Демографија: Како земље треба да се боре против пада наталитета
Две трећине земаља у свету, међу којима и Србија, бележи пад наталитета, а број становника расте само у подсахарској Африци.
Прва ствар коју треба да знате о такозваној темпираној демографској бомби са којом се суочавају земље попут Уједињеног Краљевства (УК) и Сједињених Држава (САД) је да никада не користите тај израз.
С обзиром да стопа наталитета наставља да пада у обе земље, примамљиво је користити израз темпирана бомба.
Међутим, тај израз не воле демографи, стручњаци за науку о структури и биолошком и миграторном кретању становништву.
„Као прво, мрзим тај израз&qуот;, каже Сара Харпер, професорка геронтологије (проучавање утицаја старења) на Универзитету у Оксфорду.
„Не мислим да постоји темпирана демографска бомба, то је део демографске транзиције.
„Знали смо да ће се ово десити, и то током 21. века.
„Дакле, није неочекивано и требало је да се за ово припремамо већ одређено време&qуот;.
- Пет начина на које земље решавају проблем старења становништва
- Због чега Србија губи битку са белом кугом - пет разлога
- Мали водич за родитеље у Србији: Како до помоћи државе када добијете дете
Међутим, размере проблема су огромне.
Да би земља повећала или одржала број становника потребна је општа стопа наталитета између 2,1 и 2,4 детета по жени.
Ово је познато као потреба просте репродукције.
Ипак, најновији подаци за Енглеску и Велс показују да је просечна стопа наталитета, која се назива и стопа укупног фертилитета, опала на 1,49 детета по жени у 2022. са 1,55 детета у 2021. години.
Стопа је у паду још од 2010. године.
Слична ситуација је и у Шкотској и Северној Ирској, које воде посебну евиденцију.
У међувремену, у САД-у је стопа фертилитета прошле године пала на 1,62 детета, што је рекордно низак ниво.
Далеке 1960. године била је 3,65 детета по жени.
„У ствари, две трећине земаља у свету сада има стопу рађања испод потребе просте репродукције&qуот;, додаје професорка Харпер.
„Ниске стопе имају Јапан и Кина, а најнижа на свету је у Јужној Кореји&qуот;.
Данас број становника заправо расте само у подсахарској Африци.
Како је у Србији?
Забрињавајуће.
Од 1. јануара до краја августа у Србији рођено је 909 беба мање него у истом периоду прошле године када је демографска слика већ била рекордно ниска.
Треба имати у виду и да никада нисмо имали мање становника, никада старије становништво и никада мање жена у фертилном периоду, рекла је Гордана Бјелобрк из Републичког завода за статистику, за РТС.
Прошле године у Србији је рођено рекордно мало беба када се погледа период од 1900. године па до данас, рачунајући и Балканске ратове и Први и Други светски рат.
Међутим, како наводи Гордана Бјелобрк, 1970. године када је Србија имала приближно исти број становника, у фертилном периоду је било два милиона жена, а данас 1,4 милиона.
„За 600.000 нам се смањила основа за рађање. Било које мере да примењујете свакако неће имати исти ефект данас, него да су те мере биле 1970-их или 1990-их кад смо први пут забележили негативан природни прираштај&qуот;, додала је.
Проценила је и да ће, ако се настави оваква динамика, односно тренутним бројем рођених и умрлих, у Србији 2050. године бити милион људи мање.
ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.
Али чему забринутост због пада наталитета?
Економски проблеми које такав пад може да проузрокује су значајни, јер се земље суочавају са утицајем како старења тако и смањења броја становника, и мање радне снаге у односу на број пензионера.
На пример, како ће земља да оствари економски раст ако предузећа не могу да запосле довољно радника?
И како бројчано мања радна снага може да плаћа пензије за много већи број пензионера?
То су питања која муче економисте.
Да би повећале стопу наталитета, земље могу да олакшају женама да имају децу, тако што ће им понудити подстицаје за бригу о деци, као што су пореске олакшице и продужено, потпуно плаћено породиљско одсуство.
Међутим, иако такве политике могу да успоре пад наталитета, ретко могу да преокрену тренд.
Једноставно речено, што се жене више образују и више раде и штеде, то су им животи бољи.
Многе жене бирају да им ништа не утиче на зараде и изгледе за напредовање у каријери што мајчинство често подразумева.
Дакле, одлучују да имају мање деце, или да их уопште немају.
- „Изабрала сам да будем самохрана мајка&qуот;
- Жене које не желе да рађају због климатских промена и утицаја на свет
- Јужна Кореја има најнижу стопу наталитета на свету - зашто се онда не рађа више деце
У основи, постоје два начина на која држава може да се бори против пада наталитета - да задржи већи број становника у земљи који ће да раде дуже, или да прими већи број усељеника.
Трећа могућност заправо не постоји.
Сингапур је једна од земаља које најбрже старе на свету и одабрао је дужи радни век као меру борбе против пада наталитета.
„Много труда се улаже у подизање старосне границе за одлазак у пензију, обуку за средњу животну доб и подстицаје предузећима да запошљавају људе до 69 година старости&qуот;, каже професорка Анжелик Чан.
Она је прва извршна директорка Центра за истраживање старења и образовање у Сингапуру.
То значи да када радници испуне старосну границу за пензионисање, могу да нађу ново запослење ако то желе, објашњава професорка Чан.
У Сингапуру је тренутно старосна граница за одлазак у пензију 63 године, али би требало да се подигне на 64 године 2026. и на 65 до 2030. године.
До тада се очекује да ће старији који желе поново да се запосле моћи да раде до 70. године.
Професор Чан каже да влада Сингапура такође повећава напоре да осигура да сваки грађанин има лекара „који мора да се брине о вама и да прати ваше стање, и тако обезбеди да има више људи способних да наставе да раде&qуот;.
Сингапур троши огромну количину новца „како бисмо имали најздравије становништва и тако људима дали прилику да раде [у познијим годинама]&qуот;, додаје.
У САД-у, све већи број старијих Американаца мора да ради да би покрили животне трошкове, каже Роналд Ли, професор емеритус који предаје економију на Универзитету Калифорније.
„Ако погледамо пропорцију потрошње 65-годишњака и старијих у САД-у која се финансира продуженим радом, она је знатно већа него у другим развијеним земљама&qуот;, каже Ли.
Додаје да то није лоша ствар.
„Од суштинског значаја за цео свет је да промени став да старији људи имају право на неограничено дуг период доколице.
„Људи су данас здравији, енергичнији, когнитивно оштрији и спремни да наставе да раде у много познијим годинама него раније.
„Надам се да ће старосна граница за одлазак у пензију расти до 70-их година&qуот;.
Тренутно, Американци добијају пуну пензију са 66 година и два месеца, али ће та граница постепено расти до 67 година.
Став професора Лија вероватно не одобравају многи људи, али је у погледу економије такав приступ неизбежан.
Како се животни век продужава, државама је све теже да исплаћују пензије током дужег временског периода.
Компромис мора негде да се направи, а дужи радни век је очигледно решење.
Постоји, међутим, још један могући одговор на овај проблем, а то је повећана имиграција, како каже професорка Харпер.
Но, ово је очигледно врућ кромпир за политичаре на обе стране Атлантика.
„У погледу демографске слике, миграције би лако могле да реше проблем нижег наталитета&qуот;, каже она.
„Постоје политичка и питања стратегије и програма, али демографски гледано, оно што треба да урадимо је да дозволимо становницима земаља са огромном стопом рађања и огромним бројем радника да се крећу по свету можда у наредне четири деценије и тако попуне недостатак радне снаге&qуот;.
- Из Србије се не одлази само због пара: „Биће тешко у почетку, али ће бити боље него овде&qуот;
- Пад броја рођених беба у свету имаће „запањујуће“ последице
- Пензионер сам, а од плате живим
Сви знамо да постоји огромно противљење великим миграцијама, иако чак и популистички режими зажмуре на једно око када је потребно.
Елизабет Кајпер, помоћница директора Центра за европске политике, наводи Мађарску као пример.
Мађарска влада тврди да има нулту толеранције према мигрантима, али „знамо да су ове земље, иако то неће јавно признати, развиле прећутне стратегије за селективну миграцију у секторима као што су нега и здравствена заштита&qуот;.
Наравно, проблем је што у већини развијених земаља број имиграната није ни близу неопходног да се надокнади опадајући наталитет, а ипак је усељавање изузетно непопуларно.
Демографи знају да неко мора да попусти - земље ће морати да натерају људе на дужи радни век или да повећају број усељеника, а вероватно и да спроведу обе мере.
За то је потребан политички консензус, а политичари знају да тражити од људи да прихвате већи број усељеника или продужени радни век неће донети гласове на изборима.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 09.30.2024)
Локални избори у Мионици, Неготину и Сечњу: СНС прогласио победу у сва три места, забележени и инциденти
Кад вода пече: На антивладине демонстранте у Грузији бацан отров из Првог светског рата
