Здравље: Зашто се неки људи добровољно пријављују да буду заражени болестима

Тестирање нових метода лечења и вакцина може да потраје годинама, ако не и деценијама, како би се сакупило довољно података, тако да научници прибегавају контроверзном приступу.

BBC News 11.09.2024

komarac — Неки људи свесно дозвољавају да их уједу комарци који преносе маларију, све у име медицинских истраживања

Тестирање нових метода лечења и вакцина може да потраје годинама, ако не и деценијама, како би са сакупило довољно података, тако да научници прибегавају контроверзном приступу који подразумева намерно заражавање волонтера смртоносним вирусима, паразитима и бактеријама.

Било је необично добровољно се пријавити за тако нешто.

Али они су дошли - група младих одраслих који су чекали да их нападну комарци са паразитом у себи који убија више од 600.000 људи годишње.

Група је пристала да учествује у медицинском испитивању на Институту Џенер Универзитета у Оксфорду, како би се тестирала нова вакцина против маларије.

Ова вакцина - позната као „Р21&qуот; - већ је у раним данима изазивала узбуђење међу научницима.

Испитивање је одржано 2017. године, иако институт врши сличне експерименте са комарцима још од 2001. године.

Сваки волонтер је био уведен у лабораторију.

Ту, на столу, налазила се мала посуда, отприлике облика шоље за кафу, са поклопцем од газе на врху.

Унутра је било пет комараца који су зујали и били увезени из Северне Америке, заражени паразитом маларије.

Волонтер је требало да спусти руку на врх посуде како би комарци могли да се баце на посао - ујевши га кроз поклопац и пробивши кожу волонтера.

И док су инсекти сисали крв њиховој вољној жртви, пљувачка коју су комарци користили да спрече коагулацију њиховог оброка могла је у рану да пренесе паразита маларије.

Научници су се надали да вакцина нуди волонтерима довољно заштите да спречи да се они разболе од ове болести.

То је живописан пример онога што је званично познато као „тестирање људских изазова&qуот; - експеримента у ком се волонтер намерно излаже болести.

Може да звучи опасно, можда чак и несмотрено, свесно излагати особу инфекцији од које она може озбиљно да се разболи.

Али то је приступ који је постао популаран последњих деценија у медицинским истраживањима.

И он је почео да доноси резултате, међу којима су неки од запажених медицинских тријумфа.

Вакцина Р21 касније се показала и до 80 одсто ефикасном у спречавању маларије, и постала је друга вакцина против маларије у историји коју Светска здравствена организација (СЗО) препоручује за употребу.

Недавно су прве дозе вакцине дате бебама у Обали Слоноваче и Јужном Судану - у земљама које губе хиљаде људи сваке године од маларије.

А то је било могуће - макар делимично, кажу научници - због волонтера који су добровољно прислонили те посуде пуне комараца уз своје руке.

„У протеклих 20 година дошло је до невероватне ренесансе тестирања изазова&qуот;, каже Адријан Хил, професор вакцинологије и директор Института Џенер.

„Модели изазова користе се за све, од грипа до ковида-19. То се заиста показало прилично важним.&qуот;

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Сада научници желе да намерно заразе волонтере са све више и више болести - у нади да ће створити све ефикасније вакцине и методе лечења.

Патогени као што су зика,тифус, и колера већ су се користили у тестирањима изазова.

Други вируси као што је хепатитис Ц помињу се као будући кандидати.

Иако не постоји централни регистар за тестирања изазова, Хил процењује да су они допринели настанку најмање десетине вакцина у последње две деценије.

Један системски преглед пронашао је 308 студија људских изазова између 1980. и 2021. године који су изложили учеснике живим патогенима.

Заговорници верују да предности ових студија умногоме надмашују ризике од њих, ако се изведу у правим условима.

Али нека скорашња испитивања померила су границу медицинске етике - а неколицина врхунских светских стручњака већ осећа нелагоду у вези са брзином којом се изводе експерименти који су се некада сматрали табуом.

vakcina — Вакцина Р21 тек је друга која је одобрена за заштиту од маларије

Немогуће је до краја разумети стални осећај нелагоде који неки осећају у вези са тестирањем изазова а не вратити се уназад до неких мрачнијих тренутака у медицинској историји.

Најозлоглашенији су експерименти које су изводили нацистички научници, у којима су затвореницима концентрационих логора на силу били убризгавани туберкулоза и други патогени.

Мање позната су дела америчких доктора у Гватемали, који су средином четрдесетих намерно заразили 1.308 људи сифилисом и другим сексуално преносивим болестима.

Раних седамдесетих, обелодањено је да су доктори у Државној школи Вилоубрук у Њујорку током педесетих и шездесетих изложили више од 50 деце са инвалидитетом хепатитису, са циљем прављења вакцине.

Међу медицинским истраживачима, „Вилоубрук&qуот; је постао синоним за сумњиву научну етику.

Али експерименти у Вилоубруку такође су допринели открићу да постоји више од једног патогена одговорног за хепатитис.

Ипак, ови примери су сви допринели отпору према идеји намерног заражавања људи патогенима, каже Данијел Сулмаси, директор Института Кенеди за етику на Универзитету Џорџтаун, који је био део америчке председничке комисије која је истраживала испитивања сифилиса у Гватемали.

Крајем шездесетих и седамдесетих, научници у земљама са високим примањима саставили су скуп смерница за медицинска испитивања која су благостање волонтера прогласили главним приоритетом.

Резултат је био да је тестирање изазова било много теже извести.

Али постепено је наш приступ медицинској етици постао сложенији, и пред све већим претњама од пандемија, научници су почели још једном да се окрећу тестирањима људских изазова.

Брзина је ту била кључна мотивација.

Током традиционалног испитивања вакцина, волонтери добијају или вакцину или плацебо, а потом се од њих тражи да живе нормално.

Нада је да ће неки волонтери бити изложени вирусу током њихових свакодневних активности, што ће пружити шансу да се тестира ефикасност вакцина.

Али то уме да буде сурово спор процес.

За израду просечне вакцине против заразне болести може да буде потребно и више од 10 година, уз потрошене десетине милиона америчких долара, док хиљаде - понекад милиони - људи настављају да пате од тих болести.

Тестирање изазова одмах прелази на ствар.

Оно елиминише период „чекања да би се видело шта се дешава&qуот; тако што вакцинисаног волонтера директно излажу вирусу.

„Време је битно - понекад заиста морамо да будемо много бржи&qуот;, каже Андреа Кокс, професорка медицине са Универзитета Џонс Хопкинс у Балтимору, у Мериленду.

За њу, аргументи за тестирање изазова су јаки: штеди време, новац и, на крају, људске животе.

А нарочито је корисно кад се има посла са ретким патогенима као што су салмонела и шигела, каже она, где би традиционално испитивање могло да се одужи годинама јер научници морају да чекају да волонтери дођу у контакт са болешћу случајно.

„То није нешто што се дешава често и зато чекање да се то деси захтева веома много времена&qуот;, каже она.

zika — Без постојања лека за вирус зика, погођене области морају да прибегну мерама контроле комараца који га носе

Кад се уради како треба, тестирање изазова може такође да послужи као рани систем упозорења, кажу научници.

Оно омогућује научницима да буду агилни, тестирајући вакцину на различитим типовима људи и откривајући потенцијални недостатак у хемији вакцине.

Уместо тога, Кокс каже да вакцине повремено пролазе кроз дечје болести кад први пут буду пуштене у промет - и много је боље те проблеме открити у удобности научне лабораторије, где је лечење лако доступно.

Она даје пример вакцине денгваксија, коју је давала филипинска влада од 2016. године да би заштитила људе од грознице денга, вируса насталог од комарца који убија хиљаде људи сваке године.

Вакцину је добило 800.000 деце на Филипинима.

Али истраживачи су приметили један проблем: док је вакцина радила добро за децу која су већ прележала денгу, потенцијално је била опасна за децу која претходно нису била заражена.

Године 2017, Светска здравствена организација променила је властите смернице, предложивши да се денгаваксија не даје особама које претходно нису биле заражене вирусом денге.

Ово је управо она врста забрињавајућег детаља који би студија изазова могла да спази много раније, каже Кокс.

Да је денгваксија била прво тестирана у студији изазова, каже она, истраживачи би могли да проуче како вакцина и вирус реагују у телима различитих пацијената - међу њима и код оних који су већ били заражени денгом и онима који нису.

„Откривање да вакцина прави проблеме у окружењу у ком постоји интензивно посматрање а медицинска нега је лако доступна боље је него да се то открије у делу света са ограниченим ресурсима&qуот;, каже Кокс.

Кад се расправља о тестирању изазова, научници одавно говоре о потреби за поузданим лечењем у случају да нешто пође по злу.

Институт Џенер је отпочео свесно излагање људи маларији 2001. године, у тренутку када су већ постојали ефикасне анти-маларијске методе лечења за ову болест.

А истраживачи са овог института воде рачуна да користе сој маларије који је изузетно осетљив на лечење лековима, због све већег раста резистенције на лекове код овог паразита у многим деловима света.

Али неки научници се брину да етичка црвена линија постаје замагљена једном кад почну да се користе болести без доступних метода лечења.

Године 2022, истраживачи у САД заразили су 20 здравих жена са два соја вируса зика, од којих ниједна није била трудна или дојила у склопу тестирања које заражава сличан број мушкараца овим вирусом.

Зика изазива благе симптоме код већине одраслих, али може да изазове дефекте код беба рођених од родитеља заражених током трудноће.

У ретким случајевима, он је такође повезан са неуролошким проблемима код одраслих.

Не постоји лек за овај вирус.

Жене су биле тестиране на трудноћу неколико пута пре испитивања и замољене да користе контрацепцију два месеца након тога.

Иако резултати тек треба да буду објављени, све жене које су примиле вирус су се њиме и заразиле, а већина је добила симптоме као што су осип и бол у зглобовим током периода карантина, према детаљима изнетим на медицинској конференцији 2023. године.

Без постојања лека за вирус зика, погођене области морају да прибегну мерама контроле комараца који га носе

Студија би могла да послужи као образац за веће тестирање изазова на зику, према њеној коауторки Ани Дарбин, специјалисткињи за заразне болести у Школи за јавно здравље Блумберг на Универзитету Џонс Хопкинс.

Истраживачи сада регрутују за испитивање које ће тестирати колико је ефикасна вакцина против денге приликом заштите људи кад су намерно заражени вирусом зика.

Можда контроверзнија кад се имају у виду доживотне последице болести, тестирања изазова која користе ХИВ такође су била предмет дискусије - додуше, крајње хипотетичке.

Реалистичнија је, међутим, могућност тестирања изазова за хепатитис Ц - вирус који је обично, али не увек, излечив.

Хроничне инфекције вирусом могу да изазову цирозу, отказивање јетре и смрт, уколико се не лече.

Истраживачи са Универзитета у Оксфорду, на пример, обезбедили су финансије за тестирање потенцијалне вакцине против хепатитиса Ц уз помоћ тестирања изазова.

Кокс такође предлаже тестирање изазова са овим вирусом након њеног непријатног искуства са традиционалним испитивањем вакцине против хепатитиса Ц 2012. године.

Она каже да је оно потрајао шест година и на крају није успело - што је био разочаравајући и емотивни процес због кога су милиони људи из читавог света у међувремену подлегли болести.

А тестирање изазова би било много брже, тврди она.

Она предлаже регрутовање потпуно информисаних одраслих волонтера, који би својевољно пристали да учествују, али би били и плаћени за утрошено време.

Након што су вакцинисани, они би били намерно изложени вирусу а потом надгледани током неколико недеља или месеци.

Они који се не ослободе вируса добили би антивирусне лекове.

Али чак и уз строге безбедносне мере, несреће се дешавају.

Године 2012, један волонтер са Института Џенер није се појавио на обавезном медицинском прегледу, седам дана након што је био заражен маларијом, каже Хил.

Није пронађен недељу дана.

Волонтер је на крају био добро, а инцидент је био пријављен етичкој комисији.

Али последице су могле бити много озбиљније.

А управо је брзина којом се врши тестирање изазова оно што уноси нервозу неким научницима, попут Еленор Рајли, професорке емерите инфекције и имунологије на британском Универзитету у Единбургу.

„За болести које имају потенцијал да изазову веома тешку болест и где немамо лек који ће зауставити организам, мислим да равнотежа постаје много, много тежа.&qуот;

„Тамо где постоји ризик да ће један на 1.000 људи умрети, на пример, морате да ме убедите да имате нешто што не могу да сазнам на неки други начин.&qуот;

И списак патогена који се користе такође ће расти - међу њима и неки који су опасни и неизлечиви

Други етичари нису толико забринути.

Артур Каплан, професор биоетике у Гросмановој школи медицине на Њујоршком универзитету, мисли да је идеја да тестирање изазова треба да се ради само са излечивим болестима „лажна моралност&qуот;.

„Алтруизам и жеља да се помогне другима је веома легитиман разлог за жељу да се учествује у тим истраживањима&qуот;, каже он.

Он указује на експерименте који се изводе као подршка истраживању свемира.

На тим испитивањима, од волонтера се тражи да леже на кревету који се нагиње уназад и изазива да се крв слива у мозак, како би опонашао ефекте миктрогравитације.

Често волонтери добијају врло мало накнаде за учествовање у тим испитивањима, каже он; они то напросто раде за јавно добро.

„Дакле, преседан за коришћење људи у студијама који се добровољно пријаве да се изложе ризику без накнаде постоји&qуот;, каже он.

Сва ова питања избила су у први план 2021. године, кад је Империјални колеџ у Лондону обелоданио прву светску студију изазова за ковид-19.

Она је била дочекана са великим узбуђењем, нарочито код 1ДаиСоонер, америчке активистичке групе основане у марту 2020. године као реакцију на пандемију ковида-19 како би се тражило више тестирања изазова и помогло са регрутацијом људи за њих.

Студија је пружила корисне увиде у то зашто неки људи успевају да избегну да се разболе иако су се заразили.

Она је показала да су они имали локализовану имуну реакцију у слузокожи носа која је спречавала да се вирус запати у њиховом телу.

Али је студија такође изазвала и контроверзу.

За ковид-19 нема лека и он има непредвидиво дугорочне ефекте.

Тридесет шест одраслих особа било је изложено вирусу путем течности накапане у њихов нос и смештених у карантин на 14 дана у лондонској болници.

„Видели смо да су волонтери имали много вируса који су се размножавали у њиховом носу и грлу, и остали су заразни 10 дана&qуот;, каже коатурока студије Аника Синганајагам, клиничка предавачица на Империјалном колеџу у Лондону.

То је такође помогло да се докаже тачност тестова латералног протока - брзих тестова на ковид који се лако користе и рутински су се употребљавали код куће у многим земљама у оно време.

Али Сулмаси, са Кенедијевог института за етику на Универзитету у Џорџтауну, мисли да Империјална студија људских изазова није прошла етичку пробу.

„Није се сазнало много тога из ње што није могло да се сазна из алтернатива&qуот;, каже он.

„Ковид је био нешто ново. Нису знали много о дугорочним последицама.&qуот;

Он истиче да је неколико вакцина против ковида-19 већ било одобрено у време кад је испитивање започело - смањивши потребу за непотребним ризиковањем.

У писаном саопштењу, Империјални колеџ из Лондона рекао је да је ремдесивир - антивирусни лек који може да смањи ризик од тешког облика болести код пацијената заражених ковидом-19 - био доступан током читаве студије за сваког волонтера којем је било лошије него што се очекивало.

„Кад је студија била етички одобрена, пандемија је већ трајала годину дана&qуот;, каже портпарол.

„У то време је већ било доступно много информација о болести код младих здравих одраслих особа које су показивале веома мали ризик од тешке болести у овој групи.&qуот;

Они су додали да је студија „пружила обиље грануларних података о инфекцији од ковида-19 који не би били могући код других типова испитивања.&qуот;

У међувремену, друга тестирања изазова на ковид-19 само су наставила да се множе.

Истраживачи са оксфордског Џенеровог института тренутно врше испитивања на пацијентима у којима ће бити заражени волонтери који су вакцинисани против ковида-19 са омикрон БА.5 подваријантом.

Циљ је да се боље разуме како вакцине имају интеракцију са подваријантама вируса.

Учесницима ће бити исплаћено 6.400 долара за њихово утрошено време и трошкове пута.

Клиничари су намерно заразили мали број здравих младих људи ковидом-19 у студији да би боље разумели вирус

Питање плаћања, међутим, представља још једну проблематичну тачку.

Етичка комисија у земљама са високим примањима генерално препоручује да се волонтери компензују за утрошено време, али да исплата не би смела да буде довољно висока да служи као финансијски подстрек сама по себи.

Ово је деликатна равнотежа осмишљена да осигура да се волонтери пријављују из правих разлога (као што је љубав према медицини као науци или просто из алтруизма), уместо зато што је им је потребна брза зарада.

Ипак, Рајли је изненађена колико много људи се пријављује за тестирање изазова на колеру, од које волонтери могу да добију тежак облик дијареје.

Она се пита да ли новац ипак игра неку улогу.

„Срећна сам што имам довољно новца за живот&qуот;, каже она.

„Не бисте ме натерали да се пријавим на тестирање колере ни за 6.500 или 13.000 долара. Али неком другом та сума можда може да промени живот.&qуот;

Шон Казинс, 33-годишњи курир доставе у Саутемптону, у Великој Британији, био је плаћен више од 14.000 долара за учешће у три тестирања изазова између 2014. и 2020. године.

На два је био заражен инфлуенцом, док је на трећој то био респираторни синцицијални вирус (РСВ).

Али он тврди да би се пријавио и без новца.

„Било је то само нешто ново што сам желео да пробам. Желео сам да издвојим време и помогнем човечанству колико могу&qуот;, каже он.

Научници се слажу око једне ствари: већа је вероватноћа да ћемо у будућности сретати више тестирања изазова него мање.

Списак патогена који ће се користити такође ће расти - међу њима и неки који су опасни и неизлечиви.

Неки научници, попут Сулмасија, због тога имају осећај анксиозности ког је тешко ослободити се.

„Мислим да ћемо наставити да померамо границе и да ће то стати тек кад неко буде био повређен&qуот;, каже он.

Али други предвиђају огромну медицинску прилику.

Са правим контролама на снази, кажу они, тестирања изазова би могла да доведу до бржег и бољег настанка вакцина за болести која опседају човечанство вековима.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 09.11.2024)