Климатске промене: Шта је озонски омотач и каква му се будућност смеши
Озонски омотач, који упија део сунчевог УВ зрачења штетног по човека и друге организме на Земљи, опоравља се захваљујући укидању производње и употребе хемикалија међународним Монтреалским протоколом, потписаним 16. септембра 1987.
Кондицио сине ква нон (цондитио сине qуа нон) - на латинском, услов без кога се не може - на српском.
То је за живот на Земљи какав познајемо - озонски омотач, заштитни бедем на небу удаљен неколико десетина километара од површине наше планете.
„Озонски омотач је слој у земљиној атмосфери који упија добар део сунчевог ултраљубичастог (УВ) зрачења, штетног за живе организме&qуот;, говори професор Владимир Ђурђевић са Физичког факултета у Београду за ББЦ на српском.
Научници су током 1970-их уочили да је озонски омотач оштећен, а средином наредне деценије, откривене су и озонске рупе, места знатно смањене концентрације озона, гаса који чини омотач, изнад полова, првенствено јужног, око леденог континента Антарктика.
Узрок су људска активност и употреба хлорофлуороугљеника, најчешће фреона, хемијских једињења из расхладних система, попут клима уређаја и фрижидера, и дезодоранса.
Укидањем њихове производње и употребе међународним Монтреалским протоколом из 1987, озонски омотач је почео да се обнавља.
Уговор је потписан 16. септембра, а овај датум се већ три деценије обележава као Светски дан заштите озонског омотача.
- Озонски омотач могао би да се опорави за деценију, кажу УН
- Рупа у озонском омотачу најмања у последње три деценије
- Да ли самити о климатским променама заиста доносе неку корист
ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.
„Невидљиви штит&qуот;
Озоносфера, како се још назива озонски омотач, је слој у границама стратосфере, на висини 10 до 50 километара изнад Земљине површине, са повишеним заступљеношћу озона.
Озонски омотач су открили француски физичари Шарл Фабри и Анри Бисон 1913.године.
Његова својства је додатно истражио британски метеоролог Гордон Добсон, по коме носи назив јединица за количину атмосферског озона.
Највећа концентрација овог безбојно-бледоплавичастог гаса је на висини 20 до 25 километара, а максимум његовог садржаја је у пролеће, минимум у јесен.
Јавља се и у нижим слојевима атмосфере, а при површини већа концентрација може да буде отровна за људе и биљке.
„Озон је гас који апсорбује сунчево УВ зрачење и зато су те вредности на површини Земље знатно мање него у ситуацији да нема озонског омотача&qуот;, објашњава Ђурђевић.
Ултраљубичасто зрачење може да изазове штетне ефекте по човека и друге живе организме.
Једна од њих је и рак коже, односно меланом од кога годишње оболи 132.000 људи, док се немеланомски карцином јавља у броју између два и три милиона.
Светска здравствена организација процењује да смањење нивоа озона за 10 одсто доводи до додатних 300.000 немеланомског рака коже и 4.500 случајева меланома.
Оштећење озонског омотача и озонска рупа
Да нешто није у реду са озонским омотачем примећено је пре више од пола века.
„Уочено је да се смањује количина озона у атмосфери&qуот;, објашњава Ђурђевић.
Научници Марио Молина и Шервуд Роуланд су 1974. објавили рад где су изразили сумњу да хлорофлуороугљеници, до тада сматрани безопасним хемикалијама, уништавају озон у Земљиној статосфери.
„Њиховим испуштањем у атмосферу се оштећује озонски омотач зато што један молекул фреона може да уништи на хиљаде молекула озона.
„Атмосферска циркулација је таква да се ти фреони, који дуго живе, највише нагомилавају на јужној хемисфери и тамо долази до формирања озонске рупе&qуот;, објашњава Ђурђевић.
Озонску рупу изнад Антарктика открила су тројица британских научника - Џозеф Фарман, Брајан Гардинер и Џонатан Шенклин и тај податак обзнанили средином 1985. доводећи је у везу са хлорофлуороугљеници.
Сателитским праћењем примећено је да се оштећење озона проширило на огромну област од 20 милиона квадратних километара.
Тако је потврђена претпоставка Молине и Роуланда, због чега су 1995. добили Нобелову награду за хемију.
Озонска рупа се јавља током антарктичког пролећа, од септембра до почетка децембра, када снажни западни ветрови почињу да круже око континента.
Значајна смањења садржаја озона у стратосфери примећена су и изнад Арктика, Северног пола, током касне зиме и раног пролећа, од јануара до март, али далеко мања од оних на крајњем југу Земље.
Професор Ђурђевић каже да су те „две ствари неупоредиве&qуот;, те да „у принципу постоји само једна озонска рупа&qуот;.
„Није атмосфера као швајцарски сир избушена озонским рупама&qуот;, додаје метеоролог.
Монтреалски протокол као спас
Монтреалски протокол о супстанцама које оштећују озонски омотач усвојен је 16. септембра 1987. године у овом канадском граду.
На снагу је ступио 1. јануара 1989 и до сада је имао девет ревизија.
Овим међународним уговором требало је стати на пут даљем деградирању озонског омотача и заштити га постепеним укидањем производње хемикалија које га оштећују.
У питању су супстанце које садрже хлор или бром, а то су испрва били само хлорофлуороугљеници,
Током 1990-их и раних 2000-их, њихова производња и потрошња је заустављена, а до 2009, 98 одсто хемикалија договорених у споразуму је постепено уклоњено.
„Наука и технологија су пронашле решење како можемо и даље да имамо фрижидере и клима уређаје, али да у тим системима не буду коришћени гасови који негативно утичу на животну средину&qуот;, објашњава Ђурђевић.
Каснијим амандманима дошло је до строгих ограничења и замена за хлорофлуороугљенике, а то су - хидрохлорофлуороугљеници и хидрофлуороугљеници.
Иако су добре за озонски омотач, испоставило се да су ове замене лоше за климу.
Потенцијал глобалног загревања најчешће коришћеног хидрохлорофлуороугљеника, на пример, скоро је 2.000 пута јачи од угљен-диоксида.
Монтреалским протоколом је уговорен и распоред поступног укидања за развијене земље и земље у развоју.
Такође је уведен и мултилатерални фонд за пружање финансијске и техничке помоћи како би се помогло земљама у развоју да испуне њихове обавезе.
- Земља као велика стаклена башта
- Шта су климатске промене? Стварно једноставан водич
- Еколошке катастрофе које смо скоро решили и шта смо научили
Озонски омотач над Србијом
Ђурђевић каже да је овај Монтреалски протокол један од најважнијих међународних договора и најуспешнијих који се икада десио.
„Њиме је демонстрирано да све земље света могу заиста да донесу одговарајуће мере и политике којих ће се придржавати и којима ће се решити неки глобални проблем.
„Ако смо се договорили једном, значи да је могуће да се договоримо и следећи пут.&qуот;, закључује Ђурђевић.
Пре доношења Монтреалског протокола потрошња супстанци која оштећују озон у Србији износила је 2700 тона, да би се 1989, када је ступио на снагу, смањила за трећину, а до 2005. пала на мање од два одсто од првобитне.
Међутим, у периоду од 1979. до 2005. дошло је до пада концентрације озона над Србијом кумулативно за 7,2 одсто, „што је у складу са променама у суседним земљама&qуот;, пише у научном раду Актуелно стање озонског омотача на земљи са посебним освртом на Србију из 2008. године.
У овом временском периоду над територијом Србије озонске рупе су се јављале једном до два пута, у јесен и зиму, када је индекс УВ зрачења низак.
„Само три пута су биле већих димензија, али и онда су заузимале површину мању од половине територије Србије&qуот;, наводи се у раду аутора Владана Дуцића, Снежане Ђурђић и Наташе Мартић Бурсаћ.
Ипак, опште стање озонског омотача изнад Србије је задовољавајуће, сматрају научници.
„Иако су вредности ниже него крајем осамдесетих, силазни тренд је заустављен и већ десетак година присутан је лагани узлазни тренд&qуот;, додаје се у раду објављеном 2008.
Срећан крај на помолу
Светска акција заштите озонског омотача је, изгледа, уродила плодом.
„Емисија супстанци које оштећују озон је практично сведена на нулу, а озонски омотач се опоравља&qуот;, говори професор Владан Дуцић са Географског факултета у Београду, за ББЦ на српском
Каже да даља деградација озонског омотача „није реалан сценарио&qуот;, што не значи да се „можемо више излагати директном сунчевом зрачењу без заштите&qуот;.
„Модели показују да би се озонски омотач у нашим географским ширинама могао вратити у пређашње стање већ средином следеће деценије.&qуот;
Озонска рупа изнад Антарктика наставила је да се шири до 2000, после чега су уследили побољшање и опоравак, док данас постоје докази да почиње да нестаје.
Лечење тече релативно споро због дугог животног века молекула који оштећују озонски омотач од којих неки у атмосфери опстају 50 до 150 година пре него што се распадну.
У заједничком извештају Уједињених нација из 2022. се наводи да ће, ако се задрже актуелне политике, озонски омотач бити враћен на вредности из 1980. године, односно пре него што се озонска рупа појавила.
Изнад Антарктика, где је оштећење било најгоре, 2066. године, а изнад Арктика 2045.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 09.16.2024)
