Ciklon Boris: Dunav se izlio iz korita u Mađarskoj, broj žrtava poplava u Evropi dostigao 23

Najmanje 23 osobe su poginule u poplavama u Poljskoj, Češkoj, Rumuniji i Austriji, pošto je u sredu potvrđena smrt 70-godišnje žene na severoistoku Češke.

Dosad je u poplavama zvanično stradalo po sedmoro ljudi u Poljskoj i Rumuniji, pet u Austriji i četiri u Češkoj.

Reka Dunav izlila se iz korita u mađarskoj prestonici Budimpešti, gde je vodostaj tokom prethodnog dana narastao za više od jednog metra i više od 6.000 policajaca, vojnika i članova službi za hitne intervencije je na terenu.

„Pratimo situaciju u Austriji, vodostaj lagano opada što je dobro, ali nas dovodi u opasnost da tom prilikom dođe do probijanja nasipa. Očekujemo da poplavni talas prođe kroz Mađarsku do sredine sledeće nedelje", rekao je mađarski premijer Viktor Orban.

Do izvlivanja reka i evakuacije više od 1.000 ljudi došlo je i u Italiji, gde su u nekim mestima zatvorene i škole.

Iako u Srbiji dosad nije došlo do većeg izlivanja reka uprkos padavinama, u Novom Sadu je u toku „akcija preventivnog punjenja džakova peskom zbog potencijalnih poplava", prenosi agencija Beta.

Puni se 5.000 džakova, koji će u slučaju potrebe biti odneti na kritična mesta, kažu zvaničnici.

"Iako je prognoza za Novi Sad da će u narednim danima vodostaj biti u zoni redovne odbrane od poplava, mi svakodnevno pratimo situaciju, sarađujemo sa svim nadležnim službama i spremni smo da reagujemo i da u slučaju potrebe preduzmemo odgovarajuće mere", rekao je Dejan Šijak, član Gradskog veća za komunalne i inspekcijske poslove.

• Leto 2024. najtoplije zabeleženo u istoriji
• Majske poplave 2014: Dani kad se „voda spojila sa sivilom neba“, a Obrenovac postao „močvara“
• Da li je „sejanje oblaka” izazvalo poplave u Dubaiju

Do poplava je došlo pošto je ciklon Boris doneo velike količine padavina, čak i sneg tokom vikenda u centralnoj i istočnoj Evropi.

U Poljskoj više od 14.000 vojnika pomaže ljudima da se izbore sa posledicama poplava, a vrh poplavnog talasa u četvrtak se očekuje u Vroclavu.

U tom gradu na jugozapadu zemlje, koji leži na obalama reke Odre, postavljaju se vreće sa peskom kako bi se grad odbranio od bujice.

Prethodno je u sredu u gradu Nisa na jugu Poljske, nivo vode je počeo da opada, a u dva dana ranije je naređena evakuacija stanovništva.

Pogranična oblast između Češke i Poljske teško je pogođena - 15.000 ljudi je evakuisano u Češkoj, 3.000 u Poljskoj, a desetine hiljada je i dalje bez struje.

U Češkoj je poplavni talas na vrhuncu na pojedinim rekama na jugu zemlje.

U severoistočnom češkom gradu Jeseniku, od četvrtka ujutro palo je 473 milimetra - pet puta više od prosečne količine padavina za mesec dana.

Pokrajine koje su najteže pogođene u Italiji su Bolonja, Čezena, Forli, Ravena i Rimini, zbog čega je došlo i do obustave železničkog saobraćaja.

Nacionalna služba civilne zaštite Italije za sredu je izdala žuta upozorenja za skoro 50 regiona, upozoravajući da postoji opasnost od nevremena, klizišta i poplava.

Kiša je pala i na Balkan, ali za sada nije donela vremenske nepogode.

U austrijskom gradu Sent Poltenu za četiri dana palo je više kiše nego za celu najvlažniju zabeleženu jesen 1950. godine.

Kancelar Karl Nehamer rekao je da su oružane snage raspoređene da pomažu regionima pogođenim olujom.

Austrijsko ministarstvo klime saopštilo je da je opredeljeno 300 miliona evra za oporavak.

Sela i gradovi su potopljeni i u istočnoj Rumuniji.

Emil Dragomir, gradonačelnik Slobozije Konači, rekao je da su poplave bile „epskih razmera".

„Da ste ovde, odmah biste zaplakali, jer su ljudi očajni, ceo njihov život je nestao, bilo je nekih kojima je ostala samo odeća u kojoj su bili", rekao je on.

Na Balkanu mirno

Raste vodostaj Dunava, ali i Drave i Mure u Hrvatskoj, ali za sada ne prete velike poplave, navode nadležni, prenosi Hrvatska radiotelevizija.

Reka Sava se izlila u Zagrebu i u poslednjih 24 sata vodostaj je porastao za pet metara.

Hrvatska meteorološka i hidrološka služba upozorava da bi Dunav mogao doživeti „izuzetno redak" vodostaj i, ako bude bilo potrebe, postavljaće se barijere uz reku.

Načelnik Sektora za vanredne situacije Luka Čaušić izjavio je da „većina vode koja otiče iz Slovačke, Poljske i Rumunije", neće ići ka Srbiji, ali da je najveća pažnja usmerena na Dunav, iako se ne očekuje da će biti pređena granica vanredne odbrane od poplava.

Čaušić je za RTS rekao da je vodostaj Dunava kod Bezdana, u odnosu na jučerašnji dan, porastao za jedan metar.

Dostizanje i prevazilaženje granica redovne odbrane od poplava očekuje se kod Bezdana 19. na 20. septembar, kod Apatina 20. na 21. septembar, a kod Bogojeva, Bačke Palanke i Novog Sada 21. na 22. septembar, sa tendencijom daljeg porasta.

Zvaničnici očekuju da će visok vodostaj na Dunavu potrajati sedam dana negde do 24. i 26. septembra.

U Srbiji je u nedelju puštena u rad „Elektronska platforma za prenos hitnih informacija građanima u slučaju najave ili pojave opasnosti od elementarne nepogode ili tehničko-tehnološke nesreće koja može ugroziti živote i zdravlje ljudi i imovinu na određenom području", koje će do građana stizati putem SMS poruka.

U Bosni i Hercegovini meteorolozi da „nema velikih razloga za brigu kada je u pitanju plavljenje".

---

Pogledajte video: Poplave u Evropi odnele više života, oštećeni domovi

---

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

---

Kakvu je ulogu u poplavama odigralo zagrevanje Mediterana?

Met MekGrat, BBC dopisnik za životnu sredinu

Važan element obilnih kiša i bujičnih poplava širom centralne Evrope je zagrevanje Sredozemnog mora.

Početkom avgusta, prosečna temperatura mora bila je skoro dva stepena Celzijusa viša od normalne, prema novinskim izveštajima, a kod Majorke je zabeleženo da je voda dostigla veoma toplih 30 stepeni.

To dovodi do veće količine isparavanja i više vlage stiže u vazduh.

Slična priča desila se i u Crnom moru.

Kada se ova nagomilana topla vlaga sudarila sa hladnim frontom, stvoreni su idealni uslovi za pustoš kakvu je donela Oluja Boris.

U zagrevanju mora i mediteranskog regiona ljudi su odigrali ključnu ulogu, pokazuju analize stručnjaka iz Svetske grupe za praćenje vremenskih prilika.

Oni su otkrili su da bi toplotni talas ovog jula širom Mediterana bio praktično „nemoguć" da ljudi nisu zagrejali planetu sagorevanjem fosilnih goriva.

---

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 09.19.2024)