Velike muke sa sojom Da li će umanjen rod biti dovoljan za domaće potrebe; Navodnjavanje pomaže, ali ne rešava problem
Dnevnik 30.08.2024
Od svih prolećnih ratarskih kultura, soja je ovog leta najteže podnela visoke temperature i sušu. Zbog stresa biljke su odbacivale cvetove, pa je sada na njima značajno manji broj mahuna nego što je to uobičajeno. U ovoj proizvodnoj godini soja je u Srbiji posejana na oko 215.000 hektara, a stručnjaci se nadaju da prinosi na nivou zemlje neće biti manji od 1,7 tona po hektaru.
U Srednjem Banatu gotovo da i nema soje u suvom ratarenju. Kod proizvođača koji je na taj način gaje, biljke su se odavno osušile i žetva je u toku. U našem regionu soja je proletos posejana na površini između 6.000 i 7.000 hektara, od čega većina na parcelama sa sistemima za navodnjavanje. U suvom ratarenju najranije grupe zrenja su potpuno sasušene i zrno je sitnije. Soja loše reaguje na toplotne talase. Zbog toga je, uprkos tome što je izuzetan predusev,
