Нисте кликнули

Грозне ствари чујете о себи када сте новинар. Гледам некада у кући у којој сам одрастао фотографије старих редакција и старих новинара, све у оделима и краватама, осмехују се изнад старих писаћих машина, и питам се да ли је то и тада било тако. Да ли бих, да сам живео тамо седамдесетих и представио се у непознатом друштву као новинар, добио поглед испод ока и једно не толико тихо „ала ви лажете“ и једно баш гласно „ма сви сте ви исти“? Грозне ствари чујете, мада то