qуот;, каже Вељковић.

Demonstranti protiv iskopavanja litijuma drže plakat na kom je prekrižen natpis Rio tinto ispred Ustavnog suda u Beogradu
ББЦ
Протести против ископавања литијума и бора организовани су у више десетина градова Србије 2024. године

Такав случај забележен је у околини Лознице, где је услед истражних радова компаније Рио Тинто у оквиру пројекта „Јадар&qуот; дошло до изливања подземних вода са прекомерном концентрацијом бора на усеве, о чему је 2021. године извештавала Балканска истраживачка мрежа Србије (БИРН).

Али, бор у малим количинама може да има позитиван утицај на људе, а лекови и додаци исхрани са једињењима бора могу се купити у апотекама и продавницама спортских суплемената у Србији.

Суплементи се често користе за спречавање развоја остеопорозе, болести губитка коштане масе, каже Душан Вељковић.

„Неопходан&qуот; је људима, а „све више доказа&qуот; указује да је потребан и животињама и неким биљкама, додаје Мајкл Инглесон.

Таниборбактам, иновативни лек у којем има бора, „тренутно је највећа нада научника у борби против резистенције на антибиотике&qуот;, наводи пример Инглесон.

Али, „тешко је дати потпун одговор&qуот; о томе да ли изложеност бору има негативне стране по људски организам.

Борна киселина (Х3БО3), једна од најчешћих једињења овог металоида, прави је пример за то, јер је по човека једнако штетна као и кухињска со, односно натријум-хлорид, каже британски научник.

„Од бора, као и од соли, можемо озбиљно да се разболимо, уколико унесемо огромне количине у организам.

„Постоје и друга езотерична једињења бора која су токсичнија, али она се добијају обрадом у лабораторијима и нису слична минералима из Земљине коре, из којих се најчешће добија бор&qуот;, каже стручњак за неорганску хемију.

Научна истраживања показала су и да прекомеран унос бора може да доведе до поремећаја ендокриног система и негативног утицаја на плодност код глодара и паса.

„То није доказано на људима, али јесте на топлокрвним животињама, што је прилично добар индикатор да би се вероватно исто десило и код људи&qуот;, каже Вељковић.

Бор у законодавству Србије

Највећа дозвољена концентрација бора није дефинисана Уредбом о граничним вредностима загађујућих, штетних и опасних материја у земљишту из 2018. године, односно изменама овог документа из 2019. године.

На то је указала и група српских научника у раду „Утицај експлоатационих активности потенцијалног рудника литијума на животну средину Западне Србије&qуот;, објављен у Сајентифик рипортсу, листу под окриљем магазина Нејчр.

Од 2019. године, када је измењен Правилник о хигијенској исправности воде за пиће, максимална концентрација бора у пијаћој води је један милиграм по литру.

Пре измене, у правилнику из 1999. године, био је троструко мањи - 0,3 милиграма по литру.

Подизањем максималне дозвољене границе овај акт је „усклађен са препорукама Светске здравствене организације, које су уведене и у директиве Европске уније&qуот;, каже Вељковић.

„Сасвим је сигурно да количина од једног милиграма по литру, која је максимална дозвољена и неће бити присутна у свим изворима пијаће воде, не може да направи било какве озбиљне здравствене проблеме у организму човека.

„Претпостављам да је основни разлог за измену директива СЗО и ЕУ повећање доступности воде за пиће што већем броју људи, јер превише рестриктивним правилима не бисте могли да испуните услове за то&qуот;, додаје професор Хемијског факултета.


ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.


Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 08.26.2024)

BBC News

Повезане вести »

Кључне речи

Коментари

Друштво, најновије вести »