Индија: Ученице предводе тиху бициклистичку револуцију

Нибха Кумари, која живи у Бихару, најсиромашнијој савезној држави Индије, присећа се како јој је бицикл променио живот када је напунила 15 година.

Бицикл који је добила од њене државе возила је два сата дневно - до школе и места где је имала приватне часове и назад до куће - шест дана у недељи током две године.

„Да нисам имала бицикл, мислим да не бих могла да завршим средњу школу.

„Променио ми је живот&qуот;, каже Нибха, која сада има 27 година.

• Да ли ће и у Београду бити покренута бициклистичка револуција
• Зашто бицикл има светлу будућност
• „Побегао сам бициклом од рата“

Нибха, ћерка пољопривредника у округу Бегусарају, послата је код тетке која је живела 10 километара од њене породице да би могла да похађа оближњу основну школу.

Како јавни превоз није био поуздан, одлазак на удаљенија места је представљао проблем девојчицама.

Када је кренула у средњу школу, Нибха се вратила кући и на наставу је ишла бициклом неравним сеоским путевима.

„Девојчице су стекле много самопоуздања након што су почеле да користе бицикле за одлазак у школу.

„Сада све више девојчица похађа наставу. Већина њих има бесплатне бицикле&qуот;, каже Буванешвари Кумари, здравствена радница у Бегусарају.

У праву је.

Нова студија објављена у часопису о саобраћајној географији (Јоурнал оф Транспорт Геограпхи) даје увид о броју школске деце и употреби бицикала у сеоским подручјима у Индији.

Истраживање које су спровели Сришти Агравал, Адит Сет и Рахул Гоел установило је да се највећи пораст употребе бицикала у Индији бележи међу девојчицама које живе на селу.

Њихов број је порасто више од два пута - са 4,5 одсто у 2007. на 11 одсто у 2017. години, што је довело и до смањења родних разлика у могћности обављања активности.

„То је тиха револуција.

„Ми то називамо револуцијом јер све више девојчица вози бицикл у земљи у којој су јако изражене родне неједнакости у погледу мобилности жена ван куће, посебно вожње бицикла&qуот;, каже Агравал.

Погледајте и ову причу:

Програми доделе бесплатних бицикала које држава спроводи од 2004. године намењени су првенствено девојчицма јер више њих него дечака напушта школу због кућних послова и исцрпљујућих дугих шетњи до школе и назад.

Индија није једина земља у којој су овакви програми дали разултате.

Подаци из Колумбије, Кеније, Малавија, и Зимбабвеа показују да употреба бицикла подстиче упис и останак девојчица у школи.

Међутим, напредак који је у том погледу остварила Индија је неупоредиво бољи него у другим земљама.

Троје истраживача са Индијског технолошког института у Њу Делхију и Института за студије менаџмента и Мумбају анализирали су податке националног истраживања о образовању који се односе на превозна средства која деца узраста од пет до 17 година користе за одлазак у школу.

Анализирали су и учинковитост државних програма доделе бесплатних бицикала ученицима и њихов утицај на пораст употребе бицикала.

На националном нивоу, проценат свих ученика који путују бициклом до школе порастао је са 6,6 одсто у 2007. на 11,2 одсто у 2017. години, утврдили су истраживачи.

Током десет година, употреба бицикла за одлазак у школу се удвостручила у сеоским подручјима, док је у градским срединама остала на истом нивоу.

Индијски градови су познати по лошој безбедности саобраћаја и великом броју аутомобила на улицама због чега мало ученика вози бицикл до школе.

Бициклистичка револуција у Индија је најснажнија у селима, а највећи пораст употребе бицикала бележе савезне државе Бихар, Западни Бенгал, Асам, и Чатисгар.

Број становника ових савезних држава може да се пореди са неким од највећих европских земаља.

Студија је утврдила де се бицикл чешће користи за дуже раздаљине у сеоским него у градским срединама.

Индија је податке о употреби бицикла први пут прибавила на последњем попису 2011. године.

Само 20 одсто оних који путују на посао је изјавило да им је бицикл главно превозно средство, а људи у селима су више користили бицикл (21 одсто) него у градовима (17 одсто).

Такође, бицикл је за одлазак на посао користило много више запослених мушкараца (21,7 одсто) него њихових колегинице (4,7 одсто).

„У поређењу са другим земљама, овај ниво родне разлике у употреби бицикла је међу највишим у свету&qуот;, каже Агравал.

Сузан Ентони, америчка заговорница једнаких права за жене, каже да је бицикл „учинио више за еманципацију жена него било шта друго на свету.

„Он женама даје осећај слободе и самопоуздања&qуот;.

Истраживачи разматрају да ли с годинама жене мање возе бицикл због смањених могућности за запослење и напуштања посла.

Након што се удала и преселила у дом родитеља њеног мужа, Нибха је престала да вози бицикл.

Али и даље похађа обуку за учитељицу, и када је упитана како путује, одговорила је: „Не морам више да возим бицикл&qуот;.

Можда ће вам и ова прича бити занимљива:

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 08.29.2024)