Циклон Борис: Дунав се излио из корита у Мађарској, број жртава поплава у Европи достигао 23
Иако у Србији досад није дошло до већег изливања река упркос падавинама, у Новом Саду је у току „акција превентивног пуњења џакова песком због потенцијалних поплава", преноси агенција Бета.
Најмање 23 особе су погинуле у поплавама у Пољској, Чешкој, Румунији и Аустрији, пошто је у среду потврђена смрт 70-годишње жене на североистоку Чешке.
Досад је у поплавама званично страдало по седморо људи у Пољској и Румунији, пет у Аустрији и четири у Чешкој.
Река Дунав излила се из корита у мађарској престоници Будимпешти, где је водостај током претходног дана нарастао за више од једног метра и више од 6.000 полицајаца, војника и чланова служби за хитне интервенције је на терену.
„Пратимо ситуацију у Аустрији, водостај лагано опада што је добро, али нас доводи у опасност да том приликом дође до пробијања насипа. Очекујемо да поплавни талас прође кроз Мађарску до средине следеће недеље&qуот;, рекао је мађарски премијер Виктор Орбан.
До извливања река и евакуације више од 1.000 људи дошло је и у Италији, где су у неким местима затворене и школе.
Иако у Србији досад није дошло до већег изливања река упркос падавинама, у Новом Саду је у току „акција превентивног пуњења џакова песком због потенцијалних поплава&qуот;, преноси агенција Бета.
Пуни се 5.000 џакова, који ће у случају потребе бити однети на критична места, кажу званичници.
&qуот;Иако је прогноза за Нови Сад да ће у наредним данима водостај бити у зони редовне одбране од поплава, ми свакодневно пратимо ситуацију, сарађујемо са свим надлежним службама и спремни смо да реагујемо и да у случају потребе предузмемо одговарајуће мере&qуот;, рекао је Дејан Шијак, члан Градског већа за комуналне и инспекцијске послове.
- Лето 2024. најтоплије забележено у историји
- Мајске поплаве 2014: Дани кад се „вода спојила са сивилом неба“, а Обреновац постао „мочвара“
- Да ли је „сејање облака” изазвало поплаве у Дубаију
До поплава је дошло пошто је циклон Борис донео велике количине падавина, чак и снег током викенда у централној и источној Европи.
У Пољској више од 14.000 војника помаже људима да се изборе са последицама поплава, а врх поплавног таласа у четвртак се очекује у Вроцлаву.
У том граду на југозападу земље, који лежи на обалама реке Одре, постављају се вреће са песком како би се град одбранио од бујице.
Претходно је у среду у граду Ниса на југу Пољске, ниво воде је почео да опада, а у два дана раније је наређена евакуација становништва.
Погранична област између Чешке и Пољске тешко је погођена - 15.000 људи је евакуисано у Чешкој, 3.000 у Пољској, а десетине хиљада је и даље без струје.
У Чешкој је поплавни талас на врхунцу на појединим рекама на југу земље.
У североисточном чешком граду Јесенику, од четвртка ујутро пало је 473 милиметра - пет пута више од просечне количине падавина за месец дана.
Покрајине које су најтеже погођене у Италији су Болоња, Чезена, Форли, Равена и Римини, због чега је дошло и до обуставе железничког саобраћаја.
Национална служба цивилне заштите Италије за среду је издала жута упозорења за скоро 50 региона, упозоравајући да постоји опасност од невремена, клизишта и поплава.
Киша је пала и на Балкан, али за сада није донела временске непогоде.
У аустријском граду Сент Полтену за четири дана пало је више кише него за целу највлажнију забележену јесен 1950. године.
Канцелар Карл Нехамер рекао је да су оружане снаге распоређене да помажу регионима погођеним олујом.
Аустријско министарство климе саопштило је да је опредељено 300 милиона евра за опоравак.
Села и градови су потопљени и у источној Румунији.
Емил Драгомир, градоначелник Слобозије Коначи, рекао је да су поплаве биле „епских размера&qуот;.
„Да сте овде, одмах бисте заплакали, јер су људи очајни, цео њихов живот је нестао, било је неких којима је остала само одећа у којој су били&qуот;, рекао је он.
На Балкану мирно
Расте водостај Дунава, али и Драве и Муре у Хрватској, али за сада не прете велике поплаве, наводе надлежни, преноси Хрватска радиотелевизија.
Река Сава се излила у Загребу и у последњих 24 сата водостај је порастао за пет метара.
Хрватска метеоролошка и хидролошка служба упозорава да би Дунав могао доживети „изузетно редак&qуот; водостај и, ако буде било потребе, постављаће се баријере уз реку.
Начелник Сектора за ванредне ситуације Лука Чаушић изјавио је да „већина воде која отиче из Словачке, Пољске и Румуније&qуот;, неће ићи ка Србији, али да је највећа пажња усмерена на Дунав, иако се не очекује да ће бити пређена граница ванредне одбране од поплава.
Чаушић је за РТС рекао да је водостај Дунава код Бездана, у односу на јучерашњи дан, порастао за један метар.
Достизање и превазилажење граница редовне одбране од поплава очекује се код Бездана 19. на 20. септембар, код Апатина 20. на 21. септембар, а код Богојева, Бачке Паланке и Новог Сада 21. на 22. септембар, са тенденцијом даљег пораста.
Званичници очекују да ће висок водостај на Дунаву потрајати седам дана негде до 24. и 26. септембра.
У Србији је у недељу пуштена у рад „Електронска платформа за пренос хитних информација грађанима у случају најаве или појаве опасности од елементарне непогоде или техничко-технолошке несреће која може угрозити животе и здравље људи и имовину на одређеном подручју&qуот;, које ће до грађана стизати путем СМС порука.
У Босни и Херцеговини метеоролози да „нема великих разлога за бригу када је у питању плављење&qуот;.
Погледајте видео: Поплаве у Европи однеле више живота, оштећени домови
ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.
Какву је улогу у поплавама одиграло загревање Медитерана?
Мет МекГрат, ББЦ дописник за животну средину
Важан елемент обилних киша и бујичних поплава широм централне Европе је загревање Средоземног мора.
Почетком августа, просечна температура мора била је скоро два степена Целзијуса виша од нормалне, према новинским извештајима, а код Мајорке је забележено да је вода достигла веома топлих 30 степени.
То доводи до веће количине испаравања и више влаге стиже у ваздух.
Слична прича десила се и у Црном мору.
Када се ова нагомилана топла влага сударила са хладним фронтом, створени су идеални услови за пустош какву је донела Олуја Борис.
У загревању мора и медитеранског региона људи су одиграли кључну улогу, показују анализе стручњака из Светске групе за праћење временских прилика.
Они су открили су да би топлотни талас овог јула широм Медитерана био практично „немогућ&qуот; да људи нису загрејали планету сагоревањем фосилних горива.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 09.19.2024)
