Научна студија о измету решила мистерију о цревима беба
Истраживачи кажу да су били изненађени када су открили да се бебина столица може поделити на три различита микробиолошка профила, при чему се различита врста бактерија налази у сваком од њих.

Научници у Великој Британији изучавали су више од 2 хиљаде узорака измета беба да би сазнали која врста бактерија прво насељава црева новорођенчета.
Истраживачи кажу да су били изненађени када су открили да се бебина столица може поделити на три различита микробиолошка профила, при чему се различита врста „пионирских бактерија&qуот; налази у сваком од њих.
Једна од њих, названа Б. брив (Б. бреве) могла би помоћи бебама да максимално искористе хранљиве састојке у мајчином млеку и да се заштите од инфекција, кажу прелиминарна истраживања.
- Мазите бебе, то им умањује бол
- Када ће дечаци ући у пубертет - зависи од мајке
- Решена мистерија - зашто су неки риђокоси
Други тип бактерија може бити штетан и повећати ризик од инфекције код беба, показују рани радови објављени у часопису Природна микробиологија.
Постоје све већи докази да микробиом код људи, екосистем од милион различитих микроорганизама који живе у нашим цревима, има широк утицај на наше здравље.
Ипак, мало је студија о саставу микробиома бебе у периоду развоја у првих неколико месеци живота.
Научници са Велком Сангер Института Универзитета у Лондону и Бирмингему, проучавали су узорак столице од 1.288 здравих беба рођених у болницама у Великој Британији млађих од месец дана.
Открили су да већина узорака спада у три шире категорије са различитим доминантним бактеријама.
Група бактерија Б. бреве и Б. лонгум сматрају се корисним.
Њихови генетички профили сугеришу да могу помоћи бебама да искористе хранљиве састојке у мајчином млеку.
Међутим, бактерија типа Е. фаецалис, у неким случајевима могу повећати ризик од инфекција, показују прелиминарна истраживања.

Већина беба у студији је била потпуно или делимично дојена у првих неколико недеља живота.
Међутим, истраживачи кажу да на врсту „пионирских бактерија&qуот; у њиховим цревима није утицало то да ли је беба узимала мајчино или адаптирано млеко.
Ипак, бебе чије су мајке узимале антибиотике током порођаја су биле склоније присуству бактерије Е. фаецалис.
Још увек није познато да ли ово има неки дугорочни утицај на здравље.
И други фактори попут старости, етничке припадности и броја порођаја мајке, такође играју улогу у развоју микробиома.
Ради се на утврђивању тачног утицаја ових микроба на дугорочно здравље деце.
„Анализом генетичких информација на преко 1.200 беба, идентификовали смо три 'пионирске бактерије' које покрећу развој цревног микробиома, што нам омогућава да их групишемо у профиле.
„Могућност да видимо састав ових екосистема и како се разликују је први корак у развоју ефикасне персонализоване терапије за подршку здравом микробиому&qуот;, рекао је доктор Јан Сао са Велком Сангер института.
Доктор Руаири Робертсон, предавач на Универзитету Квин Мери у Лондону из области наука о микробиомима, који није био укључен у истраживање, рекао је да је „ово истраживање значајно и да проширује постојеће знање о томе како се цревни микробиом формира у првом месецу живота&qуот;.
„Добили смо много знања у последњих неколико година о томе како порођај и дојење утичу на формирање цревног микробиома и на развијање дечјих поремећаја попут астме и алергија.
„Међутим, та знања још увек нису преведена у ефикасне терапије усмерене на микробиом&qуот;, додао је.
Професорка Луиза Кени са Универзитета у Ливерпулу рекла је да су одлуке о порођају и дојењу „комплексне и личне&qуот; и да не постоји „један приступ који одговара свима&qуот; када је реч о најбољим опцијама.
„Још увек не разумемо у потпуности како начин порођаја и различите методе исхране утичу на развој микробиома и каквог то ефекта касније има на здравље,&qуот; рекла је.
„Зато је ово истраживање кључно,&qуот; додала је.
Ово истраживање је део научне студије УК Баби Биоме, коју је финансирао Велком и Велком Сангер институт.
Један од аутора, доктор Тревор Лоулеј је суоснивач компаније која ради на пробиотицима за одрасле, као и истраживач у Велком Сангер институту.
Погледајте и овај видео:
ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 09.07.2024)
