Француска види смрт миграната као проблем који ствара Велика Британија

Француски спасиоци су спаковали опрему са добро увежбаном ефикасношћу.

Медицинске шаторе.

Носила.

Сигурносне кордоне.

Убрзо пошто су последња тела одвезена са кеја у Булоњу, отишла су и преостала кола хитне помоћи, остављајући само малу групу званичника да стоји на све мањем светлу поред неколико излизаних рибарских мрежа у близини лучког зида.

• Мистерија око тинејџерке која је дохватила пушку да би заштитила породицу
• Колико зарађују кријумчари људи и зашто се баве овим послом
• Највећа трагедија у Ламаншу: Трудница и троје деце међу погинулима

„Ово је тако узнемирујуће&qуот;, рекао је Фредерик Кувилије, градоначелник Булоње, о начину на који је дуга криза, која се стално развија, преобликовала и изменила северну обалу Француске.

„Ови људи беже од смрти и на крају умиру овде. Жене, деца, уверени да ће наћи бољи живот преко Ламанша&qуот;, рекао је Кувилије, показујући на запад, према сивом мору.

Непосредно после оваквих инцидената постоји, приметио сам, пошто сам био сведок неколико већ ове године, све већи јаз у начину на који Французи и Британци на њих реагују.

У Великој Британији званичници су се брзо осудили кријумчарске банде.

Сваки инцидент, свака смрт се сматра резултатом криминалне активности.

Што, наравно, и јесте.

И овај пут, шверцери су угурали превише људи у нешто што наликује на чамце, са ни приближно довољно прслука за спасавање.

Овде у северној Француској полиција чини слично.

Они су заокупљени надгледањем обале.

Сада имају више радне снаге, возила, опрему за ноћно осматрање и специјалне дронове који могу да открију групе миграната који се крију у динама.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Али полиција је свесна да, како проширују своје операције - велики део тога сада финансирају британски порески обвезници - кријумчарске банде реагују, проналазећи нове начине преласка, често стављајући саме мигранте у све већи ризик.

Банде сада крећу бродовима у унутрашњост земље, из канала или далеко низ француску обалу, а то значи и много дуже путовање да би прешли прометни део воде препун трговачких бродова и изложен јаким струјама.

Бродове на надувавање све сумњивијег квалитета и петрпавају људима - понекад је њих 90 на броду који је дизајниран да прими 40 особа.

То је проблем који се погоршава јер власти успевају да ометају снабдевање бродовима донесеним на обалу из дубине Европе.

И све више кријумчара користи насиље.

Некад бацају камење на полицију, а такође користе и ножеве.

Недавно сам прегледао снимак који су ми показали полицајци у локалној жандармерији, који је изгледао као још једна оштра борба на плажи у зору, са полицајцима са штитовима који се бране од кише камења.

И сам сам сведочио борби у априлу.

Циљ кријумчара је да себи обезбеде неколико драгоцених секунди док бродове и путнике убаце у море, после чега полиција, забринута да би их могли оптужити да излажу људе још већем ризику, ретко интервенише.

Али док полиција има своје дужности и опасности с којима се суочава, за француске политичаре и цивиле у летовалиштима дуж ове обале, реакција на још један смртоносни инцидент није да се фокусирају на криминалне радње кријумчара, већ на мотиве миграната, на оно што толико њих и даље тера да се излажу опасности.

Да је ово кривица Британије, толико пута су ми поновили многи - од локалних градоначелника, пензионера, парова који шетају псе на плажама на којима сада страхују да би могли наићи на тела пронађена на обали.

Посматрајући ову кризу како се развија деценијама, од кампова око Каналског тунела и лука за трајекте, до овог новијег феномена малих бродова, многи Французи дубоко осећају како су њихови животи и заједнице трансформисани кризом коју виде као британски производ.

Француски министар унутрашњих послова, Жералд Дарман је говорио о томе у уторак, 3. септембра у луци у Булоњу.

Он је осудио кријумчаре, али се већи део његових коментара бавио лоше регулисаном тржиштем рада у Великој Британији, које попут магнета привлачи младе Еритрејце, одлучне Суданеце, Авганистанце, Сиријце и Иранце на ову обалу, уверене да ће, ако успеју да пређу овај последњи, мали део воде, или барем половину, завршити у земљи где могу пронаћи посао, чак и без одговарајуће документације.

Дарман је позвао, као што је то учинио много пута, на нови мигрантски споразум између Британије и Европске уније.

Такође је дотакао и широко распрострањено веровање овде у Француској, да без обзира колико се труда улаже у сузбијање кријумчарских банди, то никада неће бити довољно.

Као и да је ову кризу покренуло десетине хиљада захтева одлучних миграната, а не мотиви за стицање профита лабавне мреже криминалаца.

Постоји још једна разлика у начину на који Британија и Француска реагују на такве тренутке.

То се може видети у новинским насловима и на телевизији.

Криза због малих бродова може бити велика вест у Великој Британији, али у Француској - земљи која је тренутно заузета политичким немирима и, искрено, уморна од ситуације на северној обали - чак ни дванаест смртних случајева у Ламаншу једва да привлачи пажњу медија.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 09.04.2024)