Сви смо имали трауме, али су нас оне јачале, а не слабиле

Још увек памтим највеће своје трауме, али сам поносна на себе јер ме нису раниле, већ их схватам као саставни део живота у којем заиста мора и да се крвари. Те осамдесете прошлог века за мене су биле кључне. Ето, имала сам срећу, рекли би многи, да су са мамине стране сви били у Аустрији. Да, и тада се трагало за бољим животом. И моја тетка, друга мајка, увек је имала потребу да нам несебично помаже. Од ње сам добила прве чоколаде „милка“ давно пре друге деце,