Светски лидери од недеље на годишњем заседању УН, без великих очекивања

Више од 130 шефова држава или влада очекују се од недеље у Њујорку на годишњем заседању УН, како се у дипломатским круговима оцењује, у "експлозивном тренутку за свет", јер међународна заједница није у стању да заустави сукобе у Гази, Украјини, Судану.

"Од Блиског истока до Судана, у Украјини и даље видимо метке и бомбе како касапе и убијају, како се гомилају тела, становништво је трауматизовано, зграде у рушевинама", рекао је пре неколико дана генерални секретар УН Антонио Гутереш.

Иако је забринут због регионалних ескалација рата у Гази или нуклеарног ризика везаног за руску инвазију Украјине он оцењује да свет упркос својим поделама може да "избегне да иде ка трећем светском рату".

Америчка амбасадорка при УН Линда Томас Гринфилд рекла је да ово важно окупљање за међународну дипломатију не може да се одвија у критичнијем тренутку, набрајајући дуги списак сукоба,насиља и хуманитарних криза - Газу, Украјину, Судан, Хаити, Мјанмар.

"Наспрам свих тих изазова лако је запасти у цинизам, остати без наде и одустати од демократије али не смемо то себи дозволити", рекла је америчка амбасадорка.

Ипак мало је вероватно да ће овај велики скуп довести до конкретних резултата за милионе цивила који плаћају најтежу цену, пише Франс прес.

Најављено је да долази израелски премијер Бењамин Нетањаху, председник Палестинске управе Махмуд Абас, нови председник Ирана Масуд Пезешкијан.

"Газа ће очигледно бити најистакнутији сукоб о коме ће вође расправљати#, коментарисао је Ричард Гован из Међународнекризне групе али и додао да не верује да ће то напривити неку разлику на терену.

Рат је почео нападом палестинског Хамаса на израелско тло 7. октобра 2023. године када је убијено 1.205 људи, према рачуници агенције Франс прес на основу званичних података. Више од 41.000 Палестиунаца убијено је у израелској војној кампањи предузетој као одмазда у појасу Газе, према подацима министарства здравља владе Хамаса у Гази.

На врхунцу су страховања о проширењу рата на Либан после серије експлозија ове недеље на комуникационим уређајима припадника либанског Хезболаха, кога подржава Иран и који је савезник Хамаса.

Иако као и протеклих година неће присуствовати руски и кинески председници дуг је списак вођа који ће доћи у седиште УН у Њујорку - председник САД Џо Бајден, Француске Емануел Макрон, премијер Британије Кир Стармер, Индије Нарендра Моди, бразилски председник Ињацио Лула да Силва као и украјински Володимир Зеленски.

Словенија која председава Саветом безбедности у септембру није предвидела ништа посебно , али састанак Савета безбедности на високом нивоу предвиђен је за уторак у присуству Володимира Зеленског, на захтев Украјинаца.

Пре уобичајених говора на подијуму Генералне скупштине од уторка у оквиру Генералне дебате, ова дипломатска недеља се отвара у недељу и понедељак "Самитом будућности".

Тада 193 земље чланице светске организације треба да усвоје "Пакт за будућност" који треба да ојача међународне алатке за суочавање са претњама 21. века, од разматрања значаја мултилатерализма и повеље УН до реформе међународних финансијских институција, развоја и вештачке интелигенције.

Али после "интензивних" преговора који још нису сасвим завршени, дипломате и посматрачи примечују забрињавајући недостатак амбиције.

"Један од ризика, и то је више него ризик, је да овај самит будућности више личи на самит прошлости, или у најбољу руку самит садашњости", иронично је приметио један дипломата.

(Бета, 20.09.2024)