POGLED SA MIŠELUKA: O svetlu ... i mraku pomalo
RTV pre 2 sata | RTV (Ilija Tucić)
NOVI SAD - Moja babatetka je bila ozbiljna žena. U crkvu je odlazila obučena kao da ide na trideset godina mature. To je ona godišnjica kad misliš da još uvek imaš šta da pokažeš, ali te crv sumnje već pomalo nagriza. U krug ljudi s kojima je pila liker od kupina teško se ulazilo. Al’ zato se iz tog kruga teško i ispadalo. Po pravilu, jedino smrću. U njenom društvu, red i čast su se poštovali čak i kada bi u njihovoj osnovi ostajalo jedva tek nešto od nekadašnjeg smisla koji su branili. Takva je bila moja
Polovinom šezdesetih, maštajući o obećanom svetu, jedan je Novosađanin odlučio da izmeni sudbinu i ode preko granice. Na godinu-dve, samo da proba. Uostalom, nije više bio ni mlad. Tridesete su mu isticale, pa ako je išta hteo, tad je bila poslednja prilika. Radili su to mnogi tih godina. On je, ipak, imao nešto što ga je činilo drugačijim. U jednoj kući na Podbari, od Kosovske i Gundulićeve prema Belim njivama, žena s kojom je sve do tada imao drugačije snove
