Vučević: Postoji ambijent za donošenje zakona o vraćanju obaveznog služenja vojnog roka
Premijer Srbije Miloš Vučević ocenio je danas da "postoji ambijent i politička volja" da se zakonom ponovo uvede obavezno služenje 75 dana vojnog roka. On je na sednici Skupštine Srbije na kojoj se razmatra rebalans budžet za 2024. godinu kojim su za budžet Ministarstva odbrane uvećana sredstva sa 10,8 milijardi dinara na skoro 62 milijarde dinara i gde spada i prva rata za kupovinu francuskih borbenih aviona "rafal", rekao da su rađene "ozbiljne analize". "Stručna služba Vojske Srbije vršila je procenu i pozitivnih i negativnih efekata takve potencijalne odluke i nakon detaljnih analiza, konačno mislim da imamo i atmosferu da u periodu, koji pred nama, donesemo predlog zakona kojim vraćamo obavezno služenje vojnog roka u trajanju od 75 dana", rekao je Vučević, odgovarajući na pitanja opozicije o tome "da li se Srbija naoružava zbog rata". Svestan je, kako je rekao, da se ne može vratiti vreme koje je bilo pre 10 ili 20 godina, kao i da je za 14 godina izgubljeno 14 generacija koje nisu služile vojni rok, osim onih koji su se dobrovoljno javili, a prosečno ih je bilo godišnje nešto više od 1.000. Dodao je da svake godine "ogroman broj ljudi" zbog starosti napušta redovan sastav Vojske. "To je takav deficit i takva destrukcija odbrambenog potencijala jedne države i sa svim ulaganjima u vojsku, sa promocijom profesionalne vojske, sa većim platama, boljom opremom, uniformom, naoružanjima, vozilima, vi možete u jednom delu da nadomestite to, ali ne možete u ovom socijalnom ambijentu ne samo u Srbiji nego u svetu, da samo iz profesionalnog sastava popunite ono što vam je potrebno", rekao je Vučević. Naveo je da to ne uspevaju ni SAD koje imaju najveća ulaganja za vojsku, a imaju deficit u Kopnenoj vojsci koja im je okosnica Oružanih snaga. "Verujem da ćemo zajedno imati ozbiljnu analizu i raspravu u parlamentu kada izađemo sa tim predlogom zakona i kada ćete videti mnogo preciznije ono što predviđamo", naveo je Vučević. Dodao je da ne zna čija je "ratoborna retorika i veza sa vraćanjem obaveznog služenja vojnog roka". Istakao je da "iz Srbije idu stalno pomirujući tonovi, želja za nastavk dijaloga sa Prištinom iako to često zvuči iracionalno". "Priština i Albanci na Kosovu ne žele dijalog, već hoće da sprovedu svoju agendu etničkog čišćenja Kosova i Metohije, pre svega od Srba. Ratoborna retorika je od onih država koje nam kažu da je Kosovo nezavisno, od onih koji nam zameraju što smo vojno neutralni, kao i od onih koji nam traže da se opredelimo za koga smo, jer ako nismo za njih, onda smo automatski protiv", rekao je Vučević. Dodao je da ne razume optužbu za ratnu retoriku jer Srbija priznaje sve susede, Bosnu i Hercegovinu i nema pretenzije ni prema jednoj državi, "rešena su sva pitanja prema Severnom Makedoniji, sa Crnom Gorom želimo najbolje moguće odnose, sa Mađarskom imamo najbolje istorijske odnose, sa Rumunijom nikad nismo imali probleme, sa Bugarima radimo i mislim da možemo da imamo mnogo bolje odnose, i Hrvatima i nama trebaju bolji odnosi". Bezbednosna i demografska situacija u Srbiji traži, kako je rekao, odgovornu politiku i naveo da očekuje da se 1.000 vojnika vrati na Kosovo što diopušta Kumanovski sporazum iz 1999. godine. On je tražio od opozicije da odgovornije govori o vojsci i da ne politizuje to što je u sudaru s vojnim vozilom petoro poginulo na putu Raška-Novi Pazar. "Taj ko je kriv za to krivično delo izaćiće pred lice pravde, ali to ne znači da treba napadati vojsku. Kada nastrada vatrogasac, to ne znači da nam ne treba vatrogasna služba ili da ne treba vojska, a kada dođe stani-pani potrebna je", rekao je Vučević. Odbacio je optužbe Miloša Parandilovića (Narodni pokret Srbije-Novo lice Srbije) da je vlast "razbucala sistem u vojsci i da mnogi napuštaju tu službu". Vanredna sednica Skupštine Srbije razmatra rebalans budžeta za 2024, izmene Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, Sporazum o međusobnom priznavanju profesionalnih kvalifikacija za medicinske sestre, doktore veterinarske medicine i babice, u okviru Centralno-evropskog sporazuma o slobodnoj trgovini. Na dnevnom redu je i potvrđivanje Ugovora o zajmu za obnovljive izvore energije u sistemima daljinskog grejanja u Srbiji, kao i ugovor o garanciji zajma za projekt ugradnje pametnih brojila u Srbiji i Odluka Zajedničkog komiteta Regionalne Konvencije o pan-evro-mediteranskim preferencijalnim pravilima o poreklu robe u trgovini. Za ovu godinu rebalansom je planirano da ukupni prihodi iznose 2.173,4 milijarde dinara, što je za 132,5 milijardi odnosno 6,5 odsto više u odnosu na inicijalni budžet. Predloženi rebalans predviđa povećanje fiskalnog deficita u 2024. sa prvobitno planiranih 2,2 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) na 2,9 odsto BDP, jer je planirano uvećanje rashoda budžeta za 198 milijardi dinara.
(Beta, 27.09.2024)
