Како изгледа живот у „самачком” хотелу за пчеле

За туристе који воле да зује отворен је нови ланац хотела у центру Београда.

Храна и смештај су бесплатни и нису потребне претходне резервације.

Ако сте пчела, посебно пчела самица, довољно је да долетите до Ботаничке баште „Јевремовац&qуот;, скренете лево и убрзо ћете наићи на дрвену кућицу са пуно рупа.

Свака од ових шупљина, издубљена у дрвету или трсци, засебна је соба у коју пчеле могу да се сместе.

„Навикли смо да стално чистимо опало лишће, труле пањеве, а све су то места где би пчеле могле да направе гнезда.

„Хотели за пчела, и уопште за инсекте, начин су да им вратимо све оно што смо им узели и тако им обезбедимо простор где ће оставити потомке&qуот;, каже Јована Била Дубаић, доценткиња на Биолошком факултету у Београду.

• Зашто људи мрзе осе, а воле пчеле
• Дремка пчела, прождрљива мува и 'ванземаљац': Најбоље фотографије инсеката
• Паметан трик бумбара изазива раније цветање биљака

Поред Ботаничке баште, хотели за пчеле постављени су и у Топчидерском парку и дворишту Шумарског факултета.

„Потпуно је безбедно да приђете овим хотелима.

„За разлику од медоносних пчела, пчеле солитарице немају инстинкт да бране гнездо и неће вас убости&qуот;, објашњава Била Дубаић док прстом нежно помера пчелу која је управо слетела у хотел у Ботаничкој башти.

Ко су пчеле солитарице?

„Када кажемо пчела, обично помислимо на медоносне пчеле, које живе у контролисаним условима, у кошницама.

„Међутим, пчела има веома много и све су оне важне&qуот;, објашњава Била Дубаић.

У свету живи 20.000 врста ових инсеката, док је у Србији откривено 850.

Могу бити различитих боја и величине, а неке су дуге и по три центиметра.

Заједничко им је да преносе полен са једног на други цвет опрашујући биљке из којих ће настати плодови, и зато се процењује да сваки трећи залогај хране зависи од ових инсеката.

„Планета данас изгледа овако захваљујући опрашивачима који омогућавају да се биљке полно размножавају&qуот;, каже Била Дубаић.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

За разлику од медоносних пчела, солитарице живе саме и не праве мед.

Мед је за пчеле „зимница&qуот;, коју себи обезбеђују за хладне месеце када нема цвећа.

Солитарицама не треба оваква залиха јер живе веома кратко - до шест недеља, каже Била Дубаић.

Хотел на тераси

Хотели за инсекте не морају бити велики.

Пчеле ће радо бирати и кућице од дрвета испуњене шупљинама, које се могу направити или купити.

Постављајући их у башту или на терасу биљке добијају сигурне опрашиваче.

Мирјана Радојичић из Београда купила је хотел у марту ове године и веома брзо су стигли гости.

„Пчеле су полегле јаја тако да можемо очекивати принову&qуот;, говори кроз смех.

Баштованством се бави више од десет година и каже да јој биљке доносе „радост и спокој&qуот;

„Људи треба да посматрају свет око себе.

„Постоје пчеле које живе саме и њих можемо да подржимо постављајући један овакав хотел&qуот;, каже.

Свака пчела има собу

Током кратког живота, главни посао ових пчела је, поред опрашивања, да обезбеде потомке.

Први задатак је да нађу сигурно место где могу да направе гнездо и положе јаје.

Бирају тунеле, шупљине у мртвом дрвету, пањевима, а неке чак копају рупе у земљи.

Тамо праве 'собице' за младе, облажући их разним материјалима и раздвајајући их тако да свака пчелица има властити простор.

Тако ушушкана, јаја се полако развијају.

„Из јаја ће настати ларва која се храни оним што им је мама оставила.

„Она ће се потом учаурити, формираће се један кокон унутар кога ће даље расти. Тако ће провести зиму и на следеће пролеће или лето, претвориће се у одраслу јединку&qуот;, каже Била Дубаић.

Док пажљиво отвара једну од трски која се налази у хотелу, показује како изгледају кокони који су у њој смештени.

На тврдим лоптицама се виде црне мрвице, измет остао иза ларве пошто је појела храну, каже.

Кокони се могу пренети и ово привремено измештање неће нашкодити малим пчелама.

„Простор прво попуњавају јаја из којих ће изаћи женке, па потом мужјаци.

„Разлог је да би на пролеће прво излетели мужјаци, хранили се, и били спремни да дочекају женке&qуот;, каже.

Када попуне собе јајима, пчеле затварају рупе блатом тако да њихови потомци остану на сигурном.

„Њихова стратегија је да обезбеде што више хране сопственим бебама, да их обезбеде од патогена, паразита, од хладног утицаја.

„Онда угину, а у ствари ће њихове бебе да наставе тај животни циклус&qуот;.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 09.13.2024)