Ujed za dušu: Danas niko nije ravnodušan prema plaču
Sputnik 04.09.2024
I uvek svečano obećam, a znam da lažem u sebi, da ću prestati da se sećam, ovo je poslednja pesma o tebi – pevao je čačanski roker Bora Đorđević, neponovljivi umetnik i čovek koji je sebe na poklon davao „bilo kome“ i koji, uprkos odnegovanom maniru grubijana, nikada nije postao ravnodušan prema plaču. Voleo je muziku, poeziju, rokenrol, Srbiju…
Ružnu, grubu i često bolnu stvarnost, Bora Čorba je znao da upakuje u note koje se urezuju u mozak i refren koji se pevuši dok se čeka autobus, devojka ispred bioskopa, kraj školske godine, slavi punoletstvo ili 40 godina mature. Ljubav je u njegovim pesmama znala da bude i ružičasta i krvava, a život nepodnošljivo glup i beskrajno lep. Svako ko je ikada išao u Amesterdam, Kazablanku, koga su čekali taksisti kod JAT-a, ko je ostao đubre do kraja ili ko je mamuran i
