Црна Гора и политика: Водич за изборе у Подгорици

Пре нешто више од годину дана, пили су шампањац и славили одлазак Мила Ђукановића са власти, после деценија његове недодирљиве владавине.

Црногорски председник Јаков Милатовић и председник владе Милојко Спајић, практично до јуче савезници, сада су, међутим, главни такмаци у борби за власт у највећем граду Црне Горе.

После две године, становници Подгорице са правом гласа 29. септембра поново бирају одборнике у градској скупштини после раскола у до сада владајућој коалицији.

Тиме се наставља политичка нестабилност у Црној Гори, већ годинама карактеристична за ову балканску земљу у којој се готово у свакој години одржавају неки избори.

За 58 одборничких места бори се 13 странака и коалиција, као и независних група грађана и покрета.

Међу њима су и странке садашњих председника државе и председника владе, двојице бивших премијера, неколицине бивших министара, али и дебитанти, попут групе грађана која заступа интересе подстанара.

• Раскол у Европи сад: Следи ли Црној Гори нова политичка криза
• Шта је у Црној Гори променио успон Покрета Европа сад, а где су данас партије које су срушиле власт ДПС-а
• Како су Мило Ђукановић и Момир Булатовић дошли на власт у Црној Гори

Претходни избори за скупштину главног црногорског града одржани су у октобру 2022, када је после скоро три деценије Демократска партија социјалиста изгубила власт на таласу општих промена у држави.

Око 145.000 људи са правом гласа бира нову власт у главном граду Црне Горе у којем живи око 180.000 људи, према попису из 2023.

У Црној Гори живи укупно око 633.000 људи.

Ванредни избори коштаће грађане око 270.000 евра, ранија је процена шефа Градске изборне комисије Владимира Филиповића.

Зашто се одржавају ванредни избори?

Због раскола у владајућој коалицији, односно странке стожера тог блока, која више нема већину.

Криза власти у главном граду Црне Горе почела је после раскола у владајућем Покрету Европа сад када је, крајем фебруара, заменик председника ПЕС-а и председник Црне Горе Јаков Милатовић поднео оставку на све функције у партији.

Крајем јула, пет одборника верних Милатовићу, заједно са Покретом за промјене, изгласали су скраћење мандата Скупштини Подгорице, да би потом били расписани ванредни избори.

Зашто су се разишли председник и премијер?

Пре две године је ушао у историју као човек који је свргао са места председника неприкосновеног Мила Ђукановића, који је владао Црном Гором три деценије.

Као председнички кандидат тада нове политичке снаге Покрет Европа сад, Милатовић је добио широку подршку опозиције и победио је Ђукановића на председничким изборима.

По домино ефекту, потом је и Ђукановићева Демократска партија социјалиста изгубила власт у Црној Гори, а нову владу направио је управо Покрет Европа сад, који је дао и премијера Милојка Спајића.

Милатовић и Спајић ушли су у политику као министри у влади премијера Здравка Кривокапића, која је направљена после избора 2020.

Након што је Кривокапићевој влади, у фебруару 2022. изгласано неповерење, Спајић и Милатовић су основали Покрет Европа сад, тако назван по истоименом економском програму повећања личних примања.

Међутим, убрзо по формирању владе коју води Спајић дошло је до великих размимоилажења са Милатовићем.

Наводно је економска будућност Црне Горе била једна од основних тачка разилажења.

Председник Црне Горе рекао је у априлу ове године да се „снажно мимоилазио&qуот; са Спајићем кад је у питању залагање премијера да Црна Гора буде „крипто-рај&qуот; или, како је навео, „црипто-фриендли&qуот; дестинација.

Додао је и да је једна од тачака спорења са Спајићем био наставак економског програма 'Европа сад 2', наводећи да га нико у Црној Гори никад није видео.

„Још је тужније што људи не разликују циљеве од корака које треба предузети да се дође до тих циљева. Циљ је 1.000 евра, али да дођете до тог циља, морате урадити нешто&qуот;, рекао је Милатовић у интервјуу за РТ Црне Горе.

Између осталог, председник је замерио премијеру и што је на амбасадорска места постављао „најбоље пријатеље&qуот;.

Из Спајићеве странке су одговорили Милатовићу да му то није био популизам раније, када је и он стајао иза економског програма и обећавао просечну плату од 1.000 евра и минималну пензију од 450 евра.

Милатовић је са неколицином одборника у подгоричкој скупштини направио Покрет за Подгорицу и договорили су заједничко деловање са Грађанским Покретом УРА и Покретом за промјене.

ГП УРА предводи бивши премијер Дритан Абазовић, а Покрет за промјене, који је прерастао из невладине организације у странку, познати политичар Небојша Медојевић.

• Економске реформе у Црној Гори: Шта брине, а шта радује становништво, и како ће здравство без доприноса
• Шта победа Јакова Милатовића у Црној Гори значи за Србију, Косово, регион и Европу
• После вечере и музике, озбиљни разговор: Хоће ли односи Србије и Црне Горе кренути у бољем смеру

Ко је чинио власт у Подгорици?

После избора у октобру 2022. године, Покрет Европа сад је направио власт са Демократама и За будућност Подгорице (коалиција окупљена око некадашњег Демократског фронта, блока странака блиских Београду) и Грађанским покретом УРА.

ПЕС је тада освојио 13 мандата, а из његових редова је и актуелна градоначелница Оливера Ињац.

Од укупно 58 одборничких места, владајућа већина имала је 34, а опозиција 24.

Међутим, вишемесечне размирице прерасле су у раскол, када су се из владајуће већине одвојили одборници Блока 11, који чине Покрет за Подгорицу, УРА и Покрет за промјене.

• Зашто је Цетиње душа Црне Горе и како различити погледи на историју боје садашњост
• Да ли је Будва црногорска Азурна обала

Ко све учествује на изборима у Подгорици?

Нека нова, али и стара лица предводе странке и коалиције на изборима за подгоричку скупштину.

Осим Покрета Европа сад, као и коалиције Милатовића, Абазовића и Медојевића, за власт ће се борити и ДПС у чијој је предизборној кампањи учествовао и Ђукановић, који се раније повукао са места вође странке.

На претходним локалним изборима у главном граду Црне Горе, у октобру 2022., ДПС је освојио појединачно највише гласова, добивши 24 мандата у локалном парламенту.

За одборничка места бориће се и некадашњи Ђукановићев савезник и сарадник - бивши премијер Душко Марковић, вођа Странке европског прогреса (СЕП).

• Нестабилност, „новац у џепу&qуот; и сазнање да је власт смењива: Како је одлазак ДПС-а променио Црну Гору
• Како преживљавају странке на Балкану после одласка дугогодишњег лидера

Није он једини бивши члан неке владе који ће испитати рејтинг међу бирачима.

Тако ће на изборима у Подгорици учествовати и листа Андреја Миловића, доскорашњег министра правде у влади премијера Милојка Спајића.

Учествује и покрет Напријед који су основали такође бивши министри правде Марко Ковач и финансија Александар Дамјановић.

Они су министарске функције обављали у влади премијера Дритана Абазовића.

Самосталан наступ најавио је Европски савез, који чине Социјалдемократе, Социјалдемократска и Либерална партија, које су у досадашњем сазиву Скупштине Подгорице биле у опозицији.

Осим у Подгорици, истог дана се одржавају и избори у приморској црногорској општини Котор, а 17. новембра у још једној - Будви.

---

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

---

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 09.29.2024)