Izrael i Liban: Ujedinjene nacije upozoravaju na „moguću katastrofu", apeluju na Izrael i Hezbolah da smire tenzije

Dok Izrael i libanski Hezbolah međusobno prete da će pojačati napade, međunarodna zajednica apeluje na smirivanje tenzija, uz bojazan od opšteg rata na Bliskom istoku.

Borbe su se intenzivirale tokom vikenda, a na meti vazdušnih udara su gradovi i sela i na izraelskoj, i na libanskoj teritoriji, dok Ujedinjene nacije upozoravaju da je region „na ivici neminovne katastrofe".

Uz brojne počasti, u Bejrutu je u nedelju sahranjen komandant Hezbolaha Ibrahim Akil, koji je zajedno sa drugim članovima elitne jedinice poginuo u izraelskim napadima u petak, kada je stradalo 45 ljudi.

Hezbolah, libanska militantna grupa koju podržava Iran, u subotu je ispalio 150 raketa na Izrael, kao odmazdu za prethodne napade.

Antonio Gutereš, generalni sekretar Ujedinjenih nacija, izrazio je zabrinutost da bi sukobi mogli da prerastu u rat kakav se vodi između Izraela i Hamasa, palestinskih militanata.

„Brine me što postoji mogućnost da se Liban pretvori u novu Gazu, mislim da bi to bila ogromna tragedija za svet", rekao je.

• Eksplozija uređaja u Libanu: Šta ne znamo
• Eksplozije u Libanu: „Ko god da je izgubio oko, boriće se sa drugim okom“
• Mosad: Kada je izraelska obaveštajna služba bila uspešna, a kada nije
• Koliko se libanski Hezbolah promenio od rata sa Izraelom 2006.

U jednom od napada, u petak je stradao Ibrahim Akil, jedan od ključnih komandanata Hezbolaha, a Izraelske odbrambene snage (IDF) saopštile su da je cilj uništavanje pozicija libanskih militanata i hiljada njihovih raketnih bacača.

Militantna grupa Islamski otpor u Iraku (IRI) saopštila je da se pridružila Hezbolahu, a tvrde da su ispalili krstareće rakete i bespilotne letelice na severne delove Izraela.

To je izazvalo zabrinutost da bi u sukob, ukoliko se nastavi, mogle da budu uvučene još neke zemlje u regionu, dok je IDF saopštio da su u noći između subote i nedelje zabeležili dva pokušaja gađanja Izraela iz Iraka, ali da su projektili presretnuti.

Najnovijem zaoštravanju na Bliskom istoku prethodile su eksplozije pejdžera i voki-tokija članova Hezbolaha, a što su Ujedinjene nacije okarakterisale kao „kršenje međunarodnog humanitarnog prava".

Šta se dešava na Bliskom istoku

U unakrsnim napadima, Hezbolah je, kako tvrdi, ispalio rakete na dve mete u severnom delu Izraela, dok IDF kaže da je gađao ciljeve Hezbolaha u Libanu.

Izrael je evakuisao oko 60.000 ljudi sa severa zemlje pred napadom Hezbolaha, a Izraelske odrambene snage poručile su da je novi ratni cilj „povratak civila u njihove domove", i najavili su da će nastaviti da gađaju libanske militante dok se to ne dogodi.

Škole na severu Izraela neće raditi barem do ponedeljka uveče, zatvorene su i plaže, a ograničena su i okupljanja - najviše 10 ljudi na otvorenom i 100 u zatvorenom prostoru.

Osim što je zatvorio škole i plaže na severu zemlje, Izrael se suočava sa napadima na jugu.

Rakete Hezbolaha pale su na južni grad Haifu, koja nikada ranije nije bila na meti libanskih militanata.

Zapaljeno je nekoliko stambenih objekata, a ima i ranjenih, dok je bolnica u Haifi prebačena u podzemni parking, saopštilo je izraelsko Ministarstvo zdravlja.

Iz Hamasa, militantne palestinske grupe bliske Hezbolahu, osudili su „brutalnu i terorističku agresiju" Izraela, koju nazivaju „eskalacijom" sukoba.

Amerika nije bila svesna da će Izrael napasti Liban u petak, niti je bilo kako umešana u napade, kazao je Džon Kirbi, portparol Bele kuće.

Vašington nastavlja da radi sa sukobljenim stranama „kako bi se pobrinuo da ljudi iz severnog Izraela i južnog Libana mogu bezbedno da se vrate kućama", rekao je američki predsednik Džozef Bajden.

„Nastavićemo dok se to ne ostvari, ali je dug put pred nama", kaže američki predsednik Džo Bajden.

Od početka rata u Gazi 7. oktobra prošle godine, bilo je gotovo svakodnevne razmene vatre sa obe strane izraelsko-libanske granice.

Iz Hezbolaha kažu da su njihove akcije podrška Hamasu. Obe grupe podržava Iran, a Izrael, Velika Britanija i nekoliko drugih zemalja smatraju ih terorističkim organizacijama.

Od oktobra ubijeno je najmanje 589 ljudi u sukobima izraelske vojske i Hezbolaha, od kojih su većina borci te grupe, saopštili su iz libanskog Ministarstva zdravlja.

Na izraelskoj strani granice stradalo je 25 civila i 21 pripadnik vojske, kažu iz vlade te zemlje.

Šta znamo o eksplozijama voki-tokija i pejdžera

Preliminarna istraga libanskih vlasti o uređajima koji su eksplodirali pokazuje da su eksplozivi ubačeni u njih pre nego što su stigli u zemlju, prenosi novinska agencija Rojters.

Tada je poginulo najmanje 37, a ranjeno je više od 3.000 ljudi.

Vazdušni napadi usledili su posle serije eksplozija pejdžera i voki-tokija članova militantne grupe Hezbolah u Libanu, kada je nastradalo 36, a ranjeno više od 3.000 ljudi.

Hasan Nasralah, lider Hezbolaha nazvao je eksplozije uređaja „masakrom", „terorizmom" i „objavom rata", obećavši da će se osvetiti Izraelu.

Libanske bolnice preplavljene su pacijentima nakon eksplozija.

„Nijedna bolnica ne može da se pobrine za ovoliki broj žrtava, tako da svaki zdravstveni radnik u Libanu mora da se uključi da bi mogao da pruži usluge povređenima", rekao je Hišam Bavadi, libanski zdravstveni radnik u razgovoru za BBC.

Eksplozive u pejdžere i voki-tokije postavila je izraelska obaveštajna služba Mosad, prenose mediji, pozivajući se na libanski bezbednosni izvor.

Izraelski i američki izvori tvrde da su eksplozije planirane kao početni korak u „sveobuhvatnoj" ofanzivi protiv Hezbolaha, ali da su pejdžeri detonirani ranije, iz straha da je oružana grupa saznala za plan.

Voki-toki aparati imali su logo japanske tehnološke kompanije Ikom sa sedištem u Osaki.

Ove naprave stigle su u Liban pre pet meseci, istovremeno kada i pejdžeri čije eksplozije od utorka potresaju tu zemlju, rekao je neimenovani izvor za agenciju Rojters.

Bile su to stare naprave, izvestio je libanski list Anahar, dok su iz američke podružnice japanske firme za Asošijejted pres rekli da su u pitanju kopije.

Iz Ikoma kažu za BBC da su „svesni navoda i istrage" zbog incidenata u Libanu, ali da ove voki-tokije ne prave već deceniju i da direktno prodaju njihove proizvode samo ovlašćenim prodavcima u inostranstvu.

Pejdžeri, čije su fotografije objavljene na društvenim mrežama, navodno su proizvod tajvanske kompanije Gold Apolo.

Iz te firme poriču bilo kakvu umešanost, tvrdeći da je uređaje napravila mađarska firma sa kojom imaju ugovor o proizvodnji uređaja i korišćenju njihovog imena.

Ministarstvo ekonomije Tajvana kaže da „nema podataka o direktnom izvozu pejdžera u Liban" i da je kompanija Gold Apolo od 2022. do avgusta 2024. izvezla oko 260.000, uglavnom u Evropu i Sjedinjene Države.

Prema navodima agencije Rojters, jedna kompanija iz Bugarske učestvovala je u prodaji pejdžera Hezbolahu, ali su iz bugarske Nacionalne bezbednosne agencije (DANS) saopštili da nijedna od naprava koje su eksplodirale u Libanu nije proizvedena, niti je uvezena ili izvezena iz te zemlje.

Više o pejdžerima pročitajte u zasebnom tekstu.

Ko je lider Hezbolaha Ibrahim Akil?

Poznat je i pod imenom Tahsim i jedan je od ključnih vođa Hezbolaha.

On je 1980. bio član grupe koja je sprovela sinhronizovane bombaške napade na američku ambasadu u Bejrutu i barake u kojima su bili smešteni američki marinci, kada je ukupno stradalo 370 ljudi.

Amerika ga je 2019. godine proglasila teroristom, a na sajtu američkog ministarstva pravde navodi se da je član Džihadističkog saveta, najvišeg vojnog tela Hezbolaha.

Prošle godine su ponudili i sedam miliona dolara kao nagradu za informaciju koja bi pomogla da se Akil identifikuje, pronađe, uhapsi ili osudi.

Tom prilikom objavili su i njegovu sliku, iako nije naznačeno kada je ona nastala.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pogledajte i ovu priču:

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 09.22.2024)