Како сам постао партибрејкер?
Велике приче 21.09.2024 | Пише Стево Грабовац
Свугдје чујем само оно како треба бити свој. Бити то што јеси. Е сад, могуће је да су сви људи забавни осим мене, иако нисам склон вјеровати у то. Оно што ја видим јесте да се сви фолирају и претварају и сви се свима осмјехују и испијају коктеле и иду по разним вечерама и ручковима и кесе се толико да мислим како ће им уста отпасти. И видим себе како стојим у ћошку ко онај штрумпф Љутко и говорим: „мрзим забаву"
Све текстове Стева Грабовца прочитајте овде. *** ЈА, АУТСАЈДЕР (један мали роман) (7) Ја сам партибрејкер. Не знам када сам то постао. Можда никад нисам био забаван човјек. Мислим да сам врло рано почео са тим да осјећам потпуну досаду на мјестима на којима се људи лијепо проводе. Вјероватно је томе криво одрастање и рана младост у провинцијском градићу. Тамо све почне и заврши с народњацима. Сваки излазак у град завршиће с дизањем руку у зрак и патетисањем уз
