Светски дан чистог ваздуха за плаво небо: Како загађење ваздуха утиче на ваше здравље
Генерална скупштина Уједињених нација прогласила је 7. септембар Светским даном чистог ваздуха - колико је велики овај проблем и који делови планете су остварили напредак у решавању овог глобалног проблема?
Улицама хара тихи убица.
Није могуће ухватити га и не постоји безбедно место на које можете да се сакријете од њега.
Са четири милиона жртава сваке године, погађајући 99 одсто светске популације, загађење ваздуха представља велику кризу јавног здравља.
Загађивачи могу да прелазе огромне удаљености, утичући на регионе далеко од првобитног извора загађења.
Индивидуална иницијатива има врло ограничен утицај - озбиљно решавање проблема захтева деловање влада и великих компанија.
Генерална скупштина Уједињених нација прогласила је 2020. године 7. септембар Светским даном чистог ваздуха за плаво небо, повевши иницијативу за суочавање са овим изазовом.
Овде се бавимо размерама проблема и оним што експерти тврде да мора да се предузме.
- Загађење ваздуха у Србији: Све што треба да знате - питања и одговори
- Живот поред термоелектране у Тузли: 'Овде је нормално ако дођеш до педесете и онда умреш'
- Из пећи у плућа: Како грејна сезона доприноси загађености ваздуха
- Загађен ваздух један од узрока прераног пубертета девојчица
Колико је велик проблем?
Програм Уједињених нација за животу средину (УНЕП) назива загађење ваздуха „највећом еколошком претњом по јавно здравље на свету&qуот;, израчунавши да доводи и седам милиона прераних смрти широм света.
И не ради се само о људској цени.
Светска банка је израчунала да је 2019. светска цена нарушеног здравља повезаног са изложеношћу загађењу ваздуха износила 8,1 билиона долара, што је еквивалент 6,1 одсто глобалног БДП-а.
„Иако је загађење ваздуха светски проблем, он непропорционално погађа земље у развоју, а посебно оне најугроженије, као што су жене, деца и старији&qуот;, према УНЕП-у.
Са каквим изазовима се суочавају владе?
„Загађење ваздуха изазива широк дијапазон извора, и природних и антропогених [људског порекла], што отежава управљање њиме&qуот;, каже Марина Ото, шефица секретаријата Коалиције за климу и чист ваздух коју је основао УНЕП.
„Многим земљама недостаје неопходна инфраструктура за праћење квалитета ваздуха, која је скупа за успостављање и одржавање.&qуот;
Она верује да је потребна крупна промена у ставу да би се чист ваздух дефинисао као имовина у коју вреди улагати.
„Уз то, ефикасност регулативе уме да варира, а неким регионима недостају одговарајући закони или механизми спровођења.
„Политичка воља и финансирање такође представљају критичне баријере.&qуот;
Шта изазива загађење ваздуха?
Према Светској здравственој организацији, загађење ваздуха је сложена мешавина чврстих честица, течних капљица, као и гасова.
Она се мери финим честицама (ПМ), а оне које у пречнику имају 2,5 микрометара или мање (ПМ2.5) представљају најзначајнију претњу по људско здравље.
Мала величина честица значи да оне могу да уђу у крвоток, да се нагомилају у срцу, мозгу и другим органима.
Просечна људска длака је око 70 микрометара, тако да су ове честице једна тридесетина величина људске длаке; у њих може да спада све, од гарежи, до земљане прашине и сулфата.
Погледајте видео: Како се Београђани штите од загађеног ваздуха
Опасности вожње и грејања
Настанак електричне енергије из фосилног горива, саобраћај (у који спада и амортизација гума и кочница) и загађења из домаћинстава (углавном од кувања и грејања) главни су извори ситних честица.
На местима која се налазе близу пустиња, прашина коју носи ветар такође може бити извор загађења ваздуха.
Африка, Западна Азија и Европа сматрају прашину ношену ветром највећим извором загађења.
У Северној Америци је то саобраћај.
Индустрија се сматра највећим кривцем за загађење ваздуха у Латинској Америци и на Карибима, а загађење које производи становништво је водећи извор загађења у пацифичком делу Азије.
Како то утиче на наше здравље?
Присуство ситних честица у нашем телу може штетно да утиче на рад наших органа.
Подаци из 2019. године показују да је загађење ваздуха допринело смрти од шест честих здравствених стања - са 17 одсто смрти од можданог удара, на пример, које могу да се припишу ситних честицама из спољњег загађења, према проценама Уједињених нација.
Верује се да краткорочно и дугорочно излагање честицама ПМ 2,5 игра другачију улогу у еволуцији здравствених проблема.
Изгледа да краткорочна изложеност погоршава постојећа хронична стања, док дугорочна изложеност обично изазива нове болести и повећава накнадну стопу напретка болести.
Јесмо ли остварили некакав напредак?
Европа, САД, Канада и Јапан су применили ефикасне мере за ограничавање емисија, према Мартини Ото из УНЕП-а.
Она наводи пример лондонске Зоне ултра ниске емисије (Улез) - која је смањила количину саобраћаја у центру Лондона и довела до 50 одсто смањења штетних загађивача у британској престоници.
На дуже стазе, лондонско загађење ваздуха ситним честицама смањило се за 97 одсто од 1900. године.
Мексико и Пекинг су још два примера градова у којима је загађење ваздуха значајно смањено захваљујући мерама владе.
„Регионална побољшања често су у корелацији са социоекономским развојем и проактивном националном политиком&qуот;, каже Ото.
„Истичу се региони као што је Јужна Азија, Југоисточна и Источна Азија (у коју спада и Кина), Океанија, Централна и Источна Европа, и Централна Азија, који су у последње две деценије доживели смањење изложености честицама ПМ2.5.&qуот;
Финска се 2020. године истицала као једина земља са годишњим просеком ПМ 2,5 нижим од 5 μг/м3 по глави становника.
„Ово показује да, иако је проблем далеко од решавања, циљани напори могу да доведу до значајних побољшања&qуот;, напомиње она.
С друге стране, у земљама са ниским и средњим примањима, ниво изложености честицама ПМ 2,5 била је доследно виша у поређењу са земљама са вишим примањима - што је диспаритет који је остао релативно константан током протекле деценије.
„Осам од десет држава са највишим излагањем честицама ПМ 2,5 у свету су у Африци, а преостале две су на Блиском истоку&qуот;, каже Ото.
„Ови региони имају проблема са побољшањем квалитета ваздуха углавном због одсуства строге контроле квалитета ваздуха, слабих регулаторних оквира и недовољних средстава.&qуот;
Она додаје да је проблем додатно погоршан „тешком зависношћу од фосилних горива или трошења традиционалне биомасе у домовима, остарелог возног парка и одсуства јавног превоза, и отвореног сагоревања отпада због одсуства правилног одлагања смећа.&qуот;
„Овде кад доживиш 50, умреш&qуот;: Живот поред извора загађења у Тузли
Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру, Инстаграму, Јутјубуи Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 09.07.2024)
