Ујед за душу: Данас нико није равнодушан према плачу
Спутник 04.09.2024
И увек свечано обец́ам, а знам да лажем у себи, да ц́у престати да се сец́ам, ово је последња песма о теби – певао је чачански рокер Бора Ђорђевиц́, непоновљиви уметник и човек који је себе на поклон давао „било коме“ и који, упркос однегованом маниру грубијана, никада није постао равнодушан према плачу. Волео је музику, поезију, рокенрол, Србију…
Ружну, грубу и често болну стварност, Бора Чорба је знао да упакује у ноте које се урезују у мозак и рефрен који се певуши док се чека аутобус, девојка испред биоскопа, крај школске године, слави пунолетство или 40 година матуре. Љубав је у његовим песмама знала да буде и ружичаста и крвава, а живот неподношљиво глуп и бескрајно леп. Свако ко је икада ишао у Аместердам, Казабланку, кога су чекали таксисти код ЈАТ-а, ко је остао ђубре до краја или ко је мамуран и
