Путин се састао са својим монголским колегом у главном граду Монголије
Председник Русије Владимир Путин се данас састао са својим монголским колегом Ухнагином Хурелсухом, а церемонија дочека је била на главном тргу у Улан Батору, главном граду Монголије, показују снимци објављени на руским званичним медијима.
Агенција АФП је подсетила да је Путин стигао синоћ у суседну Монголију у званичну посету, прву у неку земљу чланицу Међународног кривичног суда (МКС) од када је тај суд пре скоро 18 месеци издао налог за његово хапшење због ратних злочина у Украјини, пре свега оптуживши Путина да је одговоран за отмице украјинске деце и њихову депортацију у Русију.
Монголија, као земља чланица је, по Римском статуту којим је тај суд основан, дужна да га ухапси, али МКС нема средства да је присли да то и уради.
Кијев је реаговао љутито на Путинову посету. Портпарол Министарства спољних послова Украјине Георги Тихи је рекао да је Монголија дозволила "оптуженом злочинцу да измакне правди" и да она тиме дели одговорност за његове ратне злочине.
Монголија није осудила руску инвазију Украјине и била је уздржана током гласања о том сукобу у Уједињеним нацијама.
Кремљ је прошле недеље дао уверавања да ниеј забринут да би руски председник могао бити ухапшен.
Путинова посета подудара се са 85. годишњицом победе монголских и совјетских снага над Јапаном и он и монголски лидер су данас присуствовали прослави те победе из 1939. године.
Уочи посете Путин је истакао економске и индустријске пројекте две земље, посебно изградњу Трансмонголског гасовода који би повезао Кину и Русију.
Он је такође рекао да је заинтересован да се ради на самиту Кине, Русије и Монголије.
Монголска влада није коментарисала могућност хапшења руског лидера.
Ипак је преко друштвених мрежа портпарол председника Монголије демантовао информације медија према којима је МКС послао писмо тражечи хапшење Путина током те посете.
Москва не признаје Међународни кривични суд и увек је чврсто одбацивала оптужбе тог суда против руског председника.
Монголија, слабо насељена земља између Русије и Кине, у великој мери зависи од Москве за гориво и струју, а од Кине за улагања у своју рударску индустрију.
Иако се Путин суочио с међународном изолацијом због инвазије Русије на Украјину, прошлог месеца је посетио Северну Кореју и Вијетнам, а у протеклој години је двапут посетио Кину.
Агенција АП пише да је тај налог за хапшење ставио Монголију у тежак положај јер је она после деценија под комунизмом с блиским везама са Совјетским Савезом, прешла 1990-их на демократију и изградила односе са Сједињеним Државама, Јапаном и другим новим партнерима, али је, без излаза на море, остала економски зависна од своја два много вец́а и моц́нија суседа - Русије и Кине.
Док је мноштво људи посматрало свечани дочек који је Путину приредио монголски председник Хурелсух испред Владине палате и како се они клањају статуи Џингис-кана, полиција је одвела малу групу демонстраната који су покушали да развију заставу Украјине. Пет људи је недалеко држало транспарент с натписом против Путина и другу украјинску заставу, али су се сами разишли, пише АП.
Монголија и Русија су данас потписале споразуме за пројектовање и проучавање изводљивости надоградње електране у Улан Батору и за обезбеђивање снабдевања Монголије руским авио-горивом. Други споразум је за еколошку студију реке на којој Монголија жели да изгради хидроелектрану за коју Русија самтра да би на руској страни загадила Бајкалско језеро. Путин је такође изнео планове за развој железничких веза двеју земаља.
Он је позвао монголског председника да присуствује самиту земаља БРИКС-а - групе која између осталих укључује Русију и Кину, у руском граду Казању крајем октобра. Хурелсух је прихватио, наводи руска државна новинска агенција РИА Новости.
ЕУ је данас саопштила да је забринута што монголске власти неће спровести налог МКС за хапшење Путина.
Мада Монголија, као и све друге земље, има право да развија међународне везе у складу са својим интересима - рекла је портпаролка Европске комисије Набила Масрали, Монголија је чланица МКС-а од 2002. године "са законским обавезама које то подразумева".
Сем Грин, директор за демократску отпорност у Центру за анализу европске политике је рекао да је "најважнији разлог за ово путовање било да покаже да Путин може да путује", мада налог за хапшење сужава те могуц́ности, приморавајуц́и "све владе које буду размишљале да га угосте да пресипитају и домац́е и међународне политичке последице тога на начин на који то раније не би морале".
Али портпарол Кремља Дмитриј Песков је нагласио да путовање Путина није да би се "нешто показало западним земљама", вец́ је ради развоја билатералних односа укорењених у историји и "дивним славним традицијама".
Група Руса у егзилу је послала отворено писмо позивајуц́и владу Монголије да "одмах задржи Владимира Путина", а међу њима и Владимир Кара-Мурза који је у августу пуштен из руског затвора у највец́ој размени заробљеника између Истока и Запада од Хладног рата.
Дмитриј Медведев, заменик секретара Савета безбедности Русије, одбацио је данас налог МКС за хапшење Путина као "незаконит", а оне који би то покушали, назвао је "лудацима".
АП подсећа да је прошле године Влада Јужне Африке лобирала против доласка Путина на самит БРИКС-а у Јоханесбургу, те се он том скупу придружио само видео-везом.
(Бета, 03.09.2024)
