Холокауст и Други светску рат: Како је једна уметничка слика открила трагичну судбину јеврејске породице
Иза продаје ремек-дела сликарства крије се прича о невероватном бекству јеврејске девојчице од нациста.
Велико дело руског сликара Василија Кандинског Мурнау мит Кирцхе ИИ (Мурнау са црквом ИИ) продато је на аукцији у Лондону за 45 милиона долара у марту 2023, што је рекордна цена за овог уметника.
Али иза те продаје крије се прича једне породице о трагедији и хероизму, изложена у необјављеним мемоарима, пише Стивен Смит.
Све почиње са седмогодишњом девојчицом, која се крије у тајној соби.
- Одбила је да умре у Аушвицу, преживела Менгелеа и опростила нацистима
- Сећање на Ану Франк 70 година касније: Девојчица која је написала дневник за милионе читалаца
- Продали су слику Пикаса да побегну од нациста - сада је њихови наследници желе назад
„Мораш бити тиха, веома тиха, не смеш да пустиш гласа од себе, нико не сме да зна да си ту, нико! Да ли ме чујеш?&qуот;, говори јој једна жена.
Она је девојчицина дадиља, која се стара о њој заједно са њеном мајком и баком у њиховој кући.
„Ако пустиш звук од себе и неко то буде чуо, све би могли да нас убију Немци! Јеси ли ме добро чула?&qуот;
Девојчица не зна да неће поново видети властиту кућу још годинама и да више никад неће видети мајку или баку.
Она не познаје ово ново место, дадиљину кућу, нити дадиљину породицу.
Али провешће наредне две и по године тамо, скривена у том собичку, без икаквог друштва сем играчке слона по имену Џамбо и све то због смртоносне тајне.
Девојчицино име је Доли и она је Јеврејка. Година је 1943, место је Амстердам под нацистичком окупацијом.
Долина прича има неких невероватних паралела са славном ратном историјом Ане Франк и, заиста, Ана се истовремено крије у другој кући на мање од три километра од ње.
Две девојчице се не познају и никад се неће срести.
Ана и њена породица ухваћени су у августу 1944. године и послати у Аушвиц.
Долина мајка, отац и бака такође су убијени у Аушвицу, али она остаје жива.
Анино сведочанство о животу током скривања, Дневник Ане Франк, постаје један од најважнијих докумената о Холокаусту.
Долино сведочанство о томе како је преживела рат налази се у необјављеним мемоарима, али њена прича више је повезана са једним уметничким делом него са књигом.
Ради се, заправо, о револуционарном модернистичком ремек-делу и оно се налази у средишту кампање за утврђивање власништва Долине породице над збирком слика коју су изгубили током рата.
Слика ће се за неколико недеља наћи у продаји у Лондону и могла би да достигне цену од 42 милиона долара, светски рекорд за сликара који ју је насликао.
Погледајте и видео: Ева Кор, жена која је преживела Холокауст и опростила нацистима
Људи кажу да свака слика прича неку причу, а ово је прича о Долиној породици, ко су они били и шта им се догодило.
Славно дело је Мурнау мит Кирцхе ИИ (Мурнау са црквом ИИ), а насликао ју је 1910. године велики руски сликар Василиј Кандински.
Некада је висила на зиду елегантне виле у којој су Долини родитељи живели у Потсдаму, у Берлину.
На старој породичној фотографији види се да је слика Кандинског била постављена на истакнуто место у трпезарији Зигберта и Јохане Маргарете Стерн.
Пре сто година, они су заједно основали успешну текстилну компанију.
Дружили су се са неким од најутицајнијих писаца и мислилаца свога времена, укључујући Томаса Мана, Франца Кафку и Алберта Ајнштајна.
Брачни пар је ценио сликарство а њихов укус је био широког замаха.
Њихова колекција обухватала је много тога, од старих холандских ремек-дела до Реноара и храбрих нових нада укључујући Мунка и Кандинског.
Зигбертов тестамент садржи евиденцију о више од стотине уметничких дела.
Крај имена Кандинског он је у свом тестаменту забележио „Ландсцхафт&qуот;, немачку реч за пејзаж.
Стернови су такође били активни у јеврејској заједници.
Учествовали су 1916. године у оснивању организације за помоћ Јеврејима који су побегли из Источне Европе и живели у сиромаштву у Немачкој.
Током успона нациста, Стернови и породице попут њих постали су мете прогона.
Након Зигбертове смрти 1935. године, живот је постајао све тежи.
Погледајте и видео: Иван Ивањи о Аушвицу и онима који данас пате
У том тренутку су се нека деца већ преселила за Холандију, а Јохана Маргарете их је следила, поневши са собом нешто од намештаја и слика.
Као и многе друге јеврејске породице, Стернови су долазили до средстава продајући драгоцена уметничка дела по багателним ценама бескрупулозним трговцима уметнинама.
Јохану Маргарете су нацисти 1941. године прогласили особом без држављанства.
Изнели су јој примамљиву понуду за долазак до слободе: добиће визу која ће јој омогућити да напусти Холандију са породицом, у замену за слику француског сликара Анрија Фантена-Латура.
Али, то је био трик.
Она им је предала слику, међутим није добила визу.
Јохана Маргарете је почела да се крије, али су је ухватили 1943. године, заједно са Долиним родитељима.
У својим мемоарима, Доли описује очајничку сцену кад је њена мајка и отац поверавају њеној дадиљи Ани, док се истовремено труде да је заштите од ужаса који ће се ускоро догодити.
„Било је касно ноћу, већ сам спавала, кад ме је пробудио танушни глас моје мајке. 'Доли, душо, мораш сада да устанеш. Још није јутро.' Дошла је и села на кревет крај мене, а исто је учинио и мој отац. Рекли су да морају да оду на две недеље, јер Немци тако желе, али да ће се после тога вратити… Одједном се огласило звоно на вратима, веома гласно, и мој отац је отишао да отвори врата. Упала су три припадника Грüне Полизеи (нацистичка полицијска служба), а њихове чизме су правиле несносну буку док су кликтале и ступале. Извикивали су гласно и грубо свакакве наредбе, да сви пожуре: 'Сцхнелл, сцхнелл, сонст сцхиессен вир.' (Брзо, брзо, иначе пуцамо). Сакрила сам се иза Ане и била сам уплашена, веома уплашена.&qуот;
- Родитељи који су спасли своју јединицу тако што су је предали другима
- Девојчица која је присуствовала Кристалној ноћи
- Холандски Јевреји умирали у тајној нацистичкој гасној комори
Долини родитељи су одведени. Тада их је она последњи пут видела.
Наредног дана је сама пошла на опасно путовање, на други крај града, до Анине куће.
Нацисти су приморавали Јевреје попут Доли да носе жуту звезду, али ју је Ана опарала са Долиног капута и рекла девојчици да је од сад па надаље ословљава са „тетка&qуот;.
Део Анине куће служио је као докторска ординација и имала је сићушан скривени анекс.
Доли је написала: „У левом углу по уласку у собу налазио се лавабо са хладном водом. Отприлике у средини просторије, стара кухињска столица и сто, а она је гледала на дрвену веранду и дубоки врт. 'Ово је твоја соба', рекла је Ана. 'Врата се закључају чим се отворе спољна врата за пацијенте и тек кад је последњи доктор затворио врата за собом, брава се поново откључа.'&qуот;
То је у наредних 30 месеци постао Долин дом.
Имала је две књиге, Библију за децу и антологију бајки, које је изнова и изнова ишчитавала.
На зиду се налазио избледели плакат на ком је писало: „Бог све види&qуот;, а Доли се питала како може да види баш свакога, чак и њу.
„У вечерима кад је радила ординација, морала сам да седим у мраку, у јесен и зиму. Често бих лежала на поду и бројала стопала пацијената кроз доњи процеп на вратима.&qуот;
Њена усамљеност била је појачана страхом од полицијских претреса.
- Преживео Холокауст и каже: „Ја сам најсрећнији човек на свету”
- Заборављена историја Холокауста: „Какав гето - није било никаквог гета&qуот;
- Од Ане Франк до Вирџиније Вулф: Дневници који сведоче боље од уџбеника историје
Ана би сакрила Доли испод дашчаног пода или би је нагурала у ормарић испод судопере.
Постала је „невидљива&qуот; испод пајалица и метли.
„Док су немачки војници били у кухињи, Ана би се правила да је невинашце. Збијала би шале на немачком и вртела их око малог прста, али чим би они отишли, срушила би се као мокра крпа и почела да се тресе.&qуот;
За малу девојчицу једна од најтежих ствари била је да остане савршено тиха и зато кад су Савезници коначно ослободили Амстердам 1945. године и Доли је смела да изађе из скровишта, њено усхићење и олакшање било је изражено свакодневним звуцима.
„Као ни многи други, нисам имала ципеле. Овај проблем био је решен дрвеним кломпама, које су одједном почеле да се продају свуда. Дрвени ђон и два каиша одозго. Обожавала сам њихово клопарање. Било ми је дозвољено да будем присутна и сви су могли ме да чују, а мени је било дозвољено да то знам. Било ми је дозвољено да поново живим, да живим пуним плућима.&qуот;
Судећи по њеним мемоарима, Доли је заправо дочекала позне седамдесете и уживала у животу.
Архива о преживелима из Холокауста наводи Доли, рођену 1935. године, која је током рата „живела у скровишту&qуот;.
У званичним холандским списима може да се види да је током окупације живела са дадиљом Аном.
Колико је познато Долиној преживелој родбини, нико из тог домаћинства више није међу живима, а ББЦ није успео да дође до независне потврде Долиног сведочанства о њеним искуствима.
Млађи чланови њене породице преузели су на себе дужност да истраже где се налази нестала колекција слика Стернових.
Они су 2013. године открили да се једна слика Кандинског налази у музеју у Ајндховену.
Тамо се чувала од 1951. године.
Погледајте и видео: Нирнбершки процес 75 година касније
Да ли би то могла да буде слика из виле у Потсдаму?
Кустоси су је пажљивије проучили и пронашли реч „Ландсцхафт&qуот; урезану у рам на позадини слике.
Био је то исти израз који је употребио Зигберт кад је унео Кандинског у свој тестамент, а рукопис је заиста личио на његов.
Доли је умрла пре него што је откриће могло бити потврђено, али је знала да се њена породица налази на трагу изгубљеног ремек-дела.
Једна кључно откриће била је разгледница са истом сликом, коју је послала супруга трговца уметнинама пријатељици 1966. године.
На разгледници је написала: „Ово је био наш Кандински.&qуот;
Њен муж је био познат по томе да је учествовао у откупљивању слика које су се током рата налазиле у поседу Јохане Маргарете.
После дуге кампање, „Мурнау мит Кирцхе ИИ&qуот; је коначно враћена породици.
Она је продата у лондонском Сотебију по цени од 45 милиона долара.
Новац је подељен између 13 преживелих наследника Стернових и уложен је у даљу потрагу за судбином осталих слика за које се и даље не зна где су.
Кандински је насликао „Мурнау мит Кирцхе ИИ&qуот; након посете планинском сеоцету Мурнау у Баварској 1908. године.
Ради се о изузетно значајном делу у историји уметности, које савршено одсликава шта је Рус преузео од Сезана и Ван Гога у Паризу, али исто тако најављује утицај који ће он извршити на Џексона Полока, Вилема де Кунинга и друге у Њујорку.
Хелена Њумен, представница аукционара, рекла је: „То је једна веома, веома посебна слика, једна од највећих од Кандинског. Потиче из периода његовог стваралаштва кад је дошло до преокрета и преласка у апстракцију која ће оставити изразито снажан траг у уметности Двадесетог века.&qуот;
Већина раних слика Кандинског већ се налази у музејским колекцијама и велика је реткост да се нека толико посебна као ова нађе на тржишту.
Историчари уметности кажу да је сликар имао стање, или дар, по имену синестезија: могао је да погледа неку боју и да чује музику.
Стога делује савршено прикладно да његово живописно ремек-дело буде повезано са причом о девојчици која је пронашла радост у свакодневној музици корака на ослобођеним улицама.
Долина породица није желела да се њено презиме објави у овом чланку зато што желе да заштите свој идентитет.
.Стивен Смит је новинар и водитељ.
Погледајте и видео:Аушвиц - 75 година касније
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 09.09.2024)
