Ко у Србији има право на националну пензију

Српска стрелкиња Ивана Максимовић те 2012. године у Лондону није освојила само сребрну олимпијску медаљу, већ је „упуцала&qуот; и националну пензију.

Када напуни 40 година моћи ће да се пријави Министарству за спорт и сваког месеца до краја живота, на рачун ће јој стизати две и по просечне српске плате.

Националне пензије у Србији добијају заслужни спортисти и освајачи медаља на основу Закона о спорту.

Уколико буде желео, новац ће моћи да прима и српски тенисер Новак Ђоковић, који је испунио услов још пре 16 година освојивши бронзу на Олимпијским играма у Пекингу.

За разлику од спортиста који пензију могу да освоје на такмичењима, из државног буџета се од 2006. године уметницима додељују признања за врхунски допринос у култури, колоквијално названих 'националне пензије', на основу одлуке Министарства културе.

• „Кад је бег био циција&qуот;: Колике су новчане награде за освојене олимпијске медаље
• Сија као злато: Кошаркаши Србије надиграли Немце у борби за олимпијску бронзу, Јокић ушао у историју
• Олимпијски преглед, 14. дан: Сребро за Србију у теквондоу, Балкан одлучује о злату у финалу ватерпола

Износи се, међутим, драстично разликују.

Спортисти, у зависности од медаље и такмичења месечно могу да примају од 100.000 до 300.000 динара.

Добитницима признања у култури, уз редовну пензију, сваког месеца на рачун легне око 73.000 динара.

Иначе, просечна пензија у Србији у јулу износила је 45.709 динара, подаци су Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање.

Националну пензију у Србији тренутно прима 571 спортиста, наводе из Министарства спорта у писаном одговору ББЦ-ју на српском.

Министарство културе није одговорило на питања ББЦ о критеријумима за добијање националних пензија, ко одлучује о њима и о броју оних који је примају.

Глумац Воја Брајовић, под чијим је министарским мандатом установљено ово државно признање, није сагласан што је тренутно ограничен број уметника који може да је добије.

„То треба да буде посебно признање којим се држава одужује значајним уметницима за допринос културном развоју, без обзира на националност, религију или политичко уверење&qуот;, каже Брајовић.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

За културу мање пара

Одлука о посебном признању уметницима обустављена је 2013. у време када је на челу Министарства културе био Иван Тасовац, а поново је оживела 2021., на предлог тадашње министарке Маје Гојковић.

Држава је тада ограничила да ово признање може да добије до 20 уметника годишње.

Само репрезентативна удружења уметника, међу којима су разна која окупљају писце, сликаре, музичаре, глумце, могу да предложе кандидате, а Министарство културе доноси коначну одлуку ко добија ово признање, односно 'националну пензију'.

Уметник који је добије има право на доживотно месечно примање у висини једне просечне нето зараде, од тренутка када оде у старосну пензију.

„Није то социјална помоћ за уметнике, нити су критеријуми социјални, већ је признање за врхунски допринос култури.

„Пензије у култури су мизерне, да је срамота и помињати. Посебна неправда је ограничен број, јер ако је неко заслужио, према задатим критеријумима, треба и да добије ово посебно признање&qуот;, каже Брајовић

Може да се догоди и да нико не заслужи или да их је 30, додаје.

„Трудио сам се да тај сан претворим у јаву, али то што је постао ружан сан, то је друга прича&qуот;, говори Брајовић.

Има и оних који су ово признање одбили.

Међу њима је српски књижевник Матија Бећковић.

„Уз редовну пензију примам и такозвани академски додатак Српске академије наука и уметности.

„Моје колеге из одељења за књижевност у САНУ и ја нисмо хтели то да прихватимо.

„Није у реду да примам и тај новац&qуот;, говори Бећковић за ББЦ на српском.

Како је у региону

Освајачи спортских медаља на најпрестижнијим такмичењима у Хрватској такође имају право на доживотну накнаду.

Они могу да поднесу захтев са 45 година, а износи су различити у зависности од одличја које донесу кући.

И Црна Гора издваја новац за врхунске спортисте, а они могу већ са 35 година да остваре право на доживотну пензију.

У складу са Законом о спорту оне износе једну или две просечне нето зараде у Црној Гори.

Најкомпликованија ситуација је у Босни и Херцеговини.

На нивоу државе не постоје ова доживотна примања, већ посебно издвајају новац Република Српска, један од два ентитета у БиХ и поједини кантони.

Колики је износ спортске националне пензије:

• За освојену златну медаљу на Олимпијским и Параолимпијским играма, и Шаховској олимпијади спортиста добија три просечне нето зараде.
• Сребро на олимпијским и параолимпијским играма вреди две и по просечне нето плате, колико се добија и за злато на светском првенству или освојени ФЕД или Дејвис куп.
• Олимпијска бронза и злато на европским такмичењима спортистима доносе сваког месеца две просечне плате.
• Бронза на европском првенству доноси једну просечну плату.

Извор: Министарство спорта Србије

Спортске каријере кратко трају

Националну пензију спортисти могу да добију као репрезентативци Србије када освоје медаљу на Олимпијским играма, Параолимпијским играма, Шаховској олимпијади, светским и европским првенствима у олимпијским дисциплинама, наводе у Министарству спорта Србије.

Доживотно месечно примање имају и српски финалисти тениских Дејвис и ФЕД купа.

Тачан број освајача медаља, који имају право на националну пензију, Министарство спорта нема, јер им спортисти подносе захтев тек кад напуне 40 година и само ако то желе, објашњавају.

Док Ивана Максимовић Анђушић има факултетско образовање, многи спортисти по завршетку професионалне каријеру немају завршену неку вишу школу, а ни радно искуство да би се касније негде запослили и издржавали породицу.

„Већина спортиста рано почиње да тренира на професионалном нивоу.

„Да би остваривали добре резултате, некако се спорту увек даје предност у односу на образовање&qуот;, каже Максимовић Анђушић за ББЦ на српском.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 09.12.2024)