Да ли бисте јели инсекте да су укуснији
Цврчци су постали омиљене бубе за куваре који експериментишу са јестивим инсектима.
„Замислите их као крокете од цврчака, као рибље крокете&qуот;, каже кувар док наговара човека у реду пред шведским столом да испроба врелу, пикантну лаксу - чорбу од кокоса и нудли - пуну „рељефног протеина од цврчака&qуот;.
Поред ње је био пладањ са чили цврчцима, верзијом омиљеног сингапурског јела - пржени блатни ракови натопљени у слатком чили сосу - само са бубама.
Изгледао је као и било који други шведски сто, сем што су главни састојци у сваком јелу били: цврчци.
У реду су стајали и жена која је на тањир обазриво вадила пржене корејске пиринчане нудле преливене млевеним цврчцима и мушкарац који није престајао да запиткује младог кувара.
- Можете ли да замислите свет без инсеката
- Паста од инсеката поделила Италију: Влада поручује да ће се „одупрети овом лудилу&qуот;
- „За мене су они као кокице&qуот;: Да ли скакавци могу да замене говедину
Очекивали бисте да ће гости уживати у овој гозби.
На крају крајева, били су међу више од 600 научника, предузетника и еколога из читавог света који су се сјатили у Сингапур у склопу мисије да начине инсекте укусним.
Име конференције све говори - „Инсекти који ће прехранити свет&qуот;.
Међутим, опет их је више привлачио шведски сто који се налазио поред трпезе од инсеката.
Била је то уобичајена понуда, тврдили би неки: свеже уловљени барамунди зачињен лимунском травом и лиметом, грилована розбратна са џемом од лука, кари од кокоса са поврћем.
Неких две милијарде људи, око четвртина светске популације, већ једе инсекте у склопу свакодневне исхране, према Уједињеним нацијама.
Требало би да им се придружи још више њих, ако је судити по све већем племену поклоника буба који заговарају инсекте као здрав и зелени избор.
Да ли је могућност спасавања планете довољна да наведе људе да испробају одбојне бубе?
ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.
à ла инсекти
„Морамо да се посветимо томе да их начинимо укуснима&qуот;, каже њујоршки кувар Џозеф Јун, који је осмислио јеловник заснован на цврчцима за конференцију, заједно са сингапурским куваром Николасом Лоуом.
Догађај је имао дозволу да користи искључиво цврчке.
„Идеја да су инсекти одрживи, пуни хранљивих састојака, могу да реше несташицу хране, и тако даље&qуот; није довољна да их учини прихватљивим, а камоли пожељним, додао је он.
Студије су показале да само шест цврчака задовољава дневну потребу једне особе за протеинима.
Њихово узгајање тражи мање воде и земљишта, у поређењу са стоком.
Неке земље су дале подстицај исхрани од инсеката, ако не и притисак.
Сингапур је недавно одобрио 16 типова буба, међу њима и цврчке, свилене бубе, скакавце и медоносне пчеле, за исхрану.
Он је међу шачицом земаља, попут Европске уније, Аустралије, Новог Зеланда, Јужне Кореје и Тајланда, које регулишу оно што је и даље индустрија јестивих инсеката у зачетку.
Процене вредности индустрије варирају од 400 милиона долара до 1,4 милијарде долара.
Ту на сцену ступају кувари као што је Николас Лоу, који су морали да пронађу начин да „разложе&qуот; инсекте како би могли да кувају с њима, зато што људи нису увек расположени да их испробају „у њиховом оригиналном облику&qуот;.
За потребе конференције, Лоу је реконструисао популарну лаксу кад је заменио уобичајене рибље крокете са фаширом направљеним од млевених цврчака.
Он је рекао да је такође морао да се уложи велики труд да замаскира земљани мирис инсеката.
Јела са „јаким укусима&qуот;, као што је лакса, била су идеална зато што су посластице из оригиналног рецепта скренуле пажњу људи са смрвљених инсеката.
Лоу је рекао да су му цврчци оставили мало простора за експериментисање.
Обично пржени у уљу ради задовољавајуће хрскавости, или млевени у ситан прах, они не личе на месо, које омогућава разноврсну понуду куварских решења, од динстања до роштиља.
Да ли бисте пробали цврчке?
Није могао да замисли да кува са цврчцима сваки дан: „Вероватније је да ћу их спремати као специјално јело које је саставни део ширег менија.&qуот;
Откако је Сингапур одобрио кување буба, неки ресторани су одлучили да се и сами опробају.
Ресторан са морском храном почео је да посипа цврчцима редовну понуду од сатаја и пасте од сипиног мастила, или да их служи као прилог уз кари од рибље главе.
Наравно, било је и оних који су се више посветили том изазову.
Токијски Такео кафе служи муштеријама инсекте последњих десет година.
На јеловнику је салата са две мадагаскарске бубашвабе постављене преко лишћа и чери парадајза, издашна порција сладоледа са три сићушна скакавца на њој, па чак и коктел са алкохолом прављеним од измета свилених буба.
„Оно што је ту најважније је радозналост муштерија&qуот;, каже Саеки Шинџиро, директор одрживости Текеоа.
А шта је са животном средином?
„Она не брине муштерије толико&qуот;, каже он.
За сваки случај, Такео има и јеловник без буба.
„Кад осмишљавамо јеловник, водимо рачуна да не дискриминишемо људе који не једу инсекте… Неке муштерије просто долазе да би правиле друштво пријатељима&qуот;, каже Шинџиро.
„Не желимо да таквима буде непријатно. Нема потребе да се инсекти једу на силу.&qуот;
Наша храна и ми
Није, међутим, увек било тако.
Вековима су инсекти били цењени извор хране у различитим деловима света.
У Јапану су скакавци, свилене бубе и осе традиционално били храна у областима опкољеним копном где су месо и риба били оскудни.
Пракса се поново вратила током несташице хране у Другом светском рату, каже менаџерка Такеа Мичико Миура.
Данас се цврчци и свилене бубе често продају као грицкалице на ноћним маркетима на Тајланду, док гости у Мексико Ситију плаћају стотине долара за ларве мрава, деликатес међу Астецима, који су владали овом облашћу од 14. до 16. века.
Али стручњаци за бубе се брину да ове кулинарске традиције нестају са глобализацијом, јер људи који једу инсекте асоцирају ову храну са сиромаштвом.
Све је већи „осећај срамоте&qуот; на местима са дугим историјатом конзумирања инсеката, као што су Азија, Африка и Јужна Америка, каже Џозеф Јун, њујоршки кувар.
„Они су сада добили увид у стране културе преко интернета и срамота их је да једу инсекте јер виде да то није пракса на неким другим местима.&qуот;
У њеној књизи „Јестиви инсекти и људска еволуција&qуот;, антрополошкиња Џули Лесник тврди да је колонијализам продубио стигму једења инсеката.
Она пише да су Кристофер Колумбо и чланови његове експедиције описали конзумацију инсеката међу америчким домороцима као „бестијалност… већу од било којих звери на лицу Земље.&qуот;
Наравно, ставови људи могу да се промене.
На крају крајева, кулинарски специјалитети као што су суши и јастог некада су били страни за већину људи.
Суши је започео као радничка храна која се продавала на уличним штандовима.
А јастози, познати као „пилетина за сиромашне&qуот;, некада су давани затвореницима и робовима у североисточној Америци због њиховог изобиља, каже истраживачица хране Кери Метвик, са сингапурског Технолошког универзитета Нањанг.
Али како су саобраћајне мреже олакшале путовања и како се складиштење хране унапредило, све је више и више људи почело да се упознаје са овим љускарима.
Како је потражња за њима расла, исто се дешавало и са њиховом ценом и статусом.
Храна која се некада сматрала „егзотичном&qуот;, или се чак није сматрала ни храном, постала је део главног тока, каже докторка Метвик.
„За промену културолошких веровања потребно је време. Проћи ће доста времена пре него што се промени перцепција инсеката као одвратних и прљавих.&qуот;
Погледајте видео у којем тражимо одговор на питање да ли исхрана инсектима може да сачува Земљу
Неки експерти подстичу људе да одгајају децу тако да буду толерантнија према необичној храни, у коју спадају и инсекти, зато што ће се будуће генерације суочити са драстичним последицама климатске кризе.
Инсекти би могли постати „суперхрана&qуот; будућности, тражени колико и киноа или бобице.
Можда ће се јести нерадо, уместо из радости коју пружају бифтеци или издашна здела рамен нудли.
За сада, сингапурски кувар Николас Лоу верује да ништа не приморава људе да мењају исхрану, нарочито не на богатим местима где је скоро све што пожелите на свега неколико кликова од вас.
Млађи потрошачи су можда вољни да их испробају из радозналости, али атрактивност новотарије ће временом нестати, каже он.
„Размажени смо у нашим изборима. Ми волимо да је наше месо месо, а да је наша риба риба.&qуот;
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 09.11.2024)
