Немачка званичница: ЕУ није трговала са Србијом по принципу 'литијум за демократију'

Висока немачка званичница тврди да Европска унија није трговала са Србијом по принципу "литијум за демократију" и да пројекат "Јадар" неће утицати на преговоре Србије и ЕУ.

Државна секретарка Министарства финансија Немачке Франциска Брантнер која је с канцеларом Олафом Шолцом 19. јула била у званичној посети Београду, у интервјуу за Данас је рекла да би пројекат "Јадар" могао да буде развојна шанса за Србију.

Она је као погрешно тумачење оценила "трговину литијум за демократију" што је "не постоји, нема попуста на литијум за владавину права. Литијумски пројекат нема утицаја на преговоре о приступању ЕУ, питање Косова или дискусију између Косова и Србије или изазове у БиХ. Нема апсолутно никакве везе с њима" рекла је Брантнер.

Она је изјавила да би пројекат "Јадар" могао да буде прилика да Србија искористи свој потенцијал за грађење својих нових индустрија, али да ће Србија на крају сама одлучити да ли ће и с ким спровести тај пројекат.

Брантнер је одбацила оптужбе неких немачких и српских медија да овим споразумом Немачка подржава аутократију у Србији.

"Нема тог немачког меморандума са Србијом. Србија и ЕУ су потписале споразум о критичним сировинама и ланцима снабдевања. Да се разумемо: реч је о споразуму Србије и ЕУ. Циљ овог споразума није само рударство или вађење литијума по високим европским еколошким стандардима, већ и изградња локалног ланца вредности са висококвалитетним пословима у Србији за производњу електричних возила" навела је Брантнер.

Упитана о објављивању неколико научних студија у часопису "Сајентифик рипорт" (Сциентифиц Репорт) у којима се тврди да ће експлоатација литијума у Србији уништити животну средину и негативно утицати на здравље људи, Брантнер је рекла да је свесна критика, али да се оне односе на старе планове који су измењени.

"Веома сам свесна критика и забринутости, локално становништво и цивилно друштво су разумљиво забринути, али много тога се односи на старе планове Рио Тинта, који су од тада знатно измењени. Такође, неке бројке из пројекта су искривљене и нетачно представљене јавности" рекла је она за Данас.

"Првобитни предлози из Рио Тинта нису били у складу са овим стандардима. Зато је било исправно протестовати због тога и исправно је што је власт то (пројекат била) зауставила. Захваљујући протестима и притисцима ЕУ, пројекат је унапређен у складу са европским еколошким стандардима" додала је Брантнер.

На питање да ли се овим меморандумом Србија обавезала да отвори неке немачке фабрике, Брантнер је поновила да је меморандум потписан између Србије и ЕУ, а да су уговори који су склопљени, комерцијални, између српских компанија и фирми Мерцедес, Стелантис и Рио Тинто.

(Бета, 27.08.2024)