Косово: Зашто је важан мост на Ибру који Митровицу дели на северну и јужну
Већ 25 година мост више раздваја, него што спаја, а био је поприште бројних сукоба и тензија и место које град дели на северни српски и јужни албански део.

Уместо да их спаја, мост на реци Ибар у Косовској Митровици обале раздваја.
Још од међуетничких сукоба када је баш ту јуна 1999. град на северу Косова подељен на два дела - северни у ком живе Срби, и јужни са већинским албанским становништвом, главни мост је затворен за саобраћај.
Подељени град са око 130.000 становника постао је симбол поделе читавог Косова.
Када се говори „Срби јужно од Ибра&qуот;, мисли се на Србе који живе ван замишљене целине севера Косова, који чине четири општине: Северна Митровица, Лепосавић, Звечан и Зубин Поток.
Приштинске власти последњих недеља најављују да ће мост отворити за прелазак аутомобила, чему се противе и званични Београд и западне амбасаде, због страха да би могло да доведе до нових тензија.
- Три тачке нове рунде напетости на Косову
- „На Косову је био сукоб Албанаца као народа и Србије као државе - а не Албанаца и Срба&qуот;
- Митровица - један град
Отварањем моста премијер Аљбин Курти жели да покаже да има власт на читавој територији Косова, оцењују поједини аналитичари.
У протеклих четврт века, од 1999, на мосту је забележено више од хиљаду инцидената.
Био је траса којом су Албанци хтели да уђу у српски део, а Срби барикадама и живим зидом то спречавали.
Од доласка међународних трупа 1999, њихове снаге су распоређене на мосту - најпре Французи, а потом италијански карабињери.
Мост је у више наврата био тема деценијског дијалога Београда и Приштине, започетог неколико година после једнострано проглашене независности Косова од Србије 2008.
Август 1999. године у подељеном граду
Из свеже подељене Митровице којом „тече мутна река која се може прегазити&qуот; извештавао је Дејан Анастасијевић, тада новинар Времена и касније, ББЦ уредник.
Момци на мосту чувају северну страну Ибра од неких петсто албанских породица које би да се врате у станове из којих су истеране у периоду између повлачења српских снага безбедности и доласка Француза.
У тих пар дана јуна обављена је „хумана размена становништва&qуот; између Срба и Албанаца, тако да су северна и јужна страна постале етнички чисте, с тим што је добар део јужне истом приликом темељно спаљен, док је северна остала цела.
Од тада, Албанци свакодневно демонстрирају на својој страни, тражећи да Французи омогуће масован прелазак моста.
Срби су спремни и на такву евентуалност: када је у једном тренутку група од око двеста албанских демонстраната пришла мосту, број стражара на српској страни се за цигло два минута удесетостручио, стварајући живи зид.
Чим су се Албанци окренули налево круг, „резерва&qуот; се разишла, остављајући уобичајених десетак момака на смени.
Одломак текста Мостар на Ибру
Један од најозбиљнијих инцидената забележен је следеће зиме, 13. фебруара 2000, када је велики број Албанаца са целог Косова - медији су писали и „око 40.000&qуот; - кренуо преко моста из јужне Митровице, у протесту под слоганом „марш мира&qуот;.
Међутим, демонстранти су користили каменице, али и бојево оружје, те су француски војници употребили сузавац, димне и шок бомбе и гумене метке, писала је Политика.
Срби су на покушаје коришћења моста деценијама одговарали постављајући грађевинске препреке, али је долазило и до сукоба.
Кретање по мосту спречавали су бетон и жардињере такозваног Парка мира 2014. који је после две године демонтиран, а постављане су различите бетонске и лимене конструкције.
Групу Срба, познатих као чувари моста, предводио је тада Оливер Ивановић, на почетку политичке каријере окончане и данас неразјашњеним убиством 2018. године.


Како мост изгледа данас
По белом мосту са металним луковима и шипкама са стране људи неометано шетају, поред је ауто италијанских карабињера, а већ недељама су ту и мајстори који га фарбају и обнављају како би, у складу с најавама косовских власти, био отворен саобраћај.
На путу од пешачке зоне у српском делу којом доминира споменик кнезу Лазару постављен 2016, преко моста се стиже у део града где су бројне занатске радње и продавнице.
Колима је реку могуће прећи на друга два оближња моста.

На Ибру и питању моста се и даље преламају две филозофије - суживота и интеграције, и поделе, каже политиколог Неџмедин Спахиу из Јужне Митровице.
„Мост је изгубио значај откад је у споразумом у Бриселу договорено да се затвара као главни пут и да се направи шеталиште, тад је договорено и да се сузи - да уместо четири траке, има две.
„Представницима Срба је било важно да остане као психолошка баријера, иако је мост веома потребан за саобраћај&qуот;, каже Спахиу за ББЦ на српском.
Споразумом у Бриселу 2015. Београд и Приштина су договорили је да се мост затвори банкинама током радова и да до лета 2016. буде пуштен у саобраћај.
Спахиу сваког дана прелази мост пешке, као и многи суграђани, а и инциденти су све ређи, каже.
„Сад је другачије на северу и то посебно после Бањске, јер нису ту полузваничне структуре Србије&qуот;, тврди Спахиу.
У селу Бањска, у близини Звечана на северу Косова, у сукобу полиције и наоружане групе Срба убијен је косовски полицајац и тројица нападача које је предводио Милан Радоичић, бизнисмен и некадашњи потпредседник Српске листе, српских представника са подршком Београда.
Он је после сукоба напустио Косово, а за њим је расписана потерница.
- Шта пише у Анексу споразума Србије и Косова и да ли решава сва отворена питања
- Убиство Оливера Ивановића: Хоће ли се утврдити истина
- Какав је био Ђинђићев, а какав Руговин план за Косово
Данас је север Косова све више под управом косовских власти, укинута је употреба динара, затворене су поште, а све је више Срба који имају косовска документа и регистарске таблице.
Да на северу Косова „нема ни С од Србије&qуот;, сматра Горан Богдановић, министар за Косово у време власти Демократске странке у Србији, у првој деценији 21. века.
Многи Срби са севера Косова и даље осећају да је то Србија, тврди он, па им је зато мост психолошка граница.
„Мост јесте од симболичког значаја, јер је 1999. ту почео отпор&qуот;, каже Богдановић.
Тада су Срби из Митровице, али и оближњих Лепосавића и Зубиног Потока, организовано долазили аутобусима да у сменама чувају мост.
„Нажалост, тај мост мора се отворити кад тад, иако можда већина Срба то не би желела&qуот;, каже Богдановић.
ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.
Какве су реакције званичника?
У овом тренутку постоји реалан ризик у вези са отварањем моста у Митровици, јер би могло да утиче на безбедност НАТО трупа, међу којима су и амерички војници, упозорио је Џефри Ховенијер, амерички амбасадор на Косову, за Радио Слободна Европа (РСЕ).
Приштина жели да што пре отвори мост на Ибру, рекао је премијер Косова Аљбин Курти.
„Нити желимо да изненадимо европске и америчке партнере, пријатеље и савезнике с једне стране, нити можемо дозволити да се ово питање одуговлачи у недоглед&qуот;, рекао је Курти.
Отварање моста у Митровици предмет је два споразума Београда и Приштине 2015. и 2016. године и упркос труду европских званичника, мост је остао затворен за саобраћај, поручио је портпарол немачке амбасаде у Приштини Кристијан Бечер.
Бечер, као и већина међународних званичника, сматра, да одлука о отварању моста треба да буде донета у оквиру дијалога.
Председник Србије Александар Вучић очекује од међународне заједнице и КФОР-а да одрже дату реч - „да без заједничке воље мост неће бити отворен&qуот;.

Зебња
Најаве отварања стварају зебњу код Срба, упозорава Богдановић.
„Срби са севера су и, иначе, стално шиканирани, од административног прелаза Јариње (између Србије и Косова) до Митровице, ако идете колима, заустави вас пет патрола косовске полиције, мимо званичних пунктова&qуот;, описује Богдановић.
Куртију је прича о мосту потребна пред изборе, који су расписани за 9. фебруар „као круна свега што је урадио&qуот;, оцењује он.
Међутим, стиче се утисак да напетости око отварања моста за саобраћај иде на руку и Београду, сматра.
„Људи тумаче да је то део договора Куртија, земаља Квинте и Београда, посебно услед кризе и протеста због литијума, да се пребаци тема на Косово&qуот;, тврди он.
Шеснаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.
Приштина наводи бројку од 117 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.
Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.
Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 09.11.2024)
