Балкан: Какве су казне за мучење животиња и зашто то неко ради

Текст садржи узнемирујуће детаље

Човек из Источног Сарајева пуцао у пса, потом га рањеног вукао трактором по улици, пензионер из села Стајковце, на југу Србије, чекићем и мотком тукао кобилу, шестогодишњак из Ниша бацио маче и прегазио га тротинетом, Лесковчанин мучио змију отровницу - само су неки од језивих наслова у последње време који узнемирују људе на Балкану.

Део одраслих починилаца је процесуиран или осуђен, али су казне по правилу благе или никакве и зато је све више оваквих случајева, каже Милица Ранковић из Удружења за заштиту животиња Феникс.

„Људи који имају ту врсту психичких проблема су све опуштенији, јер виде да нема адекватног кажњавања.

„Насилници не трпе никакве санкције, чак и када се пријава поднесе, нема реакције надлежних и ту је проблем&qуот;, каже Ранковић за ББЦ.

И кад дође до реакције, она је спора, а казне су често условне или само опомена, додаје.

• Ко и како контролише прихватилишта за напуштене псе у Србији
• Шта да радите кад вам угине кућни љубимац
• ББЦ раскринкао светску мрежу садистичких мучитеља мајмуна
• Британски стручњак за крокодиле осуђен због сексуалног злостављања паса

Ситуација је слична и у Босни и Херцеговини, где су због случаја из Источног Сарајева, иако је одређен притвор осумњиченом, организовани протести у Сарајеву и Бањалуци, којима се тражи пооштравање казни.

„Доста је насиља над слабијима, над женама, децом, животињама… Доста!

„Монструми се слободно крећу међу нама, данас је то био пас, а сутра ће бити нечије дете&qуот;, рекла је Мила Шарић, запослена у Ветеринарском институту Републике Српске, једном од два ентитета Босне и Херцеговине, преноси Н1.

Шта људе подстиче да буду насилни према животињама?

-Анализа Марије Бранковић, професорке Факултета за медије и комуникације Универзитета Сингидунум*

Животиње наука данас разуме као осећајна бића, која апсолутно имају капацитет да доживљавају бол, страх и многе друге емоције.

Због свега тога, насиље према животињама треба да нас алармира једнако као насиље према људима.

На основу психолошких истраживања, знамо да постоје сложена објашњења насилног понашања, немогуће га је приписати само једном узроку.

На базичном нивоу, постоје разлике у капацитетима за емпатију код људи, па говоримо о изражености одређених црта личности, које називамо „мрачним цртама&qуот; - психопатија, нарцизам, макијавелизам и садизам - које су повезане са склоношћу агресивним и антисоцијалним облицима понашања.

Истраживање спроведено у Србији показује да су ове четири црте личности у јасној вези са негативним односом према животињама.

Међутим, ово не треба разумети као нешто што ће се нужно испољити, јер то увек зависи од тога да ли се у средини подстиче или кажњава овакво понашање.

Даље, поуздано знамо да се агресивно и насилно понашање учи по моделу и то не само у породици, већ су јако значајна и друштвена уверења и норме, дакле, општа клима у друштву.

А ми живимо у такозваном пост-конфликтном друштву.

То су друштва страха, у којима се живи са осећајем претње, несигурности, неповерења, што све чини плодно тло за насиље.

Штавише, насиље се оправдава и примењује у јавној и политичкој сфери, нарочито према неистомишљеницима, што значи да на највишем и највидљивијем нивоу друштва имате јасне моделе насилног понашања.

Није претерано рећи да се насиље промовише и чак награђује, а свакако се недовољно и несистематично кажњава.

* Марија Бранковић је психолошкиња и научна сарадница Института за филозофију и друштвену теорију и ауторка књиге Психологија људи и (осталих) животиња

Какве су казне запрећене?

Босна и Херцеговина: Разликују се закони у два ентитета - Републици Српској (РС) и Федерацији БиХ. Ко животињу тешко злоставља или разара животињска станишта на ширем простору, казниће се новчаном казном или казном затвора до шест месеци у Федерацији БиХ, а до две године у РС. За теже облике, када је прибављена материјална корист или је страдала заштићена врста казна затвора може бити до једне године у Федерацији, а до пет година у РС.

Црна Гора: Ко кршећи прописе убије, повреди или мучи животињу, казниће се новчаном казном или затвором до једне године, а ако су у питању заштићене врсте затвором од шест месеци до пет година.

Хрватска: Ко усмрти животињу без оправданог разлога или је теже злоставља, наноси јој непотребне боли или је излаже непотребним патњама, казниће се казном затвора до две године или у тежим случајевима до три године. У Хрватској је недавно уведено и кривично дело напуштања животиња за које је запрећена казна до годину дана.

Северна Македонија: За мучење и убијање животиња запрећена је новчана и казна до шест месеци затвора, а кажњава се и небрига - ако се животиња оставља без хране и воде, може се добити три месеца затвора.

Србија: За злостављање и мучење и животиња запрећена је новчана или казна затвора до две године, пише у Кривичном закону, а за теже облике до три године и већа новчана казна. Кривично дело је и из користољубља организовати борбе животиња и клађење на њих, за шта је казна затвора од шест месеци до три године. Правилником су прописане и тачне казне за злостављање животиња, на пример, за мрког медведа је милион динара, белоглавог супа или црног орла 500.000, вука или риса 300.000, видру 250.000, па све до појединих врста пужева или жаба где је казна 1.200 динара.

• За напуштање животиња у Хрватској прети годину дана затвора
• Пси луталице: Од милосрђа до уносног посла
• И Србија има Леси: Пас који се вратио кући после седам година

Удружења траже регистар злостављача

Законска регулатива је потпуно у реду у Србији, али је проблем што се она не спроводи, истиче Милица Ранковић.

„Исти је проблем на целом Балкану&qуот;, додаје она.

Почетком септембра, Удружење Феникс је други пут, заједно са још десетак организација за заштиту животиња из читаве Србије, упутило званичан допис надлежним министарствима са предлогом да се направи база података о злостављачима и убицама животиња.

Траже и да се се системски ради на едукацији и превенцији оваквих случајева од најранијег узраста - кроз стварање емпатије, али и да се подстиче пријављивање.

Први пут су се представницима државе обратили прошле године после мајских трагедија, када су комшије за Уроша Блажића, оптуженог за масовно убиство у селима Дубона и Мало Орашје, тврдиле да је претходно наводно малтретирао животиње.

Међутим, надлежни нису ниједном одговорили.

„То је поражавајуће за наше друштво, јер показује да није заинтересовано да се бави насиљем.

„Сва удружења из целе Србије имамо иста искуства, сви смо свесни да је таква база података неопходна, проблеми су исти и ништа се није променило&qуот;, каже Ранковић.

Да ли се уопште разматра увођење таквог регистра и како би он изгледао, ББЦ није добио одговор ни од Министарства правде, ни Министарства унутрашњих послова.

Проблем широм света

Протеклих деценија било је много монструозних случајева који су пунили ступце домаће црне хронике.

Од керуше Миле којој су биле исечене шапе, преко видеа на коме мачку поливају бензином и живу спаљују, до појединаца који ножем убијају псе, некад и претходно их помазивши, а тако је и у свету.

Шокантан број окрутности према животињама, које се свакодневно нађу у медијима или на друштвеним мрежама, само су врх леденог брега, јер већина никад не буде пријављена, наводи се на сајту америчког удружења Хумано друштво.

На мети су најчешће кучићи, мачке, коњи и домаће животиње.

Према њиховим подацима, насилници према животињама су чешће мушкарци млађи од 30 година, а злостављањем се сматра и болесно сакупљање животиња што чешће раде жене старије од 60.

Окрутност према животињама у снажној је вези са осталим злочинима.

Људи који малтретирају животиње имају пет пута више шанси да буду насилни према људима, показала је америчка студија Нортистерн Универзитета у Масачусетсу.

Бихејвиорални профили криминалаца америчког Федералног истражног бироа (ФБИ) редовно показују да су многе серијске убице и силоватељи мучили животиње у детињству, пише британско удружење Пета.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 09.30.2024)