Ко не храни своју војску, храниће туђу

Ту чињеницу су Срби схватили још 1804. године, отпочињањем борбе за ослобођење. Набављање оружја и муниције из иностранства било је пуно тешкоћа, па се показала као нужност производња сопственог оружја. Због кварова оружја и потребе да се оно поправи, већ од 1836. у Крагујевцу је постојао Арсенал за оправку ручног оружја, који већ 1847. године постаје фабрика за „Војну спрему”, која производи оружје. Наредне, 1848. године, у Београду се отвара Тополивница,